Plombiranje

Ne, nije reč o plombiranju zuba. Reč je o arhitekturi, urbanizmu, o građevinskom bumu u našem Beogradu. Ne možeš proći nekom manjom ulicom a da se u njoj nešto ne gradi. I to obilno, u onim krezubim ulicama gde trospratnica stoji sama, a onda prazan plac, pa neka manja kuća skrpljena negde između dva rata. Na tom mestu, između dve zgrade, upravo je raskopano gradilište na nekoliko metara ispod nivoa zemlje. Prođeš za nedelju dana, kad ono samo što zgrada nije gotova.

E, to građenje kuće na praznom placu između dve zgrade arhitekti i urbanisti zovu u svom slengu – plombiranje. Kao što se šupalj zub kod stomatologa nekad punio olovom, kao u vilici koja nema jedan zub sada se praznina između dve kuće ispunjava novom zgradom.

Plombiranje je dobilo ime po olovu kojim se nekad punio zub, od latinske imenice plumbum.

U Vujaklijinom leksikonu (Prosveta, 1996/97) piše: “plombirati (fr. plomber), zapečatiti olovom, udariti plombu na pošiljku, vrata, sanduk i dr; ili: zalivati, ispuniti olovom; šupalj zub ispuniti olovom ili drugim metalom, nekom smesom (pogrešno blombirati).

Glagol plomber u značenju plombirati vrata ili paket poznat je u Francuza još od 1170. godine, a za plombiranje zuba upotrebljava se od 1752. godine, otkako se za punjenje zuba počelo upotrebljavati olovo.

Po olovu je olovka dobila ime jer su naši preci mislili za grafit, koji se upotrebljava za pravljenje olovaka, da je olovo. Ono, istina, ostavlja trag na hartiji, ali ipak ne služi za pravljenje pisaljki.

Olovo je jedan od retkih metala koji nije odmah po pronalasku služio za pravljenje oružja. Ali pronalaskom vatrenog oružja, obilno se koristio za pravljenje sačmi i metaka za puške. Ovo je pravi trenutak da pređemo na vic o zubnim lekarima:

Devojka je imala strašnu zubobolju, ali se bojala da ode do zubara uplašena od njegove intervencije. Na kraju je zub toliko zaboleo, da je ipak otišla do stomatološke ordinacije.

- Ne znam da li mi je strašnija pomisao na to da mi plombirate zub ili da imam bebu.

- U redu. Samo se odlučite šta ćete, pa da prilagodim stolicu.

Evo i šaljive definicije zubnog lekara: “Mađioničar koji vam u usta stavi olovo, a iz yepa izvuče zlatnik.”

A na kraju, epitaf na grobu jednog stomatologa:

“Shvati ovo kao pravu pravcatu istinu:

dr Braun je ispunio svoju poslednju šupljinu.”