Potomci Čarnojevića

Dan svetog Save, Vidovdan i Sretenje praznici su opštesrpskog karaktera i njihovo obeležavanje znači učešće u kolektivnoj svesti naroda. Ali, ima svetkovina koje obeležavaju samo Srbi u rasejanju.

Jedan od takvih praznika je 19. novembar, koji proslavljaju jedino Srbi u Mađarskoj. Za taj datum Srbi u “gornjoj zemlji” vezuju Dan velike seobe – tog dana 1690. godine Budimska komora je srpskim izbeglicama izdala dozvolu da se nasele u Sentandreji, poslednjem mestu do kojeg su u seobi stigli.

- Velika seoba pod vođstvom pećkog patrijarha Arsenija III Čarnojevića svakako se može smatrati prekretnicom u sudbini srpskog naroda. Prelaskom znatnog dela, a pre svega (crkvenog i drugog) rukovodstva u Austrijsku carevinu i srednju Evropu izazvana su dalja dugoročna, sudbinska pomeranja srpskog naroda. Vratili smo se u evropske civilizacijske tokove, stvoren je teren za pripremu oslobođenja Srbije u ustancima koji će se javiti vek kasnije, a etnička teritorija srpskog naroda pomerena je na sever! Velika seoba se odigrala od avgusta do novembra 1690. Tokom tih par strašnih meseci izdvojilo se nekoliko važnih datuma: objavljivanje prve privilegije austrijskog cara Leopolda Prvog, 21. avgusta, narodni skup pod Beogradom i polazak izbeglica 6. oktobra. A 19. novembra 1690. Budimska komora je srpskim izbeglicama izdala dozvolu da se nasele u Sentandreji. Zato smo i odabrali ovaj dan da bismo se prisetili Velike seobe, posle koje je i započela da se piše istorija Srba u Mađarskoj – kaže za NIN potpredsednik budimpeštanske samouprave Srba Petar Lastić.

Srbi su, vožnjom brodom od Budimpešte do Sentandreje, i ove godine obeležili 19. novembar. Prijatnoj atmosferi doprineli su recitalom glumci Srpskog pozorišta u Mađarskoj Milan Rus i Dijana i Milan Đurić, a goste je zabavljao orkestar “Dunavski biseri” iz Lovre.

Po iskrcavanju u Sentandreji, u muzeju Budimske eparhije čekalo je iznenađenje – kustos Kosta Vuković predstavio je umetničku sliku koju je muzej kupio od budimpeštanske “Nađhazi” galerije za 290 000 forinti (oko 1 100 evra). Reč je o delu Stevana Todorovića iz 19. veka “Sabor u Prizrenu pre Kosovskog boja”.

Iako su pozivnice organizatora (srpskih samouprava Budimpešte i Sentandreje) za obeležavanje Dana seobe, između ostalog (i među prvima), upućene na adresu diplomatskog predstavništva matične zemlje, niko iz Ambasade Srbije nije došao!? Među gostima je bio ambasador BiH u Mađarskoj Branimir Mandić i zamenik ambasadora Makedonije Kire Ilioski, obojica s porodicama.

Vlastimir Vujić