Papa još ne stiže

Papa Benedikt XVI želi da poseti Srbiju – preneli su mediji reči apostolskog nuncija u Beogradu nadbiskupa Euđenija Zbarbara prilikom njegove posete Čereviću, gde je zajedno sa beogradskim nadbiskupom Stanislavom Hočevarom uručio pakete pomoći žiteljima ovog mesta, stradalog u poplavama.

Poznata je takva želja pape Benedikta XVI, kao i njegovih prethodnika, pogotovo pape Jovana Pavla II, kome nije pošlo za rukom da poseti jedino Srbiju i Rusiju. Zato u rečima monsinjora Zbarbara nema ništa neobično. Međutim, delovalo je zbunjujuće, ali ne i sasvim neuobičajeno – pošto se slično i ranije dešavalo – ono što je posle toga usledilo, u medijima. Pojavili su se komentari kako takvu želju nema i Srpska pravoslavna crkva, ali i tobožnje reči mitropolita zagrebačko-ljubljanskog i cele Italije Jovana koji, navodno, prekoreva što se ne uputi poziv za takvu posetu. U više medija citiraju i tobožnje reči mitropolita Jovana, reči koje nisu bez osnova: „Ako se papa na Kosovu svojim očima uveri u to šta se tamo događa i kakvoj su nepravdi izloženi srpski narod i Srpska pravoslavna crkva, nesumnjivo da bi njegov glas snažno odjeknuo.”

Zatim se navodi da je mitropolit rekao: „Ako pitanje posete pape bude došlo pred Sabor SPC, verujem da će biti doneta ispravna odluka.”

Mitropolit Jovan jedan je od najglasnijih zagovornika da se papa pozove da poseti Beograd, ali je bio iznenađen izjavama koje su se u štampi pojavile pod njegovim imenom. U razgovoru sa novinarom NIN-a odlučno demantuje da je ovoga puta dao bilo kakvu izjavu povodom moguće papine posete Srbiji.

Iznenađeni su i u samoj Srpskoj patrijaršiji takvom, iz nekih tendencioznih razloga nametnutom medijskom kampanjom.

Stekao se utisak da bi uskoro moglo da dođe do papine posete Srbiji, ali da se tome protivi Srpska crkva. U Patrijaršiji kažu da o tome ovoga puta uopšte nije bilo reči, i podsećaju da je to u nadležnosti Svetog arhijerejskog sabora SPC, koji se sastaje, po pravilu, jednom, a u poslednje vreme dva puta godišnje.

Sličnih „medijskih naleta” bilo je i ranije. Tako, recimo, u jesen 2004. godine, kada je patrijarh Pavle boravio u Australiji i Rusiji, mediji u Srbiji bili su zapljusnuti napisima na temu hoće li papa doći u Srbiju. Povod je dao tadašnji predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović, otvorenim pozivom papi da dođe u Beograd. I tada je stvoren utisak da država zove, a da se Crkva protivi papinom dolasku. Zato su novinari sa takvim pitanjem presreli i srpskog patrijarha, još dok je bio u Moskvi. Patrijarh Pavle je odgovorio u svom stilu, a u novinama se pojavilo kako je tobože rekao da je „papa za sada nepoželjan gost u Srbiji”.

Kad se kaže da još nije vreme za papinu posetu, kako ističu oni koji su uključeni u razgovore između Vatikana i Srpske pravoslavne crkve i srpske države, to podrazumeva da ona mora biti „dobro pripremljena”. U svakom pogledu. Ne samo u organizacionom smislu. A ni to nije tako jednostavno, pored ostalog, i zato što uz takve posete idu i masovna okupljanja vernika. Može se samo pretpostaviti koliko bi za tu priliku u Beograd pohrlilo rimokatoličkih vernika iz Mađarske, Češke, Slovačke, Poljske... Takođe, napominje se da se jedna takva poseta ne može posmatrati „izdvojeno iz ukupnih odnosa”. A „stalno insistiranje samo na temi posete, u suštini ne doprinosi unapređivanju tih odnosa i stvaranju atmosfere da do te posete dođe”.

Poziv države papi da poseti Beograd – u svojstvu šefa države Vatikan – ponovljen je nekoliko puta, i u njegovu iskrenost niko ne sumnja. A od državnih predstavnika (onih koji odgovorno nastupaju) čuju se ovakve reči: „Ako neko ozbiljno radi na tome da do te posete dođe, onda rade pojedini ljudi iz Srpske pravoslavne crkve.”

I od najviših predstavnika Rimokatoličke crkve mogu se čuti ocene da su odnosi između Svete stolice i Srpske pravoslavne crkve, odnosno Vatikana i Srbije, „bolji nego ikada” i da „idu uzlaznom linijom”. Upravo takvu ocenu izrekao je, ne jednom, monsinjor Euđenijo Zbarbaro, navodeći da su dokaz tome mnogobrojni susreti i dešavanja od 2000. godine: posete delegacija SPC Svetoj stolici, posete visokih zvaničnika Vatikana Srpskoj pravoslavnoj crkvi, sastanci i okupljanja između Svetog arhijerejskog sinoda SPC i Biskupske konferencije, potpisivanje sporazuma o univerzitetskoj saradnji između Bogoslovskog fakulteta u Beogradu i Papskog lateranskog univerziteta u Rimu... Wegova ekselencija u jednom intervjuu ističe da su „značajne inicijative” usledile pogotovo posle zvanične posete delegacije Svetog arhijerejskog sinoda SPC (koju su predvodili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i episkop bački Irinej) Svetoj stolici i pokojnom papi Jovanu Pavlu II, pre tri godine.

U tom kontekstu posmatra se i održavanje susreta mešovite pravoslavno-katoličke komisije, posvećenog pitanju zajedništva, u Beogradu, ove jeseni, od 18. do 25. septembra.

Nekadašnji ambasador SAD u Vatikanu Tomas Patrik Meladi, u tekstu koji je objavio Nacionalni katolički izveštač iz Kanzas sitija, napisao je da za papu Benedikta YVI dve papske posete imaju visoki prioritet – prvo poseta Srbiji, zatim poseta Rusiji. Meladi piše da mu je prilikom posete Beogradu, u decembru prošle godine, često postavljano pitanje o mogućoj papinoj poseti Srbiji, i da su dvojica čelnika SPC, sa kojima se sastao, „izrazili optimizam povodom izgleda da papa dođe”, ali i napominje da „neki episkopi, na drugoj strani, i dalje izgledaju neodlučni”.

Meladi daje i svoju prognozu: „Spajanje hrišćana zbog višeg dobra biće ispunjeno 2006, ako svet bude video zagrljaj rimokatolika i Srpske pravoslavne crkve u Srbiji. To bi bio početak jednog još značajnijeg pomirenja: papske posete Rusiji.”

„Pomirenju” hrišćanskog istoka i zapada, slažu se mnogi, uveliko doprinosi i sam papa Benedikt XVI, čije izjave u pravoslavnom svetu imaju mnogo veći i bolji odjek, od njegovog prethodnika pape Jovana Pavla II. Zato se sa izvesnošću očekuje da će do posete do koje nikada ranije nije došlo, doći. Kada se za to stvore prilike.