Miroslav-Mika Aleksić

Rođen 5. februara 1952. u Beogradu, na Čuburi. Diplomirao filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Od 1980. do 1998. radio u Dečjoj redakciji Radio Beograda i bio rukovodilac Dečjeg i omladinskog dramskog studija RTB-a. Upravnik Malog pozorišta „Duško Radović” od 1998. do 2001. Pisac tekstova za radio-emisije i scenarija za film, TV serije i drame. Režirao na radiju, televiziji, filmu i u pozorištu. Bavi se rediteljsko-pedagoškim radom od 1980. do danas. Nagrađivan na Festivalu studentskog filma u Budimpešti, na Festivalu jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma, na Festivalu jugoslovenske radio-difuzije u Ohridu, nagradom Kulturno-prosvetne zajednice Beograda „Mlado pokolenje”. Godine 2006. snimio dugometražni igrani film „Stvar srca” u produkciji sopstvene producentske kuće. Oženjen glumicom Biljanom Mašić, profesorom glume na FDU u Beogradu.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Da će ljudi shvatiti da je nenarušavanje prirodnog sklada njihova jedina nada.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Kad se nečije detinjstvo upropasti, onemogući, ukine, sruši...

Kad vam je neprijatno?

- Kad moram sebe da preporučim, da tražim nešto za sebe (ne za druge, tad sam vrlo ubedljiv) i kada “posmatram” sebe u toj situaciji.

Koju pesmu volite da pevate?

- Stani, stani, Ibar vodo, uvek i celu. A od ostalih, bez obzira na žanrove, samo refrene.

Šta vas izluđuje?

- Kad neko istrajava u gluposti, bez obzira na sve napore, upozorenja i toleranciju.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na sve ono što su postali i postigli ljudi sa kojima sam “delio” njihova detinjstva.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Svima koji su mi poklonili ljubav u nekom obliku, ili mi je uzvratili, pa i onima koji su me odbili, jer sam na taj način naučio da ljubav mora da se neguje.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Neprijatnu osobinu: hrabrost da istrajem u iskrenom uverenju kad je u pitanju istina.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Nikoga iz svoje generacije.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Neprijatelji su mi nevidljivi, ili ketmani. Pretpostavljam da misle da sam opasan, a ne znam šta govore o meni.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Voleo bih da umem da sviram neki gudački instrument.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Nekim ljudima sam uskraćivao podršku, gledajući unapred. To je predstavljalo moju procenu i ocenu. Oni koji to nisu proverili, još uvek mi to pamte.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Brzina mišljenja. Brzina u spajanju različitih vremena. I prilično tačna predviđanja, do sad.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu šta bi to bilo?

- Otvorenost.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Skladna ljubav.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Što sam u mladosti doneo odluku, promišljajući u vremenu koje će doći mnogo kasnije. Nisam pogrešno mislio, ali je odluka bila u pogrešno vreme.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Povremeni iskoraci u mrzovolju.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Uglavnom bih govorio sve suprotno od onog što bi govorila majka.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Doneo bih dekret o produžetku tog dana.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- Prosvećeni apsolutista.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Divim se Živojinu Mišiću.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Tesla, Milanković, Kolakovski...

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Politički princip treba da podrži ekološke principe za očuvanje planete. To je bio preduslov za dalje delovanje na ostvarivanju sreće sveta, u kome politika ne bi trebalo da dalje učestvuje.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za Savu Šumanovića.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Kao dete sam stalno gradio kuće, puteve, tunele... Naravno u blatu, pesku, snegu...bio sam ubeđen da ću postati zidar velike tvrđave, crkve i jednog mosta.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Želeo bih da imam mogućnosti da projektujem i napravim park. I sopstvenim rukama zasadim svaku biljku.

Kako biste voleli da umrete?

- Sa osećanjem da je ostao samo dug prema prirodi.

Gde želite biti sahranjeni?

- Ako se ovo prethodno ostvari, onda su i mesto i tren nevažni.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Neko od mojih duhovitih prijatelja, kome je to u tom trenutku neizvodljivo.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Nadam se samo da će imati mere.