Mitrovdan

Sa novim ustavom Srbije sve ide na brzinu, tako da do kraja nije bilo izvesno da li će biti proglašen u sredu na Mitrovdan. On je tog prazničkog dana proglašen, tako da će se skraćeno zvati Mitrovdanski ustav, kao što se prvi srpski ustav iz 1835. godine zove Sretenjski ustav.

Ta želja da se peti srpski ustav zove takođe po jednom prazniku, proizlazi iz ponosa Srba na svoj prvi Sretenjski ustav. Bio je to ustav inspirisan najdemokratskijim načelima toga vremena. Zato ga je turski ministar inostranih poslova smatrao “zaraznim”, a austrijski internuncije u Carigradu u pismu Meternihu nazivao ga je “jednom od zabluda 19. veka”. Ruska diplomatija ga opet opisuje kao “francuski rasad u turskoj šumi”. Takav ustav, ispred svog vremena, zbog nezadovoljstva Turske, Rusije i Austrije bio je 28. februara, dve nedelje posle proglašenja, već ukinut. A napisao ga je, po nalogu knjaza Miloša i uz njegovu kontrolu, Dimitrije Davidović za samo tri nedelje. Kao što vidite, Srbi su uvek svoj ustav pisali i donosili na brzinu, čak i kad je bio najbolji.

Mitrovdan je praznik posvećen svetom ratniku Dimitriju. Kao i drugi sveti ratnici, slavljen je u doba turske okupacije kako kod Grka, tako i kod Srba. Rođen je u Solunu od oca gradonačelnika, koji je u to vreme bio i vojni starešina. Po očevoj smrti nasledio je njegovu titulu. Rimski car Maksimijan nije znao da je hrišćanin i naložio mu je da bude posebno strog prema hrišćanima. U početku ih je štitio tajno, a zatim javno. I ne samo to, nego je narod odvraćao od mnogoboštva.

U solunskom amfiteatru car je imao gladijatora Lea, koji je gotovo iz dana u dan uspevao da savlada ponekog protivnika. Po blagoslovu Dimitrija na megdan Leu izađe mladi hrišćanin Nestor, koji uspeva da ubije Lea. Na to car Maksimijan naredi da se pogube i Nestor i Dimitrije. Legenda veli da yelati nisu smeli da priđu utamničenom Dimitriju jer mu je iz glave isijavala neka svetlost. Zato su ga iz daleka ubili kopljima. Bilo je to 8. novembra prvih godina četvrtog veka posle Hrista.

Postoji verovanje da je Dimitrije rođen u Sirmijumu (današnja Sremska Mitrovica), da je stradao kao obični vojnik i da je posle pogibije njegovo telo preneseno u Solun gde i danas počiva.

Kakav je kod nas kult velikomučenika Dimitrija, čije ime na starogrčkom znači “rod zemljin”, govore poznati stihovi narodne pesme: “Mitrov danak, hajdučki rastanak/Đurđev danak, hajdučki sastanak.”