Kako preživeti Ahtisarija?

Kakve veze imaju dosadašnji generalni inspektor policije Vladimir Božović i specijalni posrednik za Kosovo Marti Ahtisari? Čitava, tragikomična priča o tehničkoj vladi je počela kada je, na osnovu konkursa raspisanog pre više meseci, izabran novi generalni inspektor, a Srpski pokret obnove i Demokratska stranka oštro osudile Vladu Srbiju zbog tog kadrovskog poteza. “Demokratska stranka najoštrije osuđuje odluku Vlade Republike Srbije koju zakon obavezuje da u prelaznom periodu obavlja samo tekuće poslove, a ne da vrši kadrovske smene. Vlada je danas smenila generalnog inspektora MUP-a Vladimira Božovića, uprkos činjenici da kao vlada koja je izgubila podršku ne može da donosi ovako važne odluke.... Demokratska stranka upozorava vladu da se pridržava zakona i da će sve ovakve odluke koje ne spadaju u tehničke tekuće poslove koji obezbeđuju funkcionisanje države biti smatrane nelegitimnim.”

Kabinet Vojislava Koštunice je zatim saopštio da ne može da primi specijalnog izaslanika za Kosovo jer obavlja samo tehničke poslove, indirektno poručujući da, ako već nema legitimitet da donosi kadrovske odluke, onda ne može ni da razgovara o statusu Kosova, koje je ipak nešto važnije pitanje od Vladimira Božovića. “Vodi se prava kampanja zasnovana na ideji da Koštunica nipošto ne sme da bude premijer ali se istovremeno insistira i ovde i u Briselu da upravo on igra ključnu ulogu u kosovskim pregovorima. Pri tome visoki funkcioneri DS u medijima bez rezerve izjavljuju da ne veruju u ruski veto, iako smo uložili ogroman trud da dobijemo neke saveznike, među kojima je Rusija najznačajnija. Zaista sam zapanjen u kojoj meri naša javnost neće da vidi te osnovne činjenice”, kaže jedan od izvora iz DSS-a. Ta odluka je na površinu izbacila sva ona duboka neslaganja koja su potiskivana u srećnom vremenu kohabitacije.

Odluka premijera je u beogradskim ultrademokratskim krugovima opisana kao politički kukavičluk, ključni dokaz da je Koštunica nastavljač Miloševićeve politike, još jedna potvrda neiskrene evropske, zapadne orijentacije njegove stranke koja će zemlju sigurno dovesti u sukob sa svetom. Pre ovog političkog poigravanja sa time šta jedna vlada sme ili ne sme da radi, dogodili su se izbori posle kojih je pokrenuta velika medijska lutrija sa logičnim radnim naslovom: ko će biti sledeći premijer, ali je nekako na marginama političkog života ostala poseta Ahtisarija kojom zapravo kreće završna faza kosovskog pregovaračkog procesa.

Činjenica da kabinet predsednika nije našao za shodno da obavi konsultacije sa liderima parlamentarnih stranaka o Kosovu, pa ni sa premijerom, iako je sa svim strankama razgovarao o formiranju vlade, u najmanju ruku jeste čudna, mada je u Srbiji gotovo nemoguće pronaći bilo koji događaj, odluku ili fenomen koji bi mogli da nekog začude. Na konsultacije o vladi, delegacija DSS-NS je došla sa platformom o Kosovu, kojom bi se sve stranke buduće vlade obavezivale na oštar odgovor prema zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova, kao i preispitivanje našeg približavanja NATO-u (to se tumači kao odgovor na izjavu generalnog sekretara te organizacije da NATO bezuslovno podržava Ahtisarijev plan).

Platforma je postavljena kao neka vrsta preduslova za formiranje vlade, ali je ostalo nejasno u kojoj meri je reč o samom Kosovu a gde tu počinje taktička bitka za bolje pozicije unutar vlade. “Politika prema kosovskom pitanju je veoma jasno zacrtana dokumentima koje je Skupština usvojila i niko do sada nije nijednim potezom narušio tu politiku. Ako DSS želi da usvojimo neku novu rezoluciju, onda neka se potrude da formiramo što pre Skupštinu i da to predlože. Ovako mi deluje da su promašili temu jer na razgovoru o formiranju vlade govore o Kosovu, a kada se priča o Kosovu onda nam kažu da vlada nema legitimitet”, kaže jedan od Tadićevih saradnika.

To psihološko nadigravanje bi se moglo razumeti ako bi se radilo o taktičkom nadigravanju između dve demokratske stranke ili između dva kabineta, predsedničkog ili premijerskog, ali je sva prilika da ga velikim čuđenjem, kroz sasvim različite dioptrije, gledaju u Briselu, Vašingtonu ili Moskvi. O Ahtisarijevom planu je prošle nedelje pisao NIN, ali su se ove nedelje čuli i neki novi detalji koji samo dodatno potvrđuju da plan za Kosovo nudi bolja rešenja od onoga što se u diplomatskim krugovima pominjalo prošle godine, ali je i dalje Kosovo bliže nezavisnosti. Kako javlja agencija Rojters, plan ne pominje ni nezavisnost Kosova ni suverenitet Srbije, ali sadrži odredbe koje bi mogle da otvore vrata da albanska većina proglasi nezavisnost na Kosovu, a da ga pojedine države priznaju.

