Srbija, ipak, tigar na Balkanu

Ministar Parivodić je juna 2005. godine izjavio da ukoliko pametne i hrabre odluke donosimo, Srbija može postati tigar na Balkanu u narednih 10 godina. Tada je to mnogima delovalo nerealno, a Koraks je čak nacrtao karikaturu (objavljena u dnevnom listu “Danas”) na kojoj Parivodić pumpa olinjalu mačku a zamišlja bengalskog tigra. Ne lezi vraže, nedavno je Asošijeted pres, kako prenosi B92, komentarišući uspeh srpske privrede, zaključio da je Srbija postala ekonomski tigar na Balkanu

“Qudima treba omogućiti slobodan život a preduzećima slobodno da posluju. Da bi se to ostvarilo, poštujući sve zakone i moralne principe, neophodno je da imamo jaku državu. Jaku ali, svedenu samo na one poslove koji jesu državni. Osnovni cilj mi je bio da država efikasno štiti prava građana i privrednih subjekata”, kaže Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom govoreći za NIN o protekle dve i po godine u Vladi Srbije gde je, otkada je Mlađan Dinkić otišao iz vlade, sada i koordinator Ministarstva finansija.

Korupcija je jedna od tema kojoj se mnogi posvećuju samo u vreme izbora?

- Donošenjem propisa koji sužavaju prostor za arbitriranje činovnika smanjuje se mogućnost korupcije. Treba ukinuti birokratske procedure, koje ne koriste ni državi, ni privrednicima, ni građanima. Državnu intervenciju i prema ljudima i prema preduzećima treba svesti na neophodnu meru jer svaka procedura je šansa za korupciju. Država treba da obezbedi plaćanje poreza i carina, da sprečava kriminal i da, eventualno, prati makroekonomska kretanja, ali ne tako da zadire u sferu privatnosti, kako se, uostalom, ona i štiti u modernom svetu.

Dakle, optimista ste?

- Svetska banka je istakla da smo po brzini unapređenja poslovne klime bili prvi na svetu u 2005. a drugi u 2006. godini, a Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj da smo, između 27 zemalja koje oni pokrivaju, bili prvi u reformama poslednje dve godine.

Koje konkretne rezultate izdvajate kao najbitnije?

- Mnogo je tu posla urađeno, što preko Komisije, što neposrednim angažmanom. Jednostavno, reformisali smo sistem. Hteli smo da pojeftinimo stanove tako što će banke jeftinije davati kredite i to smo postigli donošenjem vrlo modernog Zakona o hipoteci. Hteli smo da privrednici brže i pravičnije rešavaju sporove, jer svaki spor pred sudom podrazumeva blokadu neke imovine za sve učesnike spora, pa smo doneli moderan Zakon o trgovačkoj arbitraži i uveli dokumentarnu naplatu potraživanja u Zakonu o izvršnom postupku, koja dramatično skraćuje period naplate potraživanja pred sudom. Hteli smo da omogućimo da spoljnotrgovinsko poslovanje i režim investiranja budu slobodni, da ne budu pod patronatom države i birokratskim teretom, pa smo ga reformisali donošenjem novih zakona o spoljnotrgovinskom i deviznom poslovanju. Takođe smo uneli odgovarajuće mehanizme zaštite naše privrede od nedoličnog poslovanja konkurentskih kompanija iz inostranstva i od država koje subvencioniraju ta preduzeća, i sve to smo razradili po zakonskim aktima. Omogućili smo, uz to, građanima i našim preduzećima da slobodno mogu da investiraju u inostranstvu: kupovinom akcija stranih preduzeća, otvaranjem novih, kupovinom već postojećih preduzeća i kupovinom nekretnina. Time smo omogućili da novac iz inostranstva uđe u zemlju, da preduzeća investiraju u Srbiju jer, zašto bi strana preduzeće investirala u Srbiju ako im je taj novac po srpskim propisima zarobljen ovde, ako ne mogu da ga iznesu i dalje da investiraju. Naša prirodna prednost je geografska lokacija Srbije, naročito Beograda kao privrednog centra Balkana, i prirodno je da velike svetske kompanije investiraju u Srbiju i da iz Srbije posluju u zemljama regiona, u zemljama CEFTA. Srbija je “nosač aviona” za strane kompanije koje odavde mogu dalje da razvijaju svoje poslovanje u regionu.

