Srbija ima veliku šansu

Predrag Bubalo, ministar privrede

Gost redakcije NIN-a ne krije zadovoljstvo i optimizam dok rezimira rezultate na izmaku 2006. godine. Kaže da je po svim pokazateljima ova godina uspešnija od prošle. Većina ekonomista predviđala je da će se inflacija kretati između 12 i 14 odsto, a sama vlada je procenjivala 9,5 odsto. Inflacija ove godine je, međutim, ispod 7 odsto. Malo ko se nadao da će Mobtel biti prodat onako uspešno kako jeste, te Bubalo zaključuje “da je vlada pokazala snagu, hrabrost i umeće da zaštiti državni kapital koji je bio zloupotrebljen i otuđen od države”. Dalje, iako je makroekonomskom politikom rast društvenog proizvoda predviđen na 4,5 odsto, dostići će 7 odsto, “što je magična brojka koju zagovaram i u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja Srbije”.

U jeku predizborne kampanje normalno je da jedni obesmišljavaju a drugi glorifikuju postignute rezultate, naročito na kod nas skliskom terenu tranzicione ekonomije. Pitamo našeg sagovornika, koji je u politiku ušao kao uspešni privrednik, kako posle četiri godine političkog iskustva vidi naše političare?

- U politici ima dosta neprincipijelnog. Zato razlikujem one političare koji dosledno brane svoje stavove i one koji svoje stavove kreiraju prema dnevnim potrebama.

Na koji rezultat ste posebno ponosni?

- Nisam smeo ni da pretpostavim da ćemo toliko preduzeća iz restrukturiranja rešiti i prodati u ovoj godini. U mom mandatu rešićemo oko 64 takva preduzeća. Treba imati u vidu da je prethodna vlada za vreme svog trogodišnjeg mandata prodala samo jedno takvo preduzeće. Uglavnom je prodavala ona koja su tržišno atraktivna. Dakle, napravljen je ogroman iskorak. A, ne zaboravite, tu je Srpska fabrika stakla, Magnohrom Kraljevo, Fabrika vagona Kraljevo, dobar deo MIN-a, dobar deo Zastave, Bor je u samoj završnici. I ponovo je Srbija proglašena liderom u brzini sprovođenja reformi i kao država koja ima najveći rast nacionalnog dohotka u ovom regionu. Svi parametri su viši nego što smo predviđali prošlog decembra.

Šta još ostaje od velikih preduzeća za restrukturiranje?

- U ovoj godini napravljen je prodor u početku najviše sa metalcima, a onda je dosta urađeno sa tekstilcima. Od većih preduzeća ostaće nam IMT, IMR, DMB...

Mnogi vam prebacuju da je inflacija veštački održavana niskom?

- Šta znači veštački?

Pa, kad-tad će cena struje morati da se približi evropskoj. Da li će možda tada inflacija umesto 7 biti 20 odsto?

- Kada je rasla cena nafte, onda su svi nezavisni ekonomisti govorili da je vlada nesposobna. Kada je cena nafte počela da pada i kada smo ukrotili inflaciju, između ostalog i zbog toga, onda kažu da to nije zasluga vlade jer je pala cena nafte. Spreman sam da odgovaramo za to što nismo digli cenu struje. Takođe, spreman sam da garantujem da dizanje cene struje neće proizvesti 20 odsto inflacije, koje ste pomenuli, ako proizvodnja, zajedno sa nacionalnim dohotkom, bude i dalja rasla.

Činjenica je, međutim, da građani nisu zadovoljni standardom...

- Narod će poslednji osetiti blagodeti procesa koji je u toku. Neophodno je da postignemo još bolje rezultate od dosadašnjih. Mi i danas delimo više nego što zaradimo.

Da li je za to kriva javna potrošnja u čijem kreiranju i vi učestvujete?

- Tako je. U njoj najviše učestvuju penzije. Ne zaboravite koliko ova država ima penzionera i koliki je to trošak. Ko iz buyeta još finansira penzije? Gde to u svetu čine? Penzije se finansiraju fondovima za koje se izdvaja godinama ili osiguranjem koje ljudi plaćaju da bi imali obezbeđenu starost.

Dobro, ali baš sad pred izbore počele su ubrzano da se isplaćuju penzije.