Prema planu koji je sačinio specijalni izaslanik UN za status Kosova Marti Ahtisari, Kosovo bi imalo svoje “državne” simbole, uključujući zastavu i himnu, koji bi odražavali njegov multietnički karakter. Takođe, imalo bi i kontrolu nad granicama. Britanska agencija je navela da Ahtisarijev plan neće ispuniti sve aspiracije Albanaca. On predviđa uspostavljanje međunarodnog nadzornika sa pravom veta, kao i raspoređivanje policijske misije Evropske unije. Rojters navodi da nije imao uvid u anekse dokumenta. Diplomate kažu da oni daju srpskim opštinama značajnu samoupravu i finansijske i druge veze sa Beogradom. “Mi znamo da je to pozitivan predlog, ali ne u svim aspektima”, rekao je kosovski premijer Agim Čeku.

Jedna dobra vest za Srbiju je, kako NIN saznaje u diplomatskim krugovima, da vodeće zapadne zemlje razmišljaju da sačekaju sa priznanjem nezavisnog Kosova bar godinu dana kako bi demokratskim snagama u Srbiji olakšale taj gubitak.

Zamenik ministra inostranih poslova Rusije Vladimir Titov izjavio je da predlog Martija Ahtisarija ne predstavlja “konačnu presudu”. Titov je, posle konsultacija u Pekingu, rekao da se Rusija i Kina zalažu za traženje kompromisnog rešenja za budući status Kosova i Metohije u pregovorima koji neće biti ograničeni veštačkim rokovima. “Prvi put se međunarodna zajednica suočava sa odvajanjem ne subjekta federacije, ne suverene republike, već dela jedinstvene države, a ako se takvo odvajanje dogodi bez saglasnosti te države, to će stvoriti krajnje negativan međunarodni presedan za druge situacije”, istakao je Titov u izjavi Itar-Tasu.

Zatezanje kosovskog konopca između Tadića i Koštunice na prvi pogled može se protumačiti kao taktička igra u kojoj bi sadašnji premijer naterao Demokratsku stranku da mu ustupi mesto premijera kako bi zajedno preživeli dramatičan kosovski rasplet, dok bi kao druga opcija ostalo da DSS ostane van demokratske vlade koju bi podržavao na veoma određeno vreme. Na drugoj strani, politički analitičari će već reći kako je forsiranjem Kosova, Koštunica otvorio vrata mogućoj saradnji sa radikalima ili se bar pripremio za ponovljene izbore gde bi svoje odbijanje da uđe u vladu mogao da objasni višim, nacionalnim interesima. Ta vrsta političkog amaterskog trilera se može dopuniti i drugim stranama, prema kojima će preko kosovske krize Tadiću biti olakšana odluka da napravi ozbiljne koncesije arhirivalima iz DSS-a, ali sve to u ovom trenutku ne deluje preterano uverljivo, što nipošto ne znači da za mesec dana neće dobiti na težini.

Dosadašnja jedinstvena državna politika prema Kosovu jeste dala solidne rezultate – pomeren je rok za određivanje statusa, nacrti predloga su bolji po kosovske Srbe i Srbiju nego pre godinu ili dve dana, zapadne zemlje su počele da stalno ističu kako nipošto Srbija ne bi trebalo da se oseća kao gubitnik (zato se i pominje otvaranje pregovora sa Evropom bez Mladića u Hagu, zbog čega je inače pala prošla vlada), dočim se proširio klub zemalja koje su veoma rezervisane prema američko-britanskoj ambiciji da pošto-poto pokloni državu gorostasima demokratije poput Tačija, Čekua i Haradinaja. Tako su, pored Rusije, i zemlje poput Španije, Italije, Grčke, Slovačke, Rumunije, Italije počele da traže rešenje koje bi bilo prihvatljivo i za Beograd. Neki saradnici Koštunice, koji ponavljaju da ideja da se Srbiji predstavlja plan za Kosovo pre nego što je formirana vlada najbolje pokazuje sa kojim prezirom vodeće zapadne sile gledaju na srpsku vlast, ubeđeni su da je najbolje rešenje za Srbiju da što više odlaže rešenje za Kosovo jer vreme radi mnogo više za Beograd, pošto svaka poseta zapadnih delegacija Prištini jača uverenje da Kosovo nije društvo spremno za samostalnu državu. Prema diplomatskim izvorima, Evropi se žuri da završi kosovski problem do kraja juna, do tada Nemačka predsedava EU, jer ona ima dovoljno snage da pronađe kompromis između Rusije, EU i SAD. Srbija nipošto nema razloga da se uklapa u tu vrstu kalendara, smatraju oni. Prema istim izvorima, Rusija je zainteresovana da na Kosovu prvi put demonstrira da je ponovo ozbiljna, velika sila, zbog čega će sigurno stati iza Beograda u Savetu bezbednosti, pod uslovom da srpske vlasti ostanu jedinstvene, a Moskvi neki potencijalni članovi vlade ne šalju poruke, ne veruju u ruski veto, niti da ideja o gasovodu ili učešću ruskih firmi u privatizaciji nije prioritet za buduću vladu. Rusi će nam, dakle, pomoći, ali sigurno neće biti veći Srbi od nas, govore neformalno funkcioneri DSS-a, napominjući da je nepojmljivo što je DS saopštio da se zalaže za vladu svih demokratskih snaga, uključujući koaliciju stranke Čedomira Jovanovića koja se jedina otvoreno zalaže za nezavisnost Kosova.

