Muke srpske diplomatije

Povodom poziva Srbiji da se priključi “Partnerstvu za mir” značajno je što ste objavili ovaj trezven komentar Miroslava Lazanskog, pogotovu jer mu je prethodio euforični članak o tom pitanju bivšeg ministra inostranih poslova Gorana Svilanovića.

Iz Svilanovićevog tona i teksta bi se moglo zaključiti da je on i dalje ministar, a ne neko van vlade ko se upustio u predizbornu kampanju putem pitanja koja su od ključnog nacionalnog interesa. U čije je ime, zapravo, g. Svilanović predlagao, raspravljao, tražio? Reklo bi se da je sve to trebalo da ubedi ljude u Srbiji koliko je on važan. Ali nisu valjda glasači tako naivni da poveruju da se ozbiljna politička pitanja postavljaju visokim službenicima “norveškog i slovačkog ministarstva inostranih poslova” SMS porukama u Svilanovićevom prisustvu i da mu ti službenici zatim prenose sadržaj poruka svojih ministarstava?!?

Dublji problem je, naravno, u tome što se ovo dalekosežno nacionalno pitanje tesno vezuje, i van Srbije i u njoj, za izbore. Tako, na primer, predsednik Tadić obelodanjuje faksimil svog pisma predsedniku Bušu od 20. novembra o prijemu u “Partnerstvo” putem NIN-a (“ekskluzivno”), što mora da je bez presedana u diplomatskoj praksi. A srpski diplomatski jad se može videti i iz lošeg prevoda Tadićevog pisma na engleski. Kao samo jedan primer, oba prva, vrlo kratka, pasusa na engleskom počinju zamenicom “I” (“Ja”), što je neučtivo.

Prof. dr Vladimir J. Konečni,

Kalifornijski i Beogradski univerzitet

***

Sada kada je naša zemlja na samitu NATO-a u Rigi pozvana da pristupi Partnerstvu za mir, smatram da i u našoj zemlji kao što je to urađeno u Crnoj Gori treba da bude donesena odluka o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka. Kao što smo mogli da vidimo odluka o ukidanju obaveznog služenja vojnog roka nije se odrazila negativno na bezbednost Crne Gore, pa zašto bi se negativno odrazila na bezbednost naše zemlje.

Svaka mala zemlja, a Srbija je mala zemlja, svoju unutrašnju i spoljnu bezbednost pre će da zaštiti jakom diplomatijom, nego što će da je zaštiti svojom vojskom.

Da je Nemačka htela da anulira Švajcarsku ona bi to uradila u oba svetska rata, pa makar i svi Švajcarci od 16 do 65 godina branili Švajcarsku.

Vojska je profesija kao i svaka druga i kao što svaki muškarac ne može da bude na primer intelektualac ili karatista, normalno je da svaki muškarac ne može da bude vojnik i uopšte naivno je i pokušavati od svakog muškarca napraviti vojnika.

Dragan Marković,

Kragujevac