Iluzije mikrodržava

Mauricio Gaspari, novi predstavnik Italije u Centralnoevropskoj inicijativi

i bivši ministar za telekomunikacije

Mauricio Gaspari rođeni je Rimljanin i visoki funkcioner stranke desnice Nacionalna alijansa. Po profesiji pravnik i novinar, u prošloj vladi Italije bio je ministar za telekomunikacije, zaslužan za donošenje Kodeksa komunikacija koji, zajedno sa zakonom koji nosi njegovo ime, revolucionarno reorganizuje nacionalni radiotelevizijski sistem.

Novi je predstavnik Italije u Centralnoevropskoj inicijativi (InCE), koja sada broji 17 država članica, a osnovale su je Italija, Austrija, Jugoslavija i Mađarska u Budimpešti 1989. godine. Ciljevi joj je, pre svega, jačanje saradnje među zemljama članicama. Italija je najveći finansijer organizacije.

Ovog leta ste imenovani za predsednika italijanske parlamentarne delegacije u InCE.

Kolika je mogućnost delovanja Italije unutar ove organizacije na evropskoj integraciji zemalja članica?

- Verujem da je prvi problem InCe da pronađe svoju novu ulogu. Naime, mnoge zemlje članice su ušle u Uniju, a druge se spremaju za prijem, pa su time prvobitni ciljevi zbog kojih je ova organizacija osnovana postali bespredmetni. InCe treba da se sa EU dogovori o svojoj specifičnoj teritorijalnoj geografskoj funkciji, koja može da bude validan instrument za zajedničko upravljanje fondovima namenjenim ovom delu Evrope, a koji bi obuhvatio i zemlje članice InCE koje još neko vreme neće biti u članstvu Unije. Time bi InCE postao regionalni operativni instrument EU na evropskom tlu. Odluka o tome će verovatno biti doneta krajem novembra na sastanku šefova država i vlada zemalja članica. Potrebno je udahnuti novi polet organizaciji.

Koja je uloga InCE u jačanju privredne saradnje Italije i Srbije?

- Prethodna vlada, u čijem sam sastavu bio, imala je za prioritet jačanje saradnje Italije sa zemljama Balkana, pre svih sa Srbijom. Rezultati su očigledni, budući da je tokom ove godine Italija postala prvi ekonomski partner Srbije po obimu razmene. Sada se radi na stabilizaciji dijaloga i saradnje, gde treba dati podršku ne samo preduzećima koja su već ušla na srpsko tržište, već snažno raditi na novim ulaganjima i partnerstvu.

Na to se neizbežno nadovezuje pitanje statusa Kosova. Kojoj će se strani “prikloniti” Italija?

- Problem Kosova guši Srbiju, ne samo kao “de jure” suverenu nad svojom južnom pokrajinom, već i kao centralnog političko-ekonomskog činioca Balkana. Razumem potrebu za teritorijalnom reorganizacijom, ali ističem da preterana fragmentacija ne pomaže ekonomskom uspehu. Treba razbiti iluzije koje neki pothranjuju, a koje se posle neminovno sudaraju sa realnošću i donose razočarenja, jer te državice neće biti u stanju da budu ozbiljni sagovornici u međunarodnim sedištima. Naglašavam, treba puno opreza. Formiranje mnoštva mikrodržava nije od pomoći tim narodima, jer oni svojom slabošću gube šansu za adekvatnu budućnost. Ako upitate običnog Italijana koliko je zemalja proizašlo iz bivše Jugoslavije, ne bi znao da vam odgovori. Nadam se da će nastupiti faza razmišljanja, ozbiljnih analiza i procena. Mislim da se istorija ne pravi samo političkim odlukama i zakonima, već sazrevanjem odluka izbora. A za to treba vremena.

Što se tiče Srbije, nadam se da će i nova italijanska vlada nastaviti prethodno započetu politiku Italije na Balkanu, politiku osmeha, prijateljstva i ekonomske ekspanzije. Premijer Prodi je nedavno boravio u Kini, da pospeši sporazume za koje nisam siguran da baš mnogo idu u račun Italiji... Kina je predaleko, Italija treba da pogled usmeri bliže, ka Srbiji.

Mila Mihajlović