Aristotelov nos

Šta to čujem, Srbi moji? Bila frka sa referendumom, bilo ono “drž mu nane glavu”! I, ne ljutite se na mene što nisam glasao. Nisam glasao ni za sebe, na prvim izborima, 1991. godine kada sam bio predsednički kandidat Zelene stranke i kada sam ih uhvatio da me kradu. Eeej, da mi ukradu dvanaest glasova SPS, SPO, SRS i DS, i to, samo na jednom biračkom mestu, na onom kod Studentskog parka, gde je danas kafić “Plavi jahač”. Da, ukrali su mi, brale, dvanaest glasova i podelili ih na ravne časti... Bilo je to one godine kada je Dilan gostovao u Zemunu, a Neša Galija bio mu predgrupa, i, evo, beogradski rokeri to Neši još ne mogu, nikako, da oproste.

Elem, još tada sam završio sa srpskom demokratijom. Mada u demokratiju nisam verovao još odonda kada su Sokrata osudili na smrt. A ako krenete na Kosovo zovite, ali, pod uslovom, da sa nama pođe i moj komšija Cema...

Nego to što nisam podržao referendum ne znači da nisam radio za Srbe, za “našu stvar”. Bavio sam se, celog vikenda, Aristotelovim nosem!? Dobro, i “LJubavnikom Duklje”! I, polako, ne šizite odmah! Videćete postoji tajna veza između Aristotela i “LJubavnika Duklje”.

Elem, prošle nedelje, u podnožju atinskog Akropolja pronađena je Aristotelova “rimska bista” čime su “potvrđeni antički spisi prema kojima je Aristotel imao kukasti nos.” To je izjavila Alkistis Horemi, koja je rukovodila arheološkim radovima na akropoljskom nalazištu.

Zašto je važno to kukasto otkriće? Pa, zato što je dosad pronađeno devetnaest “rimskih bista” Aristotela, koje su izložene po muzejima Grčke i širom sveta, i, na svim tim bistama Aristotel ima prav, pa, čak, i prćast nos!? E, sad, sva ta rimska dela nastala su na osnovu “grčkih”, šatro, originala. I, u tom grmu leži zec, moj bajo! Šta? Još ne kapiraš, Srbine? Onda pazi, ovamo, šta se dešava!? Pored Aristotela sa kukastim nosem nađena je i mermerna glava Hadrijanova, pa arheološkinja Alkistis Horemi zaključuje da je tu, ispod Akropolja, bila “neka rimska vila s kraja prvog veka”. Nije li ta vila bila, baš, Hadrijanova? Ili nekog njegovog sveštenika koji je znao za antičke spise u kojima piše da je “Aristotel imao kukast nos? Dakle, Hadrijan ili neko iz njegove svite, pouzdano je znao da Aristotel nije bio Grk sa ravnim, pa i prćastim nosićem, već da je bio Makedonac ili Skit, to jest, pripadnik nekog od balkanskih “varvarskih” plemena koja su, uglavnom, bila arijevske krvi. Uostalom, ne kazuje li vam to i samo Aristotelovo (aristokratsko) ime? Elem, prvo su grčki vajari ispravili Aristotelov nos da bi ovog arijskog filozofa pogrčili, pa su taj ispravljeni Aristotelov nos rimski vajari samo plagirali, sve dok se nije pojavio Hadrijan ili neko njegov, i, vratio Aristotelu kukasti, arijevski nos.

Ah, nosevi, srpski nosevi! Prvo su nam njih oduzeli, skratili ih i ispravili.

Subotnje jutro. U vazduhu se oseća referendumska groznica. I odem u klonju, sebe radi, kad, tiruli, tiruli. SMS poruka! Šta će da bude? Zove me država da glasam, jebo te! Vratim se, istovarim se, pa, ajd, u kadu da se istuširam, kad, opet, tiruli tiruli! I, ajd, skači iz kade neoceđen, vataj morbidnog za gušu. Da me ne zove glodur, hitno? Ili rođa iz Švice? Olja iz Pule? Kad, opet, me država poziva da stanem na grudobran srpstva, da glasam za Kosovo, a, u stvari, za njih. I, pobesnim, dođe mi da ošinem morbidnog u klozetsku šolju! Eeej, da mi toliko ulaze u privatnost! Da ti ne daju da se posereš, da se zapereš! Kao da ja ne radim za srpstvo! Jer, svako zna da ode do biračkog mesta, da mu tamo pofajtaju kažiprst kao kriminalcu i da zaokruži “da”. Ali, čik, ko od 3 427 905 glasača ume da raščivija zašto su Aristotelu ispravili nos?! A, to je, i te kako, važno za srpstvo, važnije od referenduma.

