Izgradiću džamiju

Ovih dana se novoizabrani gradonačelnik LJubljane preseljava iz zgrade na obali LJubljančice, u kojoj je bio smešten njegov izborni štab, u veliku zgradu Skupštine grada na Mestnom trgu, iz koje će naredne četiri godine upravljati glavnim slovenačkim gradom. Novi gradonačelnik je 53-godišnji Zoran Janković, čovek srednjeg rasta, vedrog lica i uvek istog, “programiranog”, širokog osmeha (u jednoj TV emisiji je izjavio da i svoju ljutnju programira). Gotovo savršeno okrugao oblik glave, plave oči i crnomanjasta put, čak i da ne priznaje, odali bi ga da nije čisti podalpski Sloven nego da u njegovim genetskim varijantama ima i primesa južnijeg, podunavsko-slovenskog, nasleđa.

Zoran Janković je sigurno bio najuspešniji slovenački privrednik. Od trgovačkog preduzeća “Merkator”, koje je grcalo u dugovima kada je 1997. došao na njegovo čelo, za osam godina je, dok ga nisu smenili, napravio privredno čudo. Vrednost “Merkatorovih” deonica uvećala se sa 3850 na više od 38 500 tolara, preuzeo je 19 preduzeća, povećao investicije na vrtoglavih 900 miliona evra, a godišnju zaradu na 170 miliona evra. Po Hrvatskoj, Srbiji i Bosni izgradio je lanac hipermarketa koji su mu doneli slavu koja je nadvisila i samu državu Sloveniju.

Zoranu su, međutim, Slovenci štošta i zamerili. Izmišljali su mu, kako sam kaže, razne afere: sukob interesa (nameštao poslove svojim privatnim firmama), bogaćenje (vlasnik je 1,5 odsto “Merkatorovih” deonica), sinovljevu maturu (potkupio nastavnike)... I, naravno, srpsko poreklo – Zoran je po majci Slovenac, a po ocu Srbin. Rodio se u Srbiji, u selu Saraorci pored Smedereva, u kojem je sa očevim roditeljima proživeo prvih dvanaest godina života. Posle toga preselio se u Sloveniju:

- Ja nisam samo Srbin. Ja sam mešanac. Da sam među ljudima pravio nacionalne razlike,

ne bih bio to što jesam. U LJubljani sam dovršio osnovnu školu, završio gimnaziju i Ekonomski fakultet, stekao porodicu, sagradio (još za studentskih dana) kuću, izgradio svoju kulturu, postigao uspeh u poslovnom svetu, a evo sada gradim i društvenu afirmaciju.

Zašto govorite tako apstraktno – “društvena afirmacija”. Zašto ne kažete konkretno – politička funkcija?

- Zato što iskreno mislim da mesto na koje sam izabran nije politička funkcija. Ja ću administrovanje gradom obavljati isto kao što sam obavljao direktorsku funkciju najvećeg slovenačkog trgovačkog preduzeća “Merkatora”. Nikog od 5 000 zaposlenih neću otpuštati napamet, nikoga neću pitati da li je leva ili desna politička opcija. Na moje odluke i na realizovanje programa razvoja LJubljane u naredne četiri godine političke stranke neće imati presudan uticaj.

Prilično ste samouvereni. Politika vas je izbacila sa rukovodećeg položaja u privredi, a sada kada ste na “njihovom terenu”, tvrdite da vam niko ništa neće moći?

- Mene su iz “Merkatora” izbacili novi vlasnici; istina, uz asistenciju vlasti. Međutim, siguran sam da je premijer Janša već uvideo da to nije bila najpametnija odluka.

Naravno, postali ste mu politički protivnik koji ga je u prvoj rundi ošamutio.

- Opet vi o politici. Ja nikome nisam politički protivnik. Ja sam čovek koji ima ideje i viziju šta napraviti da LJubljana postane ugodno evropsko mesto i grad po meri njenih stanovnika i onih koji u njoj, makar na jedan dan, budu boravili. Iskreno se nadam da će i premijer Janša uvažavati moje ideje, jer LJubljana ne može bez države, a državi treba glavni grad koji dobro funkcioniše. Dobro ćemo sarađivati, to sam već naslutio kada mi je čestitao pobedu na izboru.

Koji je motiv vaše odluke da se nadmećete za mesto gradonačelnika? Jer, ako tvrdite da razlog nije politika, onda bi to mogao biti inat i osveta za proterivanje iz “Merkatora”.

- Nije ni jedno ni drugo. Ja se nikome ne inatim, a još manje svetim. Istina je, međutim, da mi je posle “Merkatora” naglo prestala aktivnost, čime su bile ugrožene moje, još uvek nepotrošene, ideje i vizije progresa u društvu. Nakon nekog vremena ukazala se prilika da se ponovo aktiviram i to sam učinio. Sada je satisfakcija još veća jer su građani ukazali poverenje mojim dvadeset i dvema tačkama programa, koje će i pre isteka mandata biti realizovane. LJubljana će za četiri godine biti bogatija za nekoliko značajnih infrastrukturnih, sportskih, kulturnih i verskih objekata.

Hoćete li konačno izgraditi i džamiju?

- Hoćemo! Kao gradonačelnik biću promoter gradnje džamije jer u glavnom gradu jedne evropske države svi ljudi imaju pravo da zadovoljavaju sve svoje, pa i duhovne, potrebe.

Znači da će grad i finansirati gradnju džamije?

- Ne! Islamska zajednica će obezbediti finansije, a grad će dati dozvolu i ubrzati prilagođavanje urbanističkog plana, što već dvadeset godina koči izgradnju.

Ovakav pragmatizam ipak miriše na politiku.

- Ne, neću ići dalje od gradonačelnika. Ne vidim sebe u parlamentu ili na mestu premijera. Moje liderstvo sam izgradio zbližavajući se sa ljudima, a politika se od njih distancira. Odnose sa ljudima apsolvirao sam na pijacama uz oca, trgujući voćem i povrćem, i nikada neću postati uštirkani salonski tip kakvi su neki bogati i hiroviti profiteri ili političari.

Čudno, pa sa takvima se družite.

- Ne, ne družim se sa takvima.

Pa ko su onda Todorić i Mišković ili Mesić i Đukanović...

- To su ljudi koji svojim intelektom, sposobnostima i harizmom doprinose opštem dobru i progresu u svojim sredinama ili državama. Počašćen sam što me uvažavaju i smatraju prijateljem.

Đoko Malinić