Dr Dušan Kosović

Rođen 1926. godine u Gornjim Trepčima kod Nikšića. Osnovnu školu učio je u rodnom mestu, a gimnaziju u Nikšiću. Studije je završio na Medicinskom fakultetu u Beogradu, gde je specijalizirao neuropsihijatriju. Tri godine kasnije proveo je dve godine na specijalizaciji u Medicinskom centru „Belvju” pri NJujorškom univerzitetu. Po povratku u domovinu, dr Dušan Kosović je osnovao psihijatrijsko-neurološku službu u Crnoj Gori. Godine 1965. otišao je u Montreal, u Kanadu, na Univerzitet Mekgil, a dve godine kasnije nastanio se u Sjedinjenim Državama. Po dolasku u SAD, pored ostalog, bio je direktor Psihijatrije u njujorškoj Linkoln bolnici i profesor na državnom NJujorškom univerzitetu (SUNY). Dok je kasnije obavljao funkciju direktora Psihijatrije u Metodističkoj bolnici, takođe u NJujorku, radio je i kao profesor na Medicinskom fakultetu „Albert Ajnštajn” i na Univerzitetu Long Ajlend u NJujorku. Član je Američke akademije za psihoanalizu, Američke akademije za medicinu i pravo, Akademije za psihijatriju i NJujorške akademije nauka. Član je i Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. U nizu najnovijih profesionalnih priznanja, postao je član Američke akademije za unapređenje antiejying medicine, medicine protiv starenja. Američki Savet za ispitivanje javnog mnjenja i vrednovanje lekara prema stepenu poverenja pacijenata, proglasio je profesora dr Dušana Kosovića za jednog od najboljih psihijatara u 2004/05. godini. Objavio je više radova i knjiga, od kojih je jedan broj preveden na nekoliko stranih jezika. NJegove najpoznatije knjige su „Stres”, „Dođe mi da poludim”, „Optimistička psihoanaliza”, „Na margini” i „Psihoanaliza Karen Hornaj”. U Torontu je nedavno objavio knjigu „Stress in the Vortex of Global Anomie” (Stres u vrtlogu globalne anomije). Ovih dana, objavljena je u „Čigojaštampi” njegova knjiga „Tragom uspomena”. Za svoj rad, naučni, pedagoški i javni, akademik Dušan Kosović je dobio više priznanja. Pored ostaloga, zastupljen je u elitnim edicijama „Ko je ko u Americi” i „Ko je ko u svijetu”. Proputovao ceo svet, gotovo da nema delića sveta gde nije bio. Dva puta se ženio. Iz prvog braka ima sina Nikolu i ćerku Jasminu. Drugi put oženjen Japankom Rukako.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da čovek u miru dugo i zdravo živi.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Mržnja, ratovi i bolesti.

Kad vam je neprijatno?

- Kad sam primoran da budem među neljudima. I kad mi oni drže lekcije iz morala.

Koju pesmu volite da pevate?

- Bolje reći da pevušim Natali, Šarla Aznavura, a da pevam Pod onom, pod onom, Lovćen planinom.

Šta vas izluđuje?

- Ogovarački mentalitet, zavist i glupost.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na to da nijedna moja profesionalna odluka nije dovedena u pitanje niti je imala tragičan ishod.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Svojim neprijateljima. Oni su me očeličili i podsticali da ih pobedim.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Kondiciju, to što se nikad ne žalim da sam umoran i što se podrazumeva da mogu i hoću uvek da pomognem ljudima u nevolji.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Devojke u koje sam bio zaljubljen u mladosti.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Verovatno sve najgore.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Onaj koji nemam. Da pevam kao slavuj.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Svojim roditeljima jer ih nisam poslušao. Sebi. Zbog naivnosti.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- To što nisam zlopamtilo i što sam sklon pre da oprostim ljudima za njihova sagrešenja nego da ih radikalno osudim. Vrlo često osetim da upravo oni kojima sam lako oprostio to zloupotrebe.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Da se oslobodim nerealnog optimizma i preteranog poverenja u ljude.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Vreme koje izmiče.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Što sam se mlad oženio. Što se mene tiče, trebalo je da se oženim tek posle pedesete.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Ambivalentnost u odlučivanju. Nesigurnost u oceni ljudskog karaktera. Hteo bih da ljude vidim boljim nego što jesu.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Visok i prav kao sveća.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Smenio bih političku elitu koja je ogrezla u korupciji i nemoralu. Bez pardona.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Neki novi klinci. Obrazovani i odgovorni. Nadam se. Dobro bi bilo da ne liče na svoje očeve. Ne znam – da li je to moguće?

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Carem Dušanom.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Andre Malro, Žan Pol Sartr, Ivo Andrić.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Projekt o demilitarizaciji svetske zajednice i ukidanju političkih monopola velikih sila.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Van Goga.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Lekar.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Da objavim još nekoliko knjiga.

Kako biste voleli da umrete?

- U snu.

Gde želite biti sahranjeni?

- Zavisi od toga gde ću umreti.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Niko. Ne volim govore tog žanra ni pogrebne ceremonije. One su karikaturalna simulacija.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Nijednoj.