Mrtva trka sa životom

Nema tog mišića u telu čoveka niti bilo kog drugog živog stvora koji ima takvu snagu i izdržljivost kao što je to mišić srca. Srce će bez ikakve pauze, tokom 70 godina, napraviti 2 500 000 000 udara. Ako se zna da svaki otkucaj srca u cirkulaciju ubacuje 170 mililitara krvi, tj. oko pet litara u minutu, onda će kroz srce u toku dana proći oko 7,5 tona krvi. Jedan admiral američke Šeste flote izračunao je da bi energija koja se oslobodi radom srca tokom prosečnog života od 70 godina bila dovoljna da iz okeana izdigne prosečno veliki nosač aviona i tako ga iznad površine vode drži čitavih 0,0001 sekundi. Ovo čudo života, međutim, može da prekine iznenadni ili hronični bol u grudima kojim srce poručuje da je nezadovoljno i da mu nešto nedostaje. To nešto jeste količina krvi na koju je naviklo i kiseonik koji je namenjen normalnim potrebama njegovog mišića. Zaprepašćujuća snaga našeg srca zapravo je krhka i popustiće čim bezbrižni vlasnik počne da zanemaruje njegove potrebe, čim prestane da brine o zajedničkoj dobrobiti.

Rezultati nebrige o zdravlju su poražavajući. U našoj zemlji po jedna osoba svakih 15 minuta umre od šloga i svakih 18 minuta umre od infarkta (ishemijske bolesti srca). To znači da je približno svaki treći građanin Srbije žrtva cerebrovaskularnih bolesti ili šloga dok skoro svaki četvrti umre od infarkta srčanog mišića, odnosno ishemijskih bolesti srca. Ako je za utehu, a nije, naši rezultati još ne garantuju prvo mesto među onima koji hrle u smrt – nalazimo se u srednjem riziku umiranja od cerebrovaskularnih i bolesti srca i krvnih sudova u Evropi. Tu se, naravno, ne misli na visokorazvijene zemlje gde pre svega zahvaljujući merama prevencije već više godina obolevanje i umiranje od koronarnih i cerebrovaskularnih bolesti ima tendenciju pada. Nismo najgori zahvaljujući braći u tranziciji sa kojima delimo muke preživljavanja i veru u životnu besperspektivnost. Tako je od osamdesetih godina prošlog veka do 2005. godine stopa smrtnosti u Srbiji od bolesti cirkulatornog sistema porasla za 42,8 odsto. Ko se ne naježi, već se može smatrati mrtvacem koji hoda.

Dr Nataša Mickovski-Katalina, koordinatorka je Registra za akutni i koronarni sindrom u Institutu za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Kaže za NIN da su na početku 20. veka bolesti srca i krvnih sudova bile odgovorne za manje od deset odsto ukupnog svetskog mortaliteta: “Danas svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da u svetu godišnje od infarkta i šloga oboli 32 miliona ljudi od čega se kod 13 miliona slučajeva registruje smrt. SZO predviđa da će se u vrlo bliskoj budućnosti do 2020. godine broj novoobolelih udvostručiti i da će bolesti srca i krvnih sudova postati vodeći uzrok smrtnosti u svetu. Iako su se do pre samo jednu deceniju koronarne bolesti pripisivale (zbog načina života) pre svega muškarcima, danas je rizik umiranja više vezan za žene. Kod nas su u periodu 2001-2005. godine stope smrtnosti kod žena porasle za 14 a kod muškaraca za deset odsto. Uzrasna granica obolevanja sve se više pomera kako u svetu, tako i kod nas. Bolesti srca i krvnih sudova više nisu bolesti starih već su postale bolesti sredovečne, odnosno radno aktivne populacije.”

E, sada, nije sve ni u siromaštvu ni u teškim tranzicionim vremenima. Svima je znano nehajno odmahivanje rukom i čuvena nadobudna rečenica: “Neće valjda bolest mene, zdrav sam kao dren.” Teško je tvrditi šta je prvi znak popuštanja srca ali se može reći da taj znak, ma kakav bio, obično oglašava plaćanje ceha svom prethodnom životu. Neuredan život, masna, ukusna i obilna hrana, alkohol i cigarete često vode prečicom do bolesti. Sada, pred kraj sezone slava, još jedanput smo kao nacija potvrdili da “nema iskrenije ljubavi od ljubavi prema hrani”. A ono što nam zdravstveni radnici preporučuju, pesimisti bi saželi: Ako je nešto ukusno, nije dobro da se jede. Cinici idu i dalje tvrdeći da je jedini način da ostaneš zdrav da jedeš ono što ne želiš, da piješ ono što ne voliš i da radiš ono što bi više voleo da ne moraš. Uostalom, na početku teksta opisana savršena snaga srca koja je u stanju da vas podnosi duže nego što to zaslužujete, teži najviše 300 grama i veličine je jedne obične pesnice. Pomozite mu.

