Kamen gori, val se pjeni

Iako je taj plamen još mali, vatra se upravo žestoko razbuktava: predstoji (u neku ruku) jubilarni Fest, trideset i peti, koji i zbog toga, ali i iz niza drugih dobrih razloga, treba na vreme i svesrdno podržati i promovisati. Što po pravilu i nije neki veliki posao. Jer, ništa se, ali ništa u ovoj našoj kulturnoj sredini, nekad većoj i velikoj a danas bitno umanjenoj, nije godinama i, naročito decenijama, toliko volelo i iščekivalo kao upravo ta filmska manifestacija, puna uspona i padova, ali uvek važna, uvek bitna. Pa je tačno tako i sada, oko mesec i po dana uoči Festa 2007, koji se, da budemo sasvim precizni, održava od 23. februara do 4. marta u, već uobičajeno, “Sava centru”, ali i u Dvorani kulturnog centra, Domu omladine Beograda i Muzeju jugoslovenske kinoteke. Toliko je u ovom trenutku izvesno, baš kao što se sa sigurnošću može reći da će se na više programa Festa 2007. naći oko osamdeset ostvarenja, među kojima ima i nekoliko čistih bisera s velikih svetskih festivala, pre svega onog u Kanu, gde su, primerice, bili prikazani danas već toliko glasoviti filmovi kao “Babel” (ili, kako ga ovde zovu, “Vavilon”) Alehandra Gonzalesa Injaritua, “Vrati se” Pedra Almodovara i “Marija Antoaneta” Sofije Kopole... I samo su već ta tri, a u okviru prestižnog programa “Horizonti”, dovoljna garancija privlačnosti i kvaliteta udarnog, elitnog programa u onim finim večernjim satima kada se, brate, i izlazi u grad, u provod.

Fest 2007. ponudiće, prirodno, još čitav niz atraktivnih filmova a po izboru višegodišnjeg selektora Miroljuba Vučkovića: već i famoznu “Kraljicu” engleskog reditelja Stivena Frirsa s fenomenalnom Helen Miren u naslovnoj ulozi, zatim “Zastave naših očeva” neumornog i, po svemu, uveliko legendarnog Klinta Istvuda, potom “Provalnika” pomalo zaboravljenog Entonija Mingele, pa “Gojine utvare” starog, dobrog Miloša Formana, onda “Svetla u sumraku” jedinstvenog Akija Kaurismakija, dokumentarnu dramu “Put za Gvantanamo” politički uvek angažovanog Majkla Vinterbotoma, “Apokalipto” sve zanimljivijeg (u autorskom smislu) Mela Gibsona, izuzetno neuspelu komediju “Šef nad šefovima” Larsa fon Trira koju su, međutim, njegovi Danci obožavali, najzad sjajni a poslednji film Roberta Altmana “Radijski šou”. To su, razumeli ste, tek samo neki od naslova...

Miloš Paramentić, direktor Festa, u specijalnoj izjavi za NIN kaže: “Čitav niz činjenica, vezan za profesionalnu i dugu pripremu 35. Festa, nameće naprosto moj zaključak: ovo izdanje će svojim kvalitetnim programom i načinom realizacije zaokružiti četvorogodišnji period koji možemo nazvati i značajnom revitalizacijom festivala a sa uvođenjem pojedinih dopuna i, uopšte, novina. Osim što će cenjenoj publici predstaviti aktuelna ostvarenja najvećih savremenih režisera sveta, Fest 07. će podrobno predstaviti azijsku kinematografiju koja je u neprestanom uzletu, a videćemo i prvi srpski dugometražni crtać “Film noir” Srđana Penezića i Rista Topaloskog. Uz to još nekoliko domaćih ostvarenja: “Dva”, izuzetna intelektualna igra Puriše Đorđevića i “Zabranjeno bez zabrane” Milana Nikodijevića i Dejana Tucakovića. Konačno, mnogo čega tu ne bi bilo da Fest i ovoga puta nije imao punu podršku svog osnivača, Skupštine grada Beograda, kao i svoje istaknute sponzore: UNIQA, Nokia, TVIX, PTT Srbija...”

Elem, glavna novina Festa 2007. vezuje se za program “Evropa van Evrope” koji će biti – takmičarski! Konačno se i to događa: da Fest, makar u tom jednom svom segmentu, bude konkurentski a što su mnogi godinama prizivali i zagovarali kao ideju. Sada se ona ostvaruje, doduše na čudan, pa i prilično nategnut način koji neodoljivo podseća na svet nesvrstanih, na treći svet da budemo jasniji: u toj, gotovo eksperimentalnoj fazi Festa koji sada prvi put i nagrađuje, naći će se samo 8 (i slovima: osam) filmova, i to isključivo iz zemalja koje nisu, dakle još jednom – nisu, članice Evropske unije. Da vidi ona kako se, eto, i bez nje može. Na toj maloj listi, još otvorenoj, nalazi se još jedan domaći film (o Romima) “Hamlet” u režiji Aleksandra Radojkovića. O nagradama će, pri tom, odlučivati tročlani žiri po izboru najstarijeg dnevnog lista na Balkanu koji je jedan od vodećih medijskih sponzora festivala.