Šta građani imaju od toga?

- Sada su cene nekretnina, naročito na razvijenim tržištima u Srbiji, neprirodno visoke. Kada sprovedemo ovu reformu, kada privatizujemo gradsko građevinsko zemljište, kada ono bude moglo da se proda ili stavi pod hipoteku i kada se promene urbanistički i građevinski propisi i donese novi zakon o planiranju i izgradnji, zasnovan na privatnom vlasništvu nad gradskom građevinskom zemljištu, siguran sam da će građevinska dozvola moći da se dobije za dva meseca, uz šest a ne 36 dokumenata i očekujem da će cene stanova pasti za 30 odsto.

A kako ćete da suzbijete građevinsku mafiju, koja sada umnogome diktira cene stanova?

- Ne može da se suzbije tržište ali, kad se bude znao vlasnik tog zemljišta, onda će on prodavati zemljište kome hoće i po ceni po kojoj hoće. Priča o urbanističkoj mafiji proizlazi iz nejasnih koncepata kao što je pravo korišćenja zemljišta, prenosivost prava na korišćenje i svega onoga što je godinama i decenijama stvaralo velike probleme, nejasnoće... To je uvodilo i poštene ljude u nepoštovanje propisa, a kamoli nepoštene.

Bavili ste se i denacionalizacijom.

- Predvodio sam rad na Zakonu o restituciji imovine crkava i verskih zajednica, a sada radim na Zakonu o denacionalizaciji. Očekujem da će predlog tog zakona biti usvojen na sednici Vlade Srbije u prvoj polovini januara a potom treba da ga prihvati i novi parlament. Srbija nikad neće biti pristojna zemlja ako ne završi proces denacionalizacije.

To se dugo odlaže a neophodno je jer to je naša obaveza prema sebi samima, prema procesu pridruživanja Evropskoj uniji, obavezni smo da poštujemo konvencije o ljudskim pravima i presude Suda za ljudska prava u Strazburu. To je, jednostavno, jedan civilizacijski imperativ koji se nameće.

Bili ste aktivni i u vezi s pristupanjem STO i potpisivanja CEFTA sporazuma.

- U procesu pristupanja EU bavili smo se svim pitanja koja se odnose na spoljnu trgovinu robe sa EU a istakao bih potpisivanje sporazuma o tekstilu, povećali smo kvotu za izvoz šećera... Pregovarali smo o stabilizaciji i asocijaciji. Iz nalaza EU od novembra 2006. godine vidi se da su oni procenili kako su naši ekonomski potencijali dobri i da su naši upravni kapaciteti za pristupanje EU dobri.

U STO ćemo ući 2008. godine. Na poslednjem sastanku sa generalnim sekretarom STO gospodinom Paskalom Lamijem obećano je da će oni napraviti sažet izveštaj o Srbiji. To je ulazak u sledeću fazu pristupanja STO. Takođe smo potpisali CEFTA sporazum u koordinaciji sa ministarstvima energetike, poljoprivrede i drugim resorima Vlade Srbije.

Iako izvoz raste, spoljnotrgovinski deficit i dalje je veliki problem Srbije?

Jedini lek da se smanji uvoz i poveća izvoz je privatizacija i denacionalizacija svega onoga što ne mora da bude u državnoj svojini. Čak i veliki energetski sistemi treba da budu privatizovani. Pored NIS-a tu mislim i na EPS. Ne moraju biti privatizovani u celosti ali, privatni kapital mora da bude uključen u velike sisteme, u javna preduzeća. Tu mislim posebno na JAT. To je neophodno da bi se ove firme uvele u poredak modernih tržišnih preduzeća u kojima su radne procedure jasno definisane, u kojima se principi ekonomisanja u poslovanju poštuju, u kojima nema partijske raspodele funkcija. Proces privatizacije mora hitno da se završi.

Uz komplimente direktorima koji vode ta preduzeća, naročito bih istakao gospodina Đorđevića koji je na čelu EPS-a, smatram da ta preduzeća ne smeju da imaju političke reflekse. Ona su od opšteg interesa i moraju da budu tržišno postavljena, da deluju u skladu sa zakonom koji uređuje njihovu delatnost u opštem interesu. Cene energenata moraju biti tržišne. Uprava mora biti odgovorna za rezultate preduzeća akcionarima, a jedna je stvar kada imate privatnog akcionara, a druga kad je to država.

