“Izdajnik” u kopačkama

U peštanskoj bazilici Sent Ištvan 9. decembra sahranjen je najbolji mađarski fudbaler svih vremena. Fudbalska karijera kapitena “lake konjice” naizust je poznata mnogima, ali životnu biografiju njih puno ne zna. Mnoge “sitnice” su prećutane, neke i izmenjene.

Ferenc Puškaš je po rođenju – Nemac (u Mađarskoj se i danas mnogo češće koristi reč – Švaba)! Na njegovoj prvoj krštenici 1927. godine upisano je – Franc (Ferenc) Purcelg! Porodica Purcelg se vrlo brzo pomađarila da ne bi imala probleme sa okolinom (ali i sa vlastima!). Promenili su prezime u Puškaš i transkribovali imena na mađarski jezik. Ako se nije moglo transkribovati, uzimali su nova mađarska imena! Nažalost, i mi Srbi imamo mnogo takvih primera na ugarskim prostorima (najveći je Aleksandar Petrović, potonji Šandor Petefi!).

Familiji Puškaš promena identiteta, međutim, nije mnogo pomogla. Ferenca je loš usud pratio do kraja života. Kao sedamnaestogodišnjaka uhvatili su ga članovi zloglasne partije strelastih krstova (“njilaši”) i od sigurne smrti spasila ga je fudbalska popularnost iako je samo godinu dana pre toga prvi put zaigrao za seniorski tim Honveda! Onda se sa porodicom dugo krio u podrumu jedne klanice u Kišpeštu (deo Budimpešte), gde je čekajući mir – dugo gladovao. Veliki strah imao je i od deportacije. I tu mu je fudbalski ugled pomogao.

Slede pedesete godine u Mađarskoj, gde su svi bili u životnoj opasnosti. Komunistički teror likvidirao je brojne reprezentativne sportiste, monahe i popove, profesore, lekare. Puškaša je sačuvala genijalnost i aktuelni fudbalski značaj, ali se i on sam izbliza uverio da svako bilo kada može da postane žrtva državnog terora. Čak je 29. oktobra 1956. svet obišla vest da je u borbama u Mađarskoj Ferenc Puškaš poginuo. Jedan od austrijskih carinika – kada ga je 1. novembra video u autobusu ekipe Honveda koja je išla na zapadnu turneju – pao je u nesvest(!), drugi nisu mogli da veruju da je to bio on, da je zaista živ.

Taj odlazak za njega i suprugu Eržebet bio je put bez (skorog) povratka u Mađarsku. Odlučio se za egzil, “sloboda više vredi od lažnog ropstva”, rekao je tada. Sve je rizikovao. Egzistenciju, ime, budućnost. U međuvremenu FIFA i MFS kaznili su ga dvogodišnjom zabranom igranja fudbala – zato što je napustio domovinu! I onda, sa 31 godinom i velikim viškom kilograma, 1957. godine potpisuje četvorogodišnji ugovor sa prvakom Evrope i sveta – Realom iz Madrida! Skida višak od 17 kilograma, a uticaj kraljevskog kluba eliminiše dvogodišnju suspenziju i Puškaš već u prvom prolećnom kolu 1958. debituje pred Realovim navijačima! Iza svega stoji tehnički direktor Reala Emil Estrejher koji je doveo Ečija i garantovao za njega. Tandem sa Di Stefanom harao je stadionima starog kontinenta godinama, a Puškaš je još nekoliko puta produžavao ugovor sa Madriđanima!

U međuvremenu, u Mađarskoj tajne službe komunističkog režima proizvele su ga putem medija u “izdajnika” i pomno pratile šta se s njim događa u svetu. Kada je 1981. godine u pratnji supruge, Đerđa Sepešija i Gustava Šebeša sleteo na budimpeštanski Feriheđ, ispred aerodromske zgrade dočekalo ga je više od

5 000 ljudi! Deceniju kasnije odbio je selektorsku fotelju Mađarske. Čak i savetničku ulogu! Puškaš je govorio šest jezika. Bio je pobožan, vernik, i kad se molio, molio se na mađarskom (“Očenaš” sam znao samo na tom jeziku, govorio je). Bilo gde da je u svetu igrao, ili nekog trenirao, uvek je znao gde se nalazi mađarski restoran.

U Mađarsku se vratio bez ikakve ušteđevine. “Nije ništa zaradio u inostranstvu”, začuđeno su se pitali mnogi Mađari? “Nemoguće”! Moguće. U to vreme zarađivalo se samo da bi se moglo (malo bolje) živeti. Puškaš nije bio poročan, nije trošio neracionalno. Da je danas igrao, bio bi – najbogatiji Mađar!

Ubrzo nije imao za lekove. Na Nep stadionu (koji sada nosi njegovo ime), prošle godine igrao je humanitarnu utakmicu Real. Samo su Madriđani uplatili 100 hiljada evra za pomoć svojoj legendi. Ćerka Aniko (koja živi u Španiji) medijima je ogorčeno izjavila da je tata Ferika tom prilikom dobio svega 24 352 evra?! Početkom ove godine, jedna engleska aukcijska kuća koju je porodica Puškaš ovlastila da u Londonu proda Ečikinu sportsku opremu (u kojoj su bile i srebrna medalja sa SP u Švajcarskoj 1954, i zlatna sa Olimpijade!), da bi bili kupljeni lekovi za dalju Puškaševu terapiju (bolovao je od Alchajmerove bolesti), obavestila je familiju legendarnog fudbalera da su stvari procenjene na 113 852 evra! U Mađarskoj – šok. Nisu znali da Ferenc Puškaš nema novca za dalje lečenje?! Ubrzo je jedan bogati Mađar (povratnik iz inostranstva) otkupio sve rekvizite od engleske agencije, rekavši da “ne može da shvati da mađarska država nema novac za otkup stvari svog najboljeg fudbalera svih vremena. Puškaševe stvari, jednostavno, moraju da ostanu u Mađarskoj. To su svete stvari”.

Nekoliko dana pre sahrane Ferenca Puškaša, četiri-pet uticajnijih mađarskih političara (iz različitih partija), javno su postavili pitanje rukovodstvu Fudbalskog saveza zemlje – “ko će da plati pola milijarde forinti (1,9 miliona evra) za Puškaševu sahranu”? Iz kuće fudbala – niko se nije oglasio!

Vlastimir Vujić