- Mi sada smanjujemo dug iz ranijeg perioda koji neko nije plaćao. Nama su MMF i Svetska banka rekli da se priliv od privatizacije i suficit potroše tako što će se smanjiti javni dug, a javni dug su i penzije. Opredelili smo se da napravimo kombinaciju investicija – tako je nastao Nacionalni investicioni plan i smanjenje javnog duga. U smanjenju javnog duga delimično učestvuju penzioneri, a u drugom delu učestvuju MMF i Svetska banka kojima smo pre vremena otplatili kredite jer su skupi i iz davnog perioda. Da je ova vlada u predizbornoj kampanji pribegla rastu penzija, onda bi to bila druga priča. Ali, ako ti u momentu kada imaš pare u buyetu sebi olakšavaš time što si skinuo javni dug, onda takva priča ne opstaje.

Kako komentarišete to što G17 u svojoj predizbornoj kampanji reklamira Nacionalni investicioni plan kao svoj uspeh?

- Reč je o zloupotrebi. Nacionalni investicioni plan nije kreiran za izbore, nastao je u momentu kada uopšte nismo znali da će doći do prevremenih izbora. Kreiran je u momentu kad smo imali neočekivano dobre prihode od privatizacije i suficit. Uostalom, nije Mlađa (Dinkić) pregovarao sa MMF-om i Svetskom bankom i branio u Singapuru taj Nacionalni investicioni plan, već sam to bio ja. Tada sam najavio da ćemo praviti kombinaciju između smanjenja javnog duga, što je ono za šta se oni zalažu, i Nacionalnog investicionog plana. Oni kažu: treba da vratite dugove itd. A ja sam rekao: da, gospodo, ali mi kad prodamo Mobtel i druga javna preduzeća i kada vratimo sve dugove prema inostranstvu, ostaćemo na toliko niskom nivou razvoja da nikome nećemo biti interesantni. Znači, razduženi kao Čaušesku, ali nikome interesantni. Zato sam se zalagao da nađemo meru između jednog i drugog, jer je zaostalost u prethodnom periodu stravična i pogubna po Srbiju.

Ipak, MMF nije zadovoljan demonstriranom kombinatorikom?

- Svi znamo kako radi MMF – da ima identična pitanja i odgovore za svaku državu. Neće da se zamaraju, pa sve države posmatraju jednakim okom i aršinom. Nadam se da sam ispunio glavni zadatak koji sam sebi postavio, a to je da ih ubedim kako ne možemo da se poredimo sa drugim državama u tranziciji u regionu. Pored toga što smo zahvaljujući Miloševićevoj vladavini zakasnili sa tranzicijom, mi smo i jedina država koja je nedavno bombardovana. Jedina država koja je morala u kratkom istorijskom periodu da dva puta gradi iste mostove, a normalno je da se grade novi. Jedino je kod nas povećan broj novoobolelih od karcinoma zato što su bacali osiromašeni uranijum na nas, pa moramo više od drugih da izdvajamo za skenere da bismo lečili obolele. Dakle, nama je neophodno investiranje...

Neki nezavisni ekonomisti se bune zbog tog investiranja. Treba da odu u narod, da ne sede u kabinetu, kao što i ja idem. U predizbornoj kampanji sam bio u jednom selu, tamo nas kite smiljem i bosiljem zato što im je do sela došao asfalt. Kažu: sad možemo u cipelama da idemo u grad. Kažem: kako ste išli dosad, jeste li išli bosi? Nismo, cipele stavimo u kesu, a idemo u opancima iz štale do autobusa, pa ostavimo opanke i obujemo cipele kad dođemo do tvrdog puta.

Nacionalnom strategijom privrednog razvoja opredelili smo se za ubrzani razvoj Srbije. Ja sam presekao – idemo sa sedam odsto rasta društvenog proizvoda u svakoj od narednih šest godina. Neko će reći da će svake godine biti sve veća osnovica za taj rast.

Da, ali će biti jača i privreda. Takođe, minimum 17 odsto godišnje mora da raste izvoz.

Drugi uslov za sve je dve milijarde dolara investiranja u Srbiji godišnje.

Bez Mobtela?

- Da. A ja sam ubeđen da ćemo tu motornu snagu od dve milijarde godišnje premašiti. Jer, pazite, sa nacionalnim investicionim programom i sa gasovodom, mi za 2007. i 2008. gotovo da imamo već rešenih po dve milijarde dolara godišnje. A gde je ono što dolazi kroz privatizaciju... Uzmite Trajal – plate 12 miliona, obavezne investicije 25 miliona. Znači, čak da nemaš nijednu grinfild investiciju, a, daće bog, biće ih jako puno, i svake godine ih je sve više, priliv od investiranja biće ogroman.

