Arhiva

U maniru noara

Zlatko Paković | 20. septembar 2023 | 01:00

Natpis na uvodnoj špici nekog filma – informacija da je taj film snimljen prema istinitom događaju, najčešće nije samo obavezno obaveštenje, nego i obavezujuće upozorenje, čija je namera da (zorno) pripremi gledaočevu recepciju za predstojeće prizore pokretne slike. Reč je o jednoj pseudoestetskoj funkciji.

Sa estetičkog stanovišta, nevažno je da li je posredi faktički ili fiktivni događaj. U oba slučaja, filmsko uobličenje učinak je uobrazilje. Autentičnost filma zavisi od njegove forme, a ne od onoga što se nekada i negde, u stvarnosti, dogodilo (među osobama koje su sada odsutne).

Gorepomenuti natpis često je lažni alibi za neautentičnost filmskog zbivanja. Istinitost događaja u stvarnosti, ne može da utemelji istinitost događaja u filmu. “Crna Dalija” Brajana de Palme, primer je ove vrste krivotvorenja – istina, na jedan suptilniji način.

Snimljena prema istoimenom romanu, napisanom prema sećanju na istinit događaj, “Crna Dalija” se bavi svirepim ubistvom Elizabet – Beti Šort, koja je želela da zasija u sazvežđu Holivuda, ali nije dospela dalje od zvezde jednog nedovršenog privatnog porno filma, na čijem “setu” je, posle sadističkog tretmana, i ubijena.

Film o perverznom ubistvu i njegovoj krivudavoj policijskoj istrazi; o prijateljstvu i poverenju, o osveti i prevari; o bedi glamuroznog sjaja estrade i stravi socijalne inferiornosti, sa onim, za Brajana de Palmu karakterističnim, zatišjima u sekvenci, kada su gledaoci napeti jer prepoznaju/predosećaju da će se desiti nešto iznenađujuće što izazva visceralnu reakciju, ali se, sa sigurnošću, ne može predvideti ni šta je to ni kog će se trenutka zbiti; snimljen u pastelnim tonovima, povremeno teatralne glume i operskog mizanscena, u maniru film noara (umesto Skarlet Johanson i Yoša Hartneta, lako se mogu zamisliti Lorin Bekol i Hemfri Bogart), taj i takav film – koji je glavne svoje likove pokazivao i u zamračenim meandrima njihovih duša, te smo ih upoznavali često menjajući perspektivu – likove ubica, međutim, predstavio je i suviše kasno i preterano jednostrano, tako da je njihovo nedelo, na kraju, uprkos tome što je reč o istinitom slučaju, delovalo neuverljivo.