Opomena Moskve Vašingtonu

Prošle nedelje Rusija je još jedanput opomenula na svoje nuklearno oružje i probojnost koju, tvrdi Moskva, ne može umanjiti nikakva protivraketna odbrana. Poruka je preneta gestom – posetom predsednika Putina jednoj raketnoj jedinici u regionu Ivanova, gde su šefu države pokazani primerci rakete “topolj M”, ovoga puta na točkovima. Rakete u silosima “dobacuju” do deset kilometara.

Reč je o interkontinentalnim projektilima, generacije 1987. Ruske oružane snage kupile su ih dosad 40 – međutim, u čemu je novost? Prvo, u tome što se sada radi o primercima pokretnih rampi. I, drugo, što je “topolj M” o kojem se govorilo da će imati jednu nuklearnu glavu, završio ipak sa više punjenja. Predviđen je za tri, a u međuvremenu je, piše se, postao šestoglava nuklearna aždaja.

Pre približno godinu dana saopšteno je koliko su te bojeve glave usavršene. Predsednik Putin je izjavio da se radi o uređajima koje “praktično ne može uništiti” nikakva PRO sa zemlje. (Nije bilo potrebe da kaže – čak ni američka. Zna se da jedino SAD usavršavaju protivraketni štit.)

“PAMETNA” ATOMSKA GLAVA: Ruska “sprava” osposobljena je da svoje ubojno punjenje iznese iz atmosfere u kosmos – gde je (kako stvari sa američkim oružjem stoje ovoga časa) nedosežna – i vrati ga nazad u atmosferu, usmeravajući “samu sebe”. To znači – slično “krstarećoj raketi”. Nuklearna “glava” sama menja pravac i visinu i leti brzinom osam puta većom od zvučne.

“Leteći blokovi” (“glave”) smeštaju se unutar “kljuna”, bilo pomorske “bulave”, bilo “topolja M”, a kao prednost pomenutih nosača navodi se podatak da ih u prvom od tri stepena pokreće čvrsto gorivo. Navodno, to otežava otkrivanje lansirne rampe posle “ispaljivanja”. Osim toga, novo “zrno” pristiže nepredvidivom putanjom, dok protivraketni odbrambeni sistemi počivaju na određivanju tzv. trajektorije doletajućeg tela. Itd.

Glavnokomandujući ruskih strateških nuklearnih snaga general Solovcov izjavio je prošlog petka da svi primerci “topolja M” s jednom “glavom” podležu donaoružavanju. Dakle, dobijaju dodatna samonavođena nuklearna punjenja, jer je to jeftiniji način da se održi paritet u nuklearnom oružju sa SAD.

“To će zamenu (sovjetskih) zastarelih raketa učiniti lakšom”, komentarisao je Aleksandar Pikajev, vojni analitičar, inače kopredsednik Komiteta naučnika za globalnu bezbednost. Pikajev je rekao da SAD nemaju mobilne rampe, ali, umesto njih, oslanjaju se na visok stepen neranjivosti nuklearno naoružanih podmornica.

Putin i Buš obavezali su se 2002. da do 2012. svedu arsenal strateškog nuklearnog oružja na nivo od 1700 do 2200 projektila. Međutim, bez obzira na to što raspolaže hiljadama sovjetskih, Rusija se obrela u opasnosti zaostanka značajno ispod “kvote” dohvaćena makazama zastarevanja onog što ima i nedostatka sredstava za nove rakete. Neugodnost te situacije ublažava se preduzetim donaoružavanjem “topolja M”, a i nešto većim investiranjem, s obzirom na rastuće prihode od nafte.

Ako je račun tačan, do 2015. Rusi bi trebalo da imaju 150 novih raketa, i da sa tolikim brojem nosača održe paritet prema Americi.

Glavni konstruktor ruske rakete Jurij Salamonov izjavio je početkom 2006. da će zemlja “lako uspeti da održi najmanje 2000 nuklearnih glava do 2011. i dalje”. Međutim, izjava konstruktora nije do kraja uverila rusku javnost i u njoj je produžena debata stručnjaka o izgledima za očuvanje ove “ravnoteže zastrašivanja”.

NE BAVE SE CEREMONIJAMA: Ovako ili onako, tek na tehničko-numeričkom polju problema teško je uočiti neke od većih novosti. Reklo bi se da takvih novosti ima, ali više na polju spoljnopolitičkom, u vidljivo pogoršanim odnosima Vašingtona i Moskve. Uostalom, zbog čega bi šef Kremlja upozoravao na “ozbiljan korak napred u sposobnosti odbrane”, zasnovanoj na “sposobnosti penetracije kroz svaku eventualnu antiraketnu odbranu”!

Wegova poruka je poruka Americi. Slikovit prikaz stanja na koje se eventualno misli mogla bi pružiti izjava predsednika Buša u Rigi, tokom nedavnog samita NATO-a – da je “naš blok prvi put na okupu u jednoj od država-zarobljenika, okupiranih od Sovjetskog Saveza”.

S NATO-samitom pod samim nosom Moskve kao da se želelo da se ona još povuče i za nos. Američki ratni brodovi demonstrativno su sa mora obezbeđivali “oslobođenu Rigu”, dok je stari vitez “hladnog rata” senator Lugar upotrebio svu svoju veliku rečitost nastojeći da se u savez što pre uvuku još Ukrajina i Gruzija.

Ovoga puta taj pokušaj je završen fijaskom, zahvaljujući političkoj prevlasti u Kijevu Janukoviča, koji ne želi politiku protiv volje četiri petine Ukrajinaca, ubeđenih u antirusku orijentaciju NATO-a.

“Atmosfera Rige” mogla bi pomoći da se dešifruje na šta je Putin mislio kada je, obraćajući se dve nedelje pre događaja vrhu ruske vojne obaveštajne službe (GRU), rekao da su “odnosi (u svetu) potkopani jednostranim akcijama jednog broja zemalja”, da je to “nelegitimno sa stanovišta međunarodnog prava”, ali da “pojedine zemlje (ipak) bez mnogo ceremonija pokušavaju da nature svoje pozicije, ne baveći se legitimnim interesima svojih partnera”.

Oslovljavajući obaveštajce sa “drugovi”, šef Rusije je rekao da “svaki među vama zna kakva sve sredstva države koriste preduzimajući takvu akciju: ekonomska, politička i diplomatska sredstva, kao i monopol u svetskim medijima”.

Možda sve to još bolje izražavaju istraživanja mišljenja Rusa, koji su svojevremeno u 63 odsto slučajeva o SAD mislili uglavnom dobro, a sada sve češće kažu – administracija Buša “nastoji da svoje vrednosti naturi celom svetu” ili – “spoljna politika SAD pretenduje na globalnu dominaciju i meša se u poslove drugih država”. Osamnaest odsto upitanih smatra da je to zapravo pravi uzrok terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001.

Ruskom javnošću provejava određena strepnja u odnosu na budućnost. Politikolog Gleb Pavlovski govori o neizvesnostima predsedničkih izbora (marta 2008), pa u nabrajanju svih neslućenih okolnosti kaže i “ne bude li (kojim slučajem) rata”. Čini se da aludira na opasnost od Amerike – ali, imajući na umu ne Rusiju, već svet i taj strašni haos koji bi nastao ako SAD, raspete na frontu Irak-Avganistan, pretrpe vojnički slom. U šta će Vašington u takvom slučaju uvesti čitav svet?

Eto, dakle, motiva da se još jedanput broje jednom već izbrojane rakete.