U 2012. godini, predviđa Strategija razvoja zemlje, godišnji dohodak po stanovniku bi trebalo da bude 8 000 dolara...

- Tako je. Mi smo sada za neki procenat ispod 40 odsto nacionalnog dohotka deset država koje su pre dve godine ušle u Evropsku uniju, a 2012. bi trebalo da budemo između 70 i 80 odsto njihovog nacionalnog dohotka...

Kritičari kažu da aktuelna vlada iza sebe ostavlja najveću stopu nezaposlenosti u Evropi i najvišu kumulativnu inflaciju u poslednje tri godine?

- Voleo bih da se kritičari profesionalnije ponašaju kad navode cifre i da se ostave komentara. Već sam objasnio zašto je teško da se upoređujemo sa ostatkom Evrope. Što se tiče nezaposlenosti, onda je izgleda Slobodan Milošević bio genije jer je doneo Uredbu da niko ne može da bude proglašen tehnološkim viškom. Tako smo zadržali sve radnike u fabrikama, ali oni su na taj način uskoro pojeli svoje fabrike. Sad, kad je neko došao u situaciju da raščisti sa demagogijom, da raščisti s tim da je neko zaposlen zato što dođe na posao i ništa ne radi, onda je taj proizveo najveći broj nezaposlenih, što, uostalom, i definitivno nije tačno.

Ipak, šef Nacionalne službe za zapošljavanje izjavljuje da će sledeće godine 65 000 ljudi ostati bez posla?

- To je notorna glupost i bilo bi korektnije da direktor Nacionalne službe za zapošljavanje kaže koliko će sledeće godine ljudi biti zaposleno. To što je navedeno sigurno nije tačna brojka, jer je najveći broj problema socijalne prirode iza nas. Uzmite i drugi podatak, koji je mnogo važniji – u 2005. i 2006. godini broj zaposlenih se nije smanjio.

Nije se smanjio ili nije povećan?

- Nije se smanjio, malo se povećao. Mnoge fabrike otpuštaju i po 1 000 radnika, ali mala i srednja preduzeća dosegla su nedosanjani san i ove godine brojimo 11 500 novoosnovanih preduzeća. A 2004. godine bilo ih je samo 6 500. Ova činjenica apsorbuje pomenuti problem. Ove godine biće osnovano oko 20 000 preduzetničkih radnji. Kad upadneš u vodu toneš dok ne dođeš do dna i onda se odbaciš. Ako izdržimo i ostvarimo sedam odsto rasta bruto društvenog proizvoda u narednih šest godina, projekcija je da ćemo sa 20 i nekoliko odsto nezaposlenih pasti na 15 odsto. Jer, ako imaš snažan privredni razvoj, imaćeš i uposlenost. Ako se ne razvijaš, samo možeš da čekaš nesreću.

Šta znači što smo postali deo CEFTA?

- Jedna smo od dve države koja će imati najviše koristi od CEFTA, između ostalog i zato što smo u centru regiona. Imaćemo koristi i zato što ćemo moći lakše da se nosimo sa konkurencijom i tehnologijom jer smo sa ostalim članicama na sličnom ili podjednakom nivou. Većinu država CEFTA čine bivše jugoslovenske republike i 32 odsto našeg izvoza završava u tim državama. I, naravno, kada je veće tržište svi zajedno smo mnogo atraktivniji, što znači da će naša radna snaga i lokacija u centru značajno doći do izražaja.

Šta znači za Srbiju sporazum o izgradnji gasovoda kroz našu zemlju?

- To znači milijardu dolara grinfild investicija. Sada smo na repu jednog gasovoda, pa kad malo zazimi svako uzme koliko mu treba, a mi usred zime ostajemo bez gasa. Znači, ovim gasovodom dobijamo alternativno snabdevanje i imaćemo dovoljno gasa. Prvi put Srbija postaje tranzitna zemlja za gas, a to je ozbiljan biznis. Čini mi se da ovaj sporazum donosi i bezbednosne argumente. Jer tamo gde su ventili, a, bože zdravlja, dobićemo verovatno i naftovod Konstanca-Pančevo-Omišalj-Trst, tamo niko nema nameru da bombarduje...

Mnogo ste pažnje usmerili na „Zastavu”. Da li naša automobilska industrija ima šanse da preživi?