Na drugoj strani, iz onoga što rade DS ali i G17, jasno je da će te stranke poštovati Ustav i skupštinske rezolucije, ali neće ulaziti u konflikte ni sa EU ni sa SAD zbog Kosova. Mi nijednim potezom nismo otežali položaj Srbije ni Srba na Kosovu, a sve što smo radili i što ćemo raditi jeste usmereno ka popravljanju naših pozicija koje su bile katastrofalne 5. oktobra, ali svakako nećemo žrtvovati evropsku budućnost Srbije. “Jedino sam siguran da nećemo uvesti zemlju u izolaciju i da nećemo priznati eventualnu nezavisnost Kosova, a da li Koštunica ovim zaoštravanjem pokušava da pruži ruku radikalima ili iznudi što bolju poziciju u budućoj vladi, to već nisam siguran”, kaže sagovornik iz DS. Te razlike u pristupu razrešenju kosovskog čvora, (pri čemu obe strane imaju solidne argumente), možda će u narednim danima biti ublažene jer su do sada Tadić i Koštunica pokazivali sasvim solidnu državničku ozbiljnost. Ako se to ne dogodi, jasno je da će Srbija do kraja juna dobiti još jednu susednu zemlju koja se možda neće tako zvati, jasno je i da bi Srbija za uzvrat mogla da dobije značajne ustupke od EU pod uslovom da se formira demokratska stabilna vlada. Ali to formiranje stabilne vlade nimalo nije jasno. Tako je u konsultacije o formiranju vlade ušla jedna vanparlamentarna grupacija, koju predvodi finski diplomata. A od papira koji bude ostavio u Beogradu i spremnosti Zapada za nove ustupke Srbiji, izgleda zavisi da li će Srbija uopšte dobiti vladu i kako će ona izgledati.

Rusi i Kosovo Ruski veto u rukama Beograda Rezultati postizbornih dogovora mogu značajno uticati na ruske stavove o Kosovu, smatraju izveštači ruskih medija iz Srbije Moralna podrška i stav koji je Rusija zauzela o pitanju Kosmeta dosad su išli naruku Srbiji, a da li će i dalje angažovanje Moskve ići u tom pravcu, prema proceni ruskih novinara, zavisiće od dve stvari: koje političke stranke će formirati vladu Srbije i, drugo, ko će biti novi premijer Srbije. Ova druga stavka, prema mišljenju ruskih izveštača, i te kako ima uticaja, pre svega, kako kažu, zbog ličnog poštovanja koje Vojislav Koštunica uživa kod predsednika Ruske Federacije. „Rusiji treba stabilan politički saveznik u Srbiji, odnosno uporište kako bi osnovano bila protiv nepovoljnog rešenja za Kosovo, odnosno Srbiju. Znači, ako na stvar usko gledamo, Rusija može da bude na strani Srbije sve dok je Srbija politički jedinstvena oko Kosova. U suprotnom, naša vlada nema strateških razloga da dolazi u sukob, pre svega sa EU, zbog Kosova. Mi na Kosmetu više nemamo trupe, nemamo veliki ekonomski interes, što znači da ne trpimo ni ekonomski ni politički pritisak zbog statusa Kosova unutar naše države”, kaže Nikolaj Sokolov, novinar „RIA Novosti”. „Ali to je sada tako. Za dva meseca međunarodna situacija, ali i politička klima u vašoj vlasti oko Kosova može da bude znatno drugačija.” Tamara Zamjatina, urednik političke rubrike u „Moskovskim novostima”, podsetila je da je rusko angažovanje oko Kosova podstaknuto i činjenicom da i sama Rusija ima problem sa svojim oblastima, poput Južne Osetije. Ako bi se na Kosmetu uspostavila nezavisnost bez pristanka obe strane, isti model bi mogao biti primenjen na pomenutu oblast, što bi, kaže ona, ovoj zemlji napravilo