Dvojezični proglas

Nadovezujući se verovatno na primere “anglosrpskog” koje sam u ovoj rubrici navodio iz pisma Maje Nikitović iz Toronta, čitalac Miloš Stojanović piše mi iz Otave:

“Možete li mi pomoći da razumem ovaj tekst? Ne mešamo samo mi u emigraciji dva jezika.” Sledi citat iz proglasa Građanskog saveza Srbije koji je stigao u Kanadu, a u kome se kaže između ostalog:

“Srbiju izgraditi u modernu i funkcionalnu državu u kojoj će svako moći da izvuče maksimum iz novonastalih životnih okolnosti. Region i Srbiju takođe, kao i EU, praviti da bude knonjledge based society, jer je to jedini način da ostanemo kao region konkurentni na globalnom tržištu.”

Predizbornu kampanju ne pratim, pa ne znam da li je ovo neki proglas pisan specijalno za birače u Kanadi, ili se možda i u domovini kampanja vodi “dvojezično”. Nije teško pogoditi šta znači knonjledge-based society (između prve i druge reči trebalo je dodati jednu crticu). Društvo zasnovano na znanju – s tom idejom se slažem, ali se ona mogla izreći i na srpskom, i ne bi bila gotovo nimalo duža. S druge strane, zbunjuje me dvaput ponovljena reč region, pod kojom se valjda podrazumeva takozvani zapadni Balkan, i pitam se da li je sintagma “kao i EU” postavljena na pravo mesto u rečenici. Ovako, ispada da je GSS, ukoliko mu birači poklone poverenje, spreman da “pravi” ne samo Srbiju nego i Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, odnedavna samostalnu Crnu Goru, i uz to čitavu Evropsku uniju. Hoće li imati dovoljno kadrova za taj posao?

Vladimir Vuković iz Šapca šalje mi sledeće “VAŽNO OBAVEŠTEWE” Narodne banke: “Menjač je obavezan da, pre obavljanja transakcije, fizičko lice obavesti o ukupnom iznosu dinara koje fizičko lice dobija po jedinici inostrane valute koju želi da proda, odnosno o ukupnom iznosu dinara koje fizičko lice plaća po jedinici inostrane valute koju želi da kupi, pri čemu ovi iznosi moraju biti istovetni ili za fizičko lice povoljniji od istaknutih na reklamnoj tabli.”

Takav je pravni rečnik: mnogo ponavljanja (četiri puta “fizičko lice”, četiri puta “koji”) da bi se otklonila svaka mogućnost nesporazuma. Kad pažljivo više puta pročitate ovu rečenicu, zaključićete da se sve svodi na dve stvari: kupovne i prodajne cene na tabli moraju biti tačne (pa zar se to ne podrazumeva?), a menjač mora da ih kaže mušteriji pre menjanja novca, za slučaj da mušterija nije videla tablu. Ne tvrdim, naravno, da bi u pisanom obaveštenju trebalo upotrebiti familijarni izraz “mušterija”, ali možda bi se mogao i za menjačnice uvesti termin “klijent”, koji već upotrebljavamo za banke. Time bismo građaninu koji ulazi u menjačnicu uštedeli razmišljanje o tome da li je on fizičko lice, ili pravno, metafizičko, biološko ili ko zna kakvo lice.

Još jedno pitanje istog čitaoca: “Ako se Miloši Obilići rađaju jednom u hiljadu godina, da li se kod Engleza povremeno rađaju Robini Hudovi, Robin Hudovi, Robini Hudi ili Robin Hudi?” Oblike Robin Hudovi i Robin Hudi možemo odmah odbaciti, jer uvek opominjemo da se strana imena moraju menjati po padežima kao i naša (ne film sa Brus Vilisom, nego sa Brusom Vilisom). Što se tiče prezimena, jednosložne imenice po pravilu dobijaju nastavak -ovi, dakle Robini Hudovi.

“Na jednom internet forumu”, piše Sandra Čulić iz Podgorice, “naišla sam na polemiku u vezi s jednom rečenicom. Jedan od učesnika diskusije tvrdi da je rečenica Grupa Albanaca onemogućila je Srbe da posjete groblje nepravilna, da treba ...onemogućila je SRBIMA da posjete groblje. Po njemu, taj glagol se mora ponašati kao i glagol omogućiti – s dopunom isključivo u dativu. Drugi diskutant tvrdi da je i akuzativ pravilan, pozivajući se na Matičin rječnik, gdje se kao jedno od značenja glagola onemogućiti navodi i sprečiti. Ko je u pravu?”

U pravu je drugi čitalac. Uzgred, u Matičinom rečniku onemogućiti se definiše kao “učiniti nemogućim, neizvodljivim, sprečiti, omesti, osujetiti”, dakle sve samim prelaznim glagolima, koji traže akuzativ. Kad bi akuzativ uz onemogućiti bio pogrešan, ne bi se smeli praviti pasivni oblici kao “Bio je onemogućen u svojim naporima”, a njih dosad niko nije zabranjivao. Dozvoljeno je, dakle, i “Onemogućite mu da to radi” i “Onemogućite ga da to radi”.