Posao koji obećava

Vrednost akcija Telekoma Srpske na Banjalučkoj berzi i na početku ove godine se povećava i ta činjenica u ovdašnjoj štampi zauzima naslove. Tako je i u vreme zaključivanja ovog broja, dva dana uoči konačnog potpisivanja ugovora između Direkcije za privatizaciju Republike Srpske i Telekoma Srbije. Novi rast vrednosti akcija ekonomski analitičari vide kao jasan signal koji berza šalje da je napravljen obostrano dobar posao.

Telekom Srbija je, da podsetimo, pobedio na javnom tenderu i za 646 miliona evra kupio 65 odsto akcija Telekoma Srpske, sve akcije koje su u državnom vlasništvu. Ostalo je u vlasništvu ovdašnjih privatizaciono-investicionih fondova, Penzionerskog fonda, Fonda za restituciju i malih akcionara. Ovim poslom su oboreni mnogi rekordi. Već je obelodanjeno da je to najveća investicija Srbije u inostranstvu i mogla bi, veruje se, biti dobra najava regionalne ekspanzije srpske privrede kojoj bi, po nekoj logici, trebalo pripasti liderstvo u ovom delu Evrope.

Osim tog rekorda u Srbiji, i na drugoj strani je reč o rekordu. Ovo je ubedljivo najveća posleratna pojedinačna inostrana investicija, ne samo u Republici Srpskoj nego i u celoj Bosni i Hercegovini. O kakvom se poslu radi možda se može ilustrovati nekim poređenjima. Postignuta cena je veća za nekoliko miliona od projektovanog budžeta Republike Srpske za ovu godinu, to je skoro četvrtina godišnjeg bruto društvenog proizvoda ovog entiteta.

Telekom Srpske ima izuzetan rejting u ukupnoj bosanskohercegovačkoj privredi. Po prihodu je peta kompanija, po profitabilnosti je na još boljoj poziciji. Godišnja dobit je četrdesetak miliona evra. Trenutno ima 630 hiljada pretplatnika u mobilnoj i 350 hiljada u fiksnoj mreži. U poslednje dve godine vrednost akcija ove kompanije je porasla dva i po puta. U tehnološkom smislu nešto prednjači u odnosu na druga dva operatera u BiH.

U brojnim pričama, kakve obično prate velike poslove, pogotovo kad siromašne snađe veliki novac, nijedan ozbiljan ekonomski stručnjak nije u javnost izneo nijednu primedbu. U političkoj čaršiji pored ozbiljnih izjava ima, dabome, i kojekakvih naklapanja. Premijer drugog entiteta, Federacije BiH, Ahmet Hadžipašić čak je zvanično čestitao Miloradu Dodiku na uspešnom poslu, dok je predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić, političar koji broji poslednje dane na tom mestu, zahtevao da o trošenju novca odlučuju organi BiH mada je kompanija u vlasništvu RS. Sve je smirio guverner Centralne banke BiH Kemal Kozarić rečima da je u pitanju “dobar posao za celu BiH” i da će svi od toga videti korist.

Gotovo da se ne poveruje, ali se i deo sarajevske štampe upecao na jednu od mnogobrojnih “teorija” po kojoj je Srbija ušla u ovaj posao kako bi “mogla prisluškivati svakog građanina BiH”. U takvu budalastu, istina kratkotrajnu, galamu u jednom trenutku se bio uključio i zagrebački “Vjesnik” koji je to o prisluškivanju čak stavio i u naslov.

Ovakvih i sličnih naklapanja je kako vreme odmiče sve manje, a ozbiljne analize već pokazuju da je Srbija ovim poslom sa četvrtog izbila na prvo mesto kao ekonomski partner BiH. Zanimljivo, Hrvatska na toj lestvici pada. Uostalom, i pored svih slatkorečivih priča o dobroj saradnji u regionu, hroničari beleže da više od tri godine premijer Hrvatske i ministar inostranih poslova nisu bili u zvaničnoj poseti Bosni i Hercegovini. To je, razume se, podatak za jednu iznijansiranu političku, ali i ozbiljnu ekonomsku analizu. Srbija, međutim, kako se može zaključiti, ovim poslom ne namerava stati. Već su dobro poodmakli razgovori da zajedno sa Republikom Srpskom gradi nove hidroelektrane na Drini. I ovim poslovima se najavljuju investicije od nekoliko stotina miliona evra.