Time dolazimo i do onih (za široko gledalište) manje atraktivnih podataka o Festu 2007. Recimo, do programa “Nemačko putovanje” koji će, samo mu ime kaže, biti posvećen nemačkoj kinematografiji a u okviru kojeg će biti viđen film Oskara Relera “Elementarne čestice” prema slavnom romanu Mišela Uelbeka.

Jednako je, po čuvenju, miljama (i miljama) udaljen i, na primer, program “Rumunski revolucionarni het-trik plus jedan” koji čine četiri filma o životu pod Čaušeskuom, ali i o vremenu posle njegovog silaska s vlasti, to jest ubistva diktatora na, što bi se reklo, famozni (nervozni i neumoljivi) rumunski način. Sekira, nož, kraj. Tu je, takođe, programska celina, prilično opsežna odmah da se zna, pod nazivom “FantAzija” a koja će, iz imena se vidi, biti sva u znaku kinematografije Dalekog istoka: tu će se naći nova ostvarenja Kim Ki Duka i Čena Kajgea, ali i Žija Žang Kea čija je “Mrtva priroda” trijumfovala na poslednjem Venecijanskom filmskom festivalu, popularnoj Mostri.

U već znanom segmentu “Činjenice i slagalice” biće predstavljena pojedina dugometražna dokumentarna ostvarenja poput “Apsolutnog Vilsona” o Bobu Vilsonu i “Perverzan vodič kroz film” Slavoja Žižeka o, ilustracije radi, svim onim lepim lokacijama na kojima su snimane “Ptice” Alfreda Hičkoka ili “Divlji u srcu” Dejvida Linča... Vredi istaći i program “Svetionik – Otkrića” koji će predstavljati dela žena autora. Tu će se naći filmovi Barbare Albert, Niki Karimi, Yulije Loktev, Veronike Čeng, ali i Andree Štake u čijoj “Gospođici” (po delu Ive Andrića) glavnu ulogu tumači Mirjana Karanović...

A to nas već dovodi do gala premijere filma “Klopka” Srdana Golubovića prema romanu Nenada Teofilovića koji će biti viđen prve večeri, znači na samom – svečanom – otvaranju Festa 2007.

U specijalnoj izjavi za NIN, Srdan Golubović kaže: “Fest je događaj uz koji sam odrastao. Velika mi je čast što će ‘Klopka’ otvoriti Fest, a moje zadovoljstvo je profesionalno, ali i lično. Moja prva sećanja za film vezana su za ovaj festival. ‘Klopka’ će se pojaviti na Festu nekoliko dana posle svetske premijere u programu Berlinskog filmskog festivala. To je film o mladom bračnom paru, Mladenu i Mariji, koji su srećan, običan beogradski bračni par. Podstanari su, kao i mnogi drugi. Radost nalaze u desetogodišnjem sinu Nemanji. Marija je nastavnica u školi, a Mladen građevinski inženjer u državnoj građevinskoj firmi. Wihov svet se ruši kad posle iznenadnog srčanog napada, otkriju da Nemanja ima retku bolest. Operacija u stranom medicinskom centru je neophodna. Lekarska intervencija i put koštaju 30.000 evra. A taj novac moraju da pronađu veoma brzo, jer svaki sledeći Nemanjin napad može biti sve opasniji. Film je to o čoveku koji je prinuđen da bira između života i smrti sopstvenog deteta. Priča o moralnoj dilemi glavnog junaka – da li spasiti život svoga sina tako što ćeš postati ubica. O čoveku koji menja smrt za život, svoju nesreću za tuđu. O lomu svih moralnih vrednosti u koje je verovao. O junaku koji pred sobom ima dva rešenja od kojih oba vode u bol, krivicu i nesreću. O čoveku u moralnoj i egzistencijalnoj klopci. Znači, psihološka drama sa elementima trilera, realističan, tvrd i sirov film.

“Klopka” je film o postmiloševićevskoj Srbiji, u kojoj više nema rata, ali ima moralne i egzistencijalne pustoši, o Srbiji u tranziciji u kojoj ljudski život ne vredi mnogo, o normalnom životu koji je za mnoge nedostižan.”