Dinkić i Đelić

Nisu me iznenadili ni stil ni ton izlaganja g. Dinkića u razgovoru za NIN jer predstavljaju nastavak istupanja bivšeg guvernera i “superministra” o nekadašnjem kolegi i prijatelju. Ovim je potvrdio postojanje nepomirljivih razlika između njega i Đelića.

Ono što je nazvao kukavičlukom, to su kod Đelića lepo, porodično vaspitanje, uvažavanje različitosti i tolerancija koje je doneo sa studija i učenja po svetu, gde je stekao reputaciju veću od svoje stature i sredine iz koje je potekao. Što se, pak, tiče optužbe za spletkarenje, ne treba ići daleko. Koliko znam, a u tome nisam sam, Đelić nije učinio ništa protiv svog lidera o kome i sada govori s najvećim poštovanjem, nije izbacio iz stranke najsposobnije među najbližim, niti manipulacijom oduzeo mandate poslanicima svoje partije. Niti je, na kraju, silom došao do prvog zaposlenja na mestu guvernera NBS. Dinkić, prema raširenom mišljenju, sve to jeste učinio.

Ako je on sve to zaboravio u žaru predizborne kampanje i svađe sa Đelićem, većina pismenih u ovoj zemlji to zna i pamti. Nije od pomoći ni naknadno pozivanje na bliskost sa pok. Zoranom Đinđićem. Dinkić sada ruši mostove i sa DSS-om i premijerom Koštunicom u čiju vladu se do juče kleo. S kim će, i ako uspe na izborima, da radi na raspodeli desetine miliona evra koje obećava biračima. Kako uopšte zamišlja da, eventualno, sa Đelićem ponovo deli odgovornost za fiskalnu i monetarnu politiku ove zemlje?

U najmanju ruku nepristojan je odnos Dinkića ne samo prema Đeliću. Posle izbora ostaje realnost koja će mnoge stvari iz predizborne kampanje demantovati ili baciti u zaborav. Ali, lične uvrede i niski udarci ostaju. A Dinkić tek zahuktava političku karijeru u čemu mu, uz iznete primedbe, želim uspeh.

Jovan Ilić,diplomata u penziji

Beograd