Sedam u ligenštul na terasi i stavljam u krilo “LJubavnika Duklje”. 860 stranica, brale! Glomazno, kao Saga o Forsajtima. A pustim i Boba Dilana da me drži, da me čuva da ne odlutam, da ne zalutam u vekove, one iza Aristotela, i da posle ne znam da se vratim.

I još na prvim stranicama ukapiram da mi je Jevrem Brković “ustaša” i “zelenaš”, mnogo bliži od vajnih srpskih akademika koji ne smeju da pogledaju u srpsku istoriju iza Nemanjića.

Jer, pazi, šta kaže “LJubavnik Duklje”: “Istorija zanijemi pred otkrićem da su četiri velika Rimljanina, rimska cara, bila skitskog porijekla; Vespazijan, Dioklecijan, Konstantin Fler i Galerije! Istoričari, pa i oni najumniji i najhrabriji, ne prihvataju ovakve frapantne činjenične izazove... Nikako da svijetu priznaju, a tek svijetu povijesti, da su jedno veliko carstvo, možda i dva, negdje 'zaturili', izgubili ili ih svjesno iz povijesti istjerali, ugađajući carstvima uskrslim na razvalinama skitskog ili saramatskog.”

Pa, nešto dalje, “LJubavnik Duklje” kaže da se iz dukljanskih tajnih spisa vidi da “Sloveni nijesu niotkuda došli, da su sa prostora današnje Italije, nekadašnje Prevalitane, Balkana i zapadnih skitskih zemalja krenuli

u veliku seobu za istok i zapad poslije propasti pomenutog skitskog carstva” te da zvanična istorija beleži samo POVRATNE SEOBE SLOVENA na Balkan, pa i Duklju. Eto, tako je ispalo da smo ovde došli u šestom veku sa Karpata...

U taj čas, na terasi se stvori Jung u po bela dana, na Nepobedivom Suncu, i, po tome znam da je Jung bog, a ne đavo. Seda na šamlicu i zapoveda: “Molim te utišaj ovog meketavca Dilana! I, odluči se, već, jednom koga ćeš da slušaš: njega ili mene!” I šta ću?! Skačem iz ligenštula da pridavim Dilana. A kada mu je božja sujeta zadovoljena, Jung kaže: “Ovo sa Aristotelovim nosem si sjajno poentirao! Ali, kako ti je promaklo ono mesto iz 'LJubavnika Duklje' gde piše da je prestonica Aleksandra Velikog bila u Skadru i da je još živa maslina u čijem je hladu vino pio i odatle na Persiju krenuo! Razmišljaj o tome: ISKANDAR i SKADAR!”

Nedelja. Izašlo, opet, Nepobedivo Sunce, ali izlaznost na referndum i dalje slaba. I, ajd, klaj, klaj na autobusku stanicu da sačekam Olju iz Pule. Tetka Mica spremila ručak, a Olja ruča na brzinu, baca za vrat, i, trk, ode i ona da spasava državu...

Onda jave da je referendum uspeo, i, mirna srca zadremam u beržeri. A moja Crna iz Vrčina prede mi na uvo: “Pre nego što odeš da tražiš Aleksandrov grob u Kašmiru, probaj još nešto važno da uradiš za Srbiju.” Tada mi se u san javi i moj vršnjak Aristotel, ali ne sme da me gleda u oči. Jer, zna da znam da je on, po trgovcima svile, poslao otrov sakriven u mazginoj kopiti namenjen Aleksandru. Zna Aristotel da znam da je učestvovao u zaveri generala protiv Aleksandra, i, yaba mu što ima kukast nos.