Ovih dana zavapio je i kardiohirurg dr Miljko Ristić iz Kliničkog centra Srbije: “Granica novoobolelih spušta se između 30 i 50 godina. Najmlađi pacijent koga smo operisali od angine pektoris imao je 25 godina. Samo na ovoj klinici, operisali smo 500 pacijenata od 40-50 godina. Nedavno smo imali pacijenta od 18 godina sa klasičnim simptomima infarkta. Pre pet godina na ovoj klinici operisano je godišnje 300 pacijenata, dok je sada taj broj uvećan čak šest puta. Tako da se liste čekanja ne smanjuju srazmerno povećanju broja operacija, one se povećavaju. Već sada imamo situaciju da operacije na srcu zakazujemo za mart iduće godine. Ista je situacija i na klinici na Dedinju i u Kamenici.” Dalje, dr Ristić je za Agenciju “Sina” napravio paralelu sa patologijama pacijenata u zapadnim zemljama. Ističe da su kod nas od sto pacijenata njih 90 u teškom stanju, sa krvnim sudovima difuzno obolelim, a samo je njih desetoro sa lakšim oštećenjima. Rezultati pacijenata zapadnih zemalja sasvim su obrnuti. Od sto pacijenata njih 90 imaju lokalizovane promene a desetoro teška oštećenja.

U stvari, nema brige o životu, svi se ponašaju, i država i građani, kao da je život najjeftiniji. Retki su oni koji imaju vremena i novca za redovno kontrolisanje zdravlja. Izmoreni i istrošeni borbom za opstanak, lekaru se javljamo obično kada je već kasno – bolesnici često u poslednjem stadijumu bolesti. A bolest je ovde luksuz. Osiromašile su mnoge porodice pokušavajući da pomognu svojim rođacima da prežive i ozdrave. Nije ni čudo što su godinama unazad agencije za istraživanje javnog mnjenja kao naš najveći strah dijagnostikovale – strah od bolesti, strah da se lečenje sebi ni voljenima neće moći priuštiti. Očigledno, strah je proistekao iz saznanja da siromaštvo i bolest uvek idu zajedno. Da je siromaštvo opasno po zdravlje.

SZO procenjuje da svake godine u svetu od bolesti krvnih sudova mozga umre 17 miliona ljudi, pri čemu jedna trećina umre odmah a jedna trećina ostaje trajno onesposobljena. “U Srbiji bolesti krvnih sudova mozga prvi su pojedinačni uzrok umiranja kod žena i drugi kod muškaraca. Umiranje je nezavisno od pola poraslo tokom poslednje dve i po decenije za oko 38 odsto. Glavni faktori rizika koji su odgovorni za nastanak bolesti krvnih sudova zajednički su onima koji izazivaju bolesti srca. To su rizici koji mogu da se menjaju poput povišenog krvnog pritiska. Lečenjem i kontrolom pritiska smanjuje se rizik od pojave šloga za 40 odsto. Jedan od velikih rizika je pušenje što potvrđuje činjenica da su preko 40 odsto umrlih od cerebrovaskularnih bolesti bili pušači, kao i nepravilna ishrana obogaćena solju i mastima ali i druge bolesti poput dijabetesa”, kaže za NIN epidemiolog Dragan Miljuš, načelnik Centra za prevenciju i kontrolu nezaraznih oboljenja takođe iz Instituta za zaštitu zdravlja Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”. Naglašava da pored navedenih faktora rizika na pojavu bolesti krvnih sudova mozga utiču i neki nepromenljivi rizici kao što su uzrast (najčešće se javlja posle 40. godine života), pol (žene češće obolevaju i umiru) i rasa (crna rasa je najugroženija).

Naš sagovornik dr Miljuš ističe i jednu dobru vest. Preliminarni rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije prošle godine u odnosu na slična istraživanja iz 2000. godine, ukazali su da se građani sada kvalitetnije hrane (konzumiraju više voća, povrća i integralnih peciva), fizički su aktivniji i manje puše. Deca i mladi, međutim, u odnosu na 2000. godinu više vremena provode ispred televizora i kompjutera, više konzumiraju slatkiše i štetna gazirana bezalkoholna pića. Uprkos pokazanom napretku u ishrani odrasli su gojazniji sada nego pre sedam godina što za sobom povlači povećanje krvnog pritiska. “Povišene vrednosti krvnog pritiska učestalije su kod žena, kao i šećerna bolest, gojaznost i fizička neaktivnost, dok su pušači i oni pod stresom većinom muškarci. Povišene vrednosti masnoće u krvi podjednako ugrožavaju žene i muškarce”, upozorava dr Nataša Mickovski-Katalina. Takođe ističe da je nasledni faktor veoma bitan. Ukoliko je majka dobila neku od manifestacija ishemijske bolesti srca pre 65. godine a otac pre 55. godine, potomci su pod većim rizikom da obole čak i kad nemaju nijedan od faktora rizika.

Naši kardiolozi već godinama upozoravaju da Srbiji treba više para za lečenje bolesti srca. Liste čekanja za operaciju ponekad se toliko otežu, često i preko godinu dana da mnogi bolesnici umru čekajući da dođu na red. Zbog toga poslušajte svoje srce. Pojava zamora i bolova u grudima je alarm koji govori da se starim životnim navikama mora reći zbogom. U protivnom, prvo što se može dogoditi, jeste potpuno zapušenje koronarnih arterija koje hrane srce i infarkt. Čovek može preživeti infarkt, ali isto tako može od njega i umreti i to kada se infarkt dogodi prvi put.