Na leđima lipicanera

Još u januaru prošle godine „Politika”, naš najstariji i najugledniji dnevni list, obavestila je čitaoce da je u toku tihi redizajn novina pod vođstvom svetski priznatog dizajnera Mirka Ilića i novog umetničkog direktora Boruta Vilda. Promena je bilo, posebno je „Politika” nedeljom izgledala drugačije, ali je takav redizajn i dalje mogao da se naziva tihim. Sve dok nije objavljeno kako će „Politika” svoj 103. rođendan (25. januara 2007) dočekati sa novim fontom: novom „Politikinom ćirilicom”, novim prelomom i glavom lista, koja će izgledati vrlo slično kao na prvom broju vek i kusur ranije.

„Ovo je crno–beli film, noar, dakle bez pucnjave, golih žena i zapaljenih automobila”, govori Mirko Ilić o onome što je napravio, o novom licu „Politike”. „Novine u Srbiji su gomila vizuelne buke, šareniš, a mi smo hteli napraviti nešto sveže, pregledno, čisto. Čistoća slova, fotografije i teksta je bila moja osnovna zadaća. Sve jasno, sve čisto. I zbog svog minimalizma u sve to se odlično uklapao Borut Vild.

Borut Vild kaže da je uvek govorio da Srbija nema nijedne dobro oblikovane novine i kad je stigla ponuda da to promeni, nije mogao da odbije. Krenuo je od fonta (slova). „Font je bio potpuno neadekvatan, loše projektovan, loše generisan. Hteo sam da dam dignitet slovu i odlučili smo se za potpuno novi font, specijalno napravljen za “Politiku”. Savremen a ćirilični, dakle tradicionalan, da se lako čita a pri tom i originalan.”

„Politikinu” ćirilicu oblikovao je Jovica Veljović, po rođenju iz Suvog Dola pokraj Blaca, po mestu stanovanja iz Hamburga – gde na tamošnjom Fakultetu za dizajn, medije i informacije predaje pismo i tipografiju. „Za mene je ovaj zadatak emocionalan i izazovan. Znao sam kakva slova treba da ima “Politika”: jednostavna, lepa i jasna, neutralna i čitljiva – samim tim funkcionalna. Ako se čitalac udubi u sadržaj teksta, ne primećujući slova, biće najbolji znak da sam dobro uradio posao.”

Novi originalni font, ističe glavna i odgovorna urednica LJiljana Smajlović, nešto je na šta je posebno ponosna. Kaže da prilikom odluke da krene u vizuelne promene nije imala nikakve otpore u redakciji i da se rukovodila isključivo najvišim standardima i šta od toga može “Politika” da priušti.

„Politika” sa novim licem mnogo će podsećati na strane novine ponajviše možda nemački „Die Zeit” (Cajt), za koji je Veljović radio a i koji Mirko Ilić smatra simbolom „čistih” evropskih novina. „Želimo novine koje neće umreti sa svojim čitaocima, želimo novine – zanimljive i mladim čitaocima, koji čim pogledaju stranu, hoće da znaju da li ih tekst zanima ili ne. Želimo novine koje su kul za sve koji su, uslovno govoreći, na sredini, koji su mejnstrim.”

Najviše polemika izazvala je nova – stara glava lista. Posle 80 godina imena Ribnikara obnovitelja, direktora i urednika iz pravougaonika pored glave lista sele se u impresum a na naslovnoj strani ostaje samo ime osnivača Vladislava Ribnikara. Po mišljenju Fonda „Ribnikar Politika”, tako nešto je nedopustivo. „Ovom promenom gumicom se brišu zasluge za dugovečnost i opstanak žPolitikež trojice Ribnikara čija su imena u pravougaoniku svojevrstan pečat i garant ugleda i uticaja žPolitikež. Stavljanje njihovih imena u impresum nema opravdanja. U impresumu se nalaze ljudi koji odgovaraju za sadržaj i tu očigledno nema mesta za Ribnikare koji ne odgovaraju za uređivačku politiku, pa već sledeći glavni urednik može da ih ukloni”, kaže Davorin-Darko Ribnikar, direktor i glavni urednik Fonda „Ribnikar Politika”.

U ime Fonda kao i porodice Ribnikar, Darko Ribnikar zatražio je da odlože promene pre svega zaglavlja lista da bi se o novim predlozima otvorila javna rasprava. Po njegovom mišljenju, „Politika” sa novim zaglavljem podseća na lokalno, opštinsko glasilo i da su morale da se prouče moguće neželjene posledice po tiraž, ugled i uticaj lista.

Inače, sednica Upravnog odbora Politike A.D. na kojoj je trebalo raspravljati o novom imidžu lista je, zbog političkih obaveza članova UO, odložena za posle 25. januara kada kreće “nova Politika”.

„Porodica Šlajzinger je vlasnik “Wujork tajmsa” od broja jedan a nikada im nije palo na pamet da svoje ime stavljaju na naslovnu stranu. Jer, brend je “NJujork tajms”, brend je “Politika” a ne, uz sve poštovanje, Ribnikar. Ime osnivača Vladislava je ostalo na naslovnoj strani, a što se tiče drugih Ribnikara – zamislite samo da je svaki urednik ili direktor zahtevao da njegovo ime ostane na naslovnoj strani. Pa ona bi bila kao telefonski imenik”, kaže Mirko Ilić.

Zanimljivo je da Ilić kaže da očekuje mnogo negativnih reakcija na novi izgled lista. “Ovde ljudi nikad ništa ne bi menjali. Mnogi bi se ovde sada vratili u Miloševićevo vreme, neki čak bi vratili i Tita i Dražu Mihailovića. Dok, recimo, urednici novina i ako im pada tiraž ništa ne menjaju, sve po devizi da preživi dok su oni tu a posle šta bude. Zato će sigurno na početku negodovati ali kad za tri, četiri godine budemo ponovo menjali nešto – takvi će isti ovo sadašnje najodlučnije braniti.”

O tome kako je menjati jedne, pre svega konzervativne novine, Mirko Ilić priča: “Ja sam radio i za “NJujork tajms” i za “Polet”, mislim da se tako zvao jedan alternativni magazin. I pomak od kilometra u “Poletu” nije ni kao metar u “Tajmsu”. Sve ima svoje prednosti. I kada jašete neosedlanog divljeg konja i kada jašete lipicanera. Ne možeš reći lipicaner je spor, to je druga vrsta uživanja. E, ja se sada tako osećam, kao na dobrom lipicaneru. I možda smo za ovih godinu dana napravili najviše deset odsto kompromisa. A ako je 90 odsto stvari onako kako smo mi mislili da je trebalo, to govori o poverenju koje imamo u ovom konzervativnom listu.”

Na kraju, Mirko Ilić kaže da zna svoju ulogu. “Redizajnirati novine, to nije ključno. Možda boljom vizuelnom koncepcijom i privučemo neke čitaoce ali samo sadržaji tekstova ih mogu zadržati. Ja ne znam kakva je žPolitikaž bila nekada ali znam da se sada odlučila za promene. A to je za srpske uslove ogromna stvar.”