- Ima šanse. Ona proizilazi iz rešenih dugova, kako prema inostranstvu, tako i prema domaćim poveriocima. Ali, neophodno je i smanjenje broja zaposlenih. U „Zastavi” je prodata livnica, kovačnica, “Elektrorača”, tapacirnica, specijalni alati, alatne mašine, što znači da je pola „Zastave” već privatizovano. Blizu privatizacije su “Zastava kamioni” i “Zastava specijalna vozila”, ostaje nam “Zastava automobili” sa 4.000 i nešto radnika, od čega je 1.000 višak. I dalje ne mislim da država treba da investira u „Zastavu”. Lično sam protiv zatvaranja, ali ne mogu da kažem da će država dati pare. Jer onda može svaka firma da dođe i da od države traži pare. Odavno govorim da hoću da podržim njihovu proizvodnju, ali da je neophodno da se otarase svega što je višak. Da li im, recimo, treba hotel u Dalmaciji? Od čega da se odmaraju kad dugo ne rade. Da li im treba predstavništvo u Zagrebu? Ne treba. Kao što im ne treba ni predstavništvo u Beogradu ako nemaju para. Zato apelujem – prodajte sve što je višak, investirajte u budućnost, za vas, za vašu decu. Ovakvu moju politiku nisu shvatili samo oni koji i dalje žele da država samo daje. A ja ni u toku predizborne kampanje ne želim lažno da obećavam.

Šta, u tom smislu, znači činjenica da u „Zastavu” polovinom januara stiže linija za montažu “punta”?

- Onda ćemo svetu pokazati da „Zastava” može da ovlada poslednjom generacijom automobila kad je u pitanju montaža. Važno je što u svim državama CEFTE jedino Srbija i Rumunija proizvode automobile. Sutra će Rumunija ući u Evropsku uniju i onda će jedina država sa proizvodnjom automobila u CEFTI biti Srbija i ona će ih zemljama članicama prodavati bez carina.

Uzdate se da će “punto” biti popularan u CEFTA?

- “Punto” je jedan od najfrekventnijih automobila u Evropi, do sada ih je proizvedeno pet miliona. Italijani su mu životni vek produžili do isteka 2008. godine, a možda i to nije kraj upravo zbog njegove popularnosti. Cilj nam je da potencijalni investitori vide da se u „Zastavi” montira poslednja generacija, cilj je da preskočimo tehnološko zaostajanje. Dakle, da privučemo investitore smanjenim brojem zaposlenih, rešenjem dugova i tehnološkim podizanjem nivoa.

Kako stvari stoje što se “oružara” tiče, odnosno namenske industrije?

- Za punu sam podršku razvoja te industrije jer oni imaju jako dobar proizvod i to višeg tehničko-tehnološkog nivoa. Sada su konsolidovani. Dugovi prema državi nisu otpisani već su konvertovani u kapital...

Kada se okonča privatizacija, kada se sve proda, kako ćemo puniti državnu kasu?

- Ako istrajemo na sedam odsto rasta moći ćemo da se finansiramo od poreza kao i svaka normalna država. Znate, meni je privatizacija kao kad trčite opterećeni sa 50 kilograma. I lakše ću trčati kad mi to breme padne sa vrata. Isto je i sa državom. Ako se budemo držali plana, a plan je zacrtan u Nacionalnoj strategiji privrednog razvoja, obećavam sedam odsto rasta bruto društvenog proizvoda i obećavam 8.000 dolara po glavi stanovnika do 2012. godine umesto današnjih malo manje od 4.000.

Šta to konkretno znači kad su plate u pitanju?

- To znači dva ili tri puta veće plate nego danas. To znači dva ili tri puta veću kupovnu moć nego danas.

Građane zanima besplatna podela akcija javnih preduzeća...

- Zakon je pripremljen. Pripremilo ga je moje ministarstvo, a budući parlament će ga usvojiti. Dakle, kao što je i obećano, strategija za podelu besplatnih akcija realizovaće se 2007. godine. Jedan od uslova je da izvršimo korporativizaciju javnih preduzeća. To znači da će se, recimo, EPS pretvoriti u akcionarsko društvo i da će 15 odsto akcija doći u portfelj koji ćemo napuniti i od njega napraviti kolač za četiri miliona ljudi. Akcije ćemo građanima podeliti putem vaučera.

Prethodna vlada je gajila mit o (sve)moći ekspertskih znanja. Na šta bi, po Vama, ličila vlada koja bi bila sastavljena samo od eksperata?

- Ni na šta. U vladi moraju da rade različiti ljudi: ne samo političari, ne samo eksperti, niti samo privrednici. Najbolji rezultat donosi ozbiljna kombinacija tih različitosti.