Hoćete da kažete da je država loš gazda?

- Da, loš gazda. Ne moraju ta preduzeća u celosti biti privatizovana. Država može da ima 49 odsto i zlatnu akciju, da bi mogla da obustavi odluke koje su štetne. Podrazumeva se da moraju da poštuju zakon a ukoliko to nije slučaj, to preduzeće biva preuzeto od strane države. Ali, dok god nema privatne motivacije, onog sebičnog privatnog interesa vlasnika, nema ni adekvatne tržišne kontrole, adekvatne odgovornosti poslovodstva i moguće su razne manipulacije, kao što je snošenje raznih tuđih troškova i gubitaka iz kase tih javnih preduzeća. Privatni vlasnik sprečava manipulaciju države imovinom i profitom tih preduzeća, čega je kod nas bilo dosta.

Privatizacija, takođe, podrazumeva to da će mnogi radnici tih firmi ostati bez posla.

- Zato smo uveli takozvane grentove, finansijsku pomoć preduzećima za otvaranje radnih mesta. Na jednoj strani imamo restrukturiranje koje, nažalost, podrazumeva i gubljenje posla, a s druge je podešavanje poslovnog ambijenta u Srbiji da se podstakne izgradnja i investicije, što automatski otvara nova radna mesta. To je jedini način da se veliki broj ljudi prevede u dinamični deo privrede, da im se unapredi kvalitet života. To je ta tranzicija koja mora da se sprovede na način da se poštuju svi a pre svega pravila struke, ekonomske, pravne...

Kako se u tu priču uklapa Nacionalni investicioni plan? To mnogima liči, ipak, na predizbornu kampanju partija zastupljenih u Vladi Srbije ali, pre svega bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića.

- Sada sam i na funkciji ministra finansija i vrlo ozbiljno shvatam svaku potrošnju. Kada god donosim odluku o nekoj potrošnji, imam osećaj da se iz porodičnog budžeta, iz kase koja pripada celom narodu, nešto troši i zabrinut sam da li je ta odluka najcelishodnija, da li je ta potrošnja opravdana. Država novac treba da investira u one infrastrukturne projekte koji nisu dovoljno profitabilni da bi privukli strani kapital. To je osnovni kriterijum. Gde god je posao dovoljno profitabilan, da može da privuče privatni kapital, treba iskoristiti tu mogućnost jer njega je mnogo više nego sredstava u državnoj kasi. Iz NIP-a treba finansirati sve one projekte koji se odnose na izgradnju autoputeva, podsticanje komunikacije, unapređenje železnice, gde mislim na izgradnju pruga, jer lokomotive i vozovi mogu biti i u privatnom vlasništvu... Obrazovanje treba reformisati ali, primereno je za NIP građenje škola i investiranje u prekvalifikacije da bi se ljudi lakše zapošljavali. Državne investicije zahteva i zdravstvo, takođe. Mislim na gradnju bolnica, mada je zdravstvo do sada moglo bolje da napreduje. Zdravstvo mora biti reformisano da iz njega ne cure pare kroz Zakon o javnim nabavkama koji, uzgred budi rečeno, ne valja ništa.

A sve ovo što se ne podvodi pod ovaj kriterijum nije primereno za trošenje novca koji pripada građanima.

Da li ste nešto preduzeli u vezi sa sadašnjim Zakonom o javnim nabavkama?

- Javnim nabavkama sam se bavio pre nego što sam došao u Vladu Srbije, kao stručnjak Svetske banke. Još juna 2002. godine, kada je taj zakon usvojen, tim u kom sam radio rekao je da je taj zakon loš, neprimenjiv. To je prepisan slovenački zakon. Suviše je složen i birokratizovan, pa zahteva suštinsku reviziju. Zato sam dao nalog da se prouči poljski zakon o javnim nabavkama koji je procenjen kao jedan od najboljih zakona u svetu, u ovoj oblasti.

Kada bi predlog izmena Zakona o javnim nabavkama mogao da bude gotov?

- Pa, dok sam ja u vladi, do marta.

Da li i gde sebe vidite u novoj vladi?

Zavisi da li mi i koje mesto bude ponuđeno.