Besplatne akcije ili štrajk

U privatizaciji društvene imovine koja je pri kraju i državne (javnih preduzeća) koja zapravo tek započinje, većina građana Srbije ostala je praznih šaka. Zato i ne treba da čudi što su u samo četiri dana akcije aktivisti narodne, sindikalne, inicijative prikupili više od 400 000 potpisa građana koji traže da Narodna skupština na prvoj narednoj sednici, u ovom ili novom sazivu, raspravlja o njihovom predlogu Zakona o korporativizaciji javnih preduzeća, privatizaciji javnih preduzeća i Privatizacionom registru. Usvajanje ovog zakona će im obezbediti podelu besplatnih akcija sada, a ne tek pošto privatizacija bude završena.

Potpise koji podržavaju predlog Zakona o korporativizaciji javnih preduzeća, privatizaciji javnih preduzeća i Privatizacionom registru predstavnici Narodne inicijative su predali u ponedeljak, 16. oktobra. Narodna skupština predlog je prosledila Vladi Srbije na ocenu, čime je ispunjen i poslednji korak u proceduri pred izjašnjavanje poslanika. Sindikalci smatraju da su se stekli svi uslovi da se njihova zakonska inicijativa nađe na dnevnom redu prvog narednog skupštinskog zasedanja.

Sindikati, udruženi oko Narodne inicijative za podelu besplatnih akcija svim građanima, dakle, i onima koji su ih podržali i ostalima koji nisu, poručuju u saopštenju:

“Pravedna privatizacija i podela besplatnih akcija predstavljaju najviši nacionalni interes, jednako kao i pitanje Ustava, zbog čega su sindikati spremni za borbu do konačne realizacije ovih ciljeva.”

Ovo, inače, nije prva sindikalna akcija za podelu besplatnih akcija. Inicijativni odbor sindikata javnih preduzeća krajem prošle godine sakupio je čak 540 000 potpisa, ali maja ove godine su poslanici u skupštinskoj proceduri odbili predlog zakona o besplatnim akcijama. Tvrdeći da su ovoga puta izgledi na uspešno finale akcije za besplatne akcije mnogo veći, Branko Pavlović, konsultant sindikata javnih preduzeća i koordinator Narodne inicijative, kaže da je pravno moguće čak i to da ova vlada prihvati novi predlog i uputi ga u skupštinsku proceduru već tokom jesenjeg zasedanja. Postavlja se, naravno, pitanje da li će takvog zasedanja uopšte biti jer, sada je aktuelan referendum oko novog ustava, pa predstojeći izbori. Sve je, očigledno, pitanje političke volje. Ukoliko narodni poslanici ne budu imali razumevanja za ovu inicijativu, 28 sindikata koji zajednički organizuju ovu akciju spremni su na različite proteste. Čak i na generalni štrajk. Sindikalci tvrde da će sada ići do kraja, sve sa preduzimanjem radikalnih mera. Kada bi poslanici svoj mandat završili poštujući volju velikog dela biračkog tela, od koga, inače, očekuju glasove na predstojećim izborima, Skupština Srbije bi u toku jesenjeg zasedanja usvojila predlog ovog zakona i time omogućila da pet miliona građana Srbije, koji nisu ostvarili pravo na akcije, ostvare to svoje pravo u roku od šest (narednih) meseci. Pavlović napominje da bi time bili u istom položaju kao zaposleni u već privatizovanim društvenim firmama jer bi dobili akcije javnih preduzeća pre njihove prodaje, a na osnovu ukupnih godina radnog staža, i to po tržišnoj vrednosti.

Ukazujući da je 401 958 građana iz svih krajeva Srbije svojim potpisima podržalo predlog zakona o podeli besplatnih akcija, Branko Pavlović ističe da je oko 1 000 potpisa stiglo sa Kosova i Metohije, gde su sindikati, takođe, organizovali ovu akciju. Zato Narodna inicijativa u saopštenju javno „najlepše zahvaljuje svim građanima, koji su se svojim potpisom priključili do sada najmasovnijoj građanskoj akciji u Srbiji”.

- U Predlogu novog ustava predviđeno je da 150 000 državljana Srbije može da predloži promenu Ustava, a 100 000 birača svojim potpisima može da zatraži referendum. To znači da je broj onih koji su potpisali podršku Zakona o besplatnim akcijama dovoljan za „dve promene Ustava i jedan referendum pride”, kaže Pavlović ističući da je ustavni osnov za donošenje Zakona o korporativizaciji javnih preduzeća, privatizaciji javnih preduzeća i Privatizacionom registru sadržan u odredbama Ustava Republike Srbije i podseća da isti dokument propisuje da su građani jednaki u pravima i dužnostima.

Baš zbog toga građane Srbije, koji do sada nisu učestvovali u privatizaciji, interesuje podela besplatnih akcija iz privatizacije društvenih i javnih preduzeća.

- Mi predlažemo da se akcije podele odmah, a ne da se čeka prodaja javnih preduzeća. Zakonom o privatizaciji, koji se primenjuje od 2001. godine, predviđena je, naime, besplatna podela akcija zaposlenima u preduzećima čiji se kapital privatizuje, a po okončanju tog procesa i svim građanima koji to pravo nisu ostvarili u prvoj fazi. Po važećem zakonu, da zaposleni imaju pravo na akcije preduzeća u kome su radili u iznosu od 200 evra po godini staža, do sada je to pravo ostvarilo oko milion građana. Procenjuje se da će do kraja naredne godine, kada se završava proces privatizacije društvenih preduzeća i počinje privatizacija javnih preduzeća, još oko pola miliona zaposlenih steći pravo na akcije po osnovu radnog staža u svojim firmama. Za sve ostale koji to pravo nisu mogli da ostvare, zakon je predvideo podelu besplatnih akcija u roku od dve godine od okončanja svojinske transformacije u društvenim preduzećima. Dakle, do 2009. godine. Zašto bi ti građani čekali 2009. godinu kada je našim predlogom ponuđeno rešenje da se u roku od šest meseci od stupanja na snagu zakona omogući besplatna podela akcija svim zaposlenim koji to pravo nisu ostvarili? Predlažemo da se donese zakon o javnim preduzećima, kojim bi se ona transformisala u akcionarska društva a 30 odsto akcija bilo bi odmah izdvojeno za podelu zaposlenima i u Privatizacioni registar. Država bi zadržala svojih 70 odsto kapitala, a izmenama bi se omogućilo da svi zaposleni koji do sada nisu ostvarili pravo na akcije, dakle i radnici u javnim preduzećima, ali i u obrazovnim, zdravstvenim ustanovama, u informisanju, kulturi, vojsci, policiji ili bilo kojoj drugoj organizaciji, dobiju akcije u vrednosti od 200 evra po godini staža. Zaposleni u javnim preduzećima će po ovom predlogu, čak iako ona nisu privatizovana, dobiti akcije svojih preduzeća, dok će ostali građani dobijati akcije Privatizacionog registra. Dakle, 15 odsto akcija preduzeća deli se zaposlenima, a 15 odsto ide u Privatizacioni registar koji će se na taj način transformisati u investicioni fond, objašnjava Pavlović komentarišući da ovakva raspodela akcija ne bi zavisila od nesporno neophodne revizije knjigovodstvenih vrednosti javnih preduzeća a da bi, svakako, uvećala njihovu vrednost i oživela berzansku trgovinu.

Dok važeći Zakon o privatizaciji predviđa da besplatne akcije budu podeljene svima koji su stariji od 18 godina, stav sindikalnih organizacija je “da to nije pravično”.

- I u pravu su. Ko nije stvarao, ne može da dobije akcije. Prema našem predlogu zakona, uslov da neko dobije akcije je da ima potvrdu o godinama radnog staža. Dakle, ako ste nešto ulagali, nešto ćete i dobiti. Sadašnji zakon je totalno nepravedan jer predviđa da profesor u penziji dobije isti broj akcija kao i student, koji nema ni dana radnog staža ali je punoletan, objašnjava Pavlović, konsultant sindikata i Narodne inicijative.

Na sastanku Koordinacije sindikata u utorak je formiran jedinstveni Štrajkački odbor svih sindikata okupljenih oko inicijative za usvajanje zakona o podeli besplatnih akcija. Wihov zadatak je da, ako ne bude pozitivnih pomaka, odnosno reakcija vlasti na njihovu inicijativu, odmah nakon referenduma objave oblike borbe za besplatne akcije i dalje vode sindikalno – građansku borbu: takozvanim belim štrajkovima, štrajkovima upozorenja i drugim vrstama protesta, do generalnog štrajka. Ovaj narodni bunt trebalo bi da potraje sve do ostvarenja prava svojih članova, dakle, do usvajanja zakona i besplatne podele akcija.

- Prvi sastanak Štrajkačkog odbora imaćemo već u petak. Ideja je da se skupi sedam ljudi koji će voditi akciju. Na nivou sindikata koji nas podržavaju, a to su sindikati javnih preduzeća Naftne industrije AD, Elektroprivrede, PTT Srbije, Telekoma, Jatov sindikat mehaničara i sindikati železničara i prosvetnih radnika, treba da se dogovorimo o dinamici akcija, kaže Milan Kovačević, predsednik Konfederacije sindikata, koga su sindikalci izabrali za predsedavajućeg Štrajkačkog odbora.

Od političkih partija u Srbiji sindikati zahtevaju da sa dužnom pažnjom razmotre njihove zahteve i da zanemare sitne stranačke interese kako bi na najbolji i najbrži mogući način bilo rešeno pitanje podele besplatnih akcija koje se direktno tiče boljeg života pet miliona građana Srbije. Štrajkački odbor upozorava stranačke lidere da će, posebno u predizbornom periodu, obaveštavati građane o postupcima političkih partija.

Kovačević navodi da, konkretno, članovi Štrajkačkog odbora treba da se dogovore kako će delovati posle referenduma oko novog ustava. Da odluče o dinamici akcija.

- Ključno pitanje je da li ćemo, ako raspiše izbore, „pritiskati” ovu vladu i poslanike u sadašnjem parlamentu ili ćemo sačekati da prođu izbori, pa da sa akcijama krenemo tražeći od novog saziva Skupštine da razmatra naš predlog zakona, kaže Kovačević komentarišući da inicijativa ima podršku svih sindikata ali da još nije dobila podršku velikih sindikalnih centrala.

U Narodnoj inicijativi pretpostavljaju da će se dugogodišnji sindikalni lideri, ipak, priključiti i konkretnom akcijom. Realno je, međutim, da sve može ostati samo na verbalnoj podršci. Pitanje je, međutim, koliko će se i sada prisutni sindikati uključiti u sindikalnu borbu. Veljko Žunić, potpredsednik sindikata NIS AD, na primer, kaže da je sindikat ovog javnog preduzeća u akciji Narodne inicijative učestvovao iz solidarnosti sa kolegama, radnicima i ostalim građanima Srbije koji nisu dobili besplatne akcije.

- Mi smo im dali podršku. Većina građana iz ove privatizacije izlazi praznih ruku. Narodna inicijativa je sada poslala poziv ali moraju se u akciju uključiti svi koji bi da dobiju besplatne akcije. Dakle, pored zaposlenih u javnim preduzećima i radnici u prosveti, zdravstvu, socijalnoj zaštiti. Videćemo da li ćemo, i koliko aktivno, učestvovati u štrajku, ako do njega dođe. Treba imati u vidu da ide zima a mi moramo da ispoštujemo sprovođenje energetskog bilansa. O tome koliko ćemo učestvovati u eventualnom generalnom štrajku, odlučiće glavni odbor sindikata NIS-a, kaže Žunić.

Da su građani zainteresovani da dođu do ovih akcija vidi se i na osnovu unosnih „žetvi” raznih mešetara, koji sa navodnim čvrstim garancijama formiraju udruženja, prikupljaju potpise i članarine za obezbeđenje akcija, NIS-a, na primer. Javljali su se čak i sposobni koji unapred trguju još nedobijenim akcijama. U poslednje vreme je bilo i hapšenja takvih „posrednika” a iz Ministarstva privrede poručuju građanima, koji nisu ostvarili pravo na besplatne akcije, da im nisu potrebni nikakvi posrednici i da ne nasedaju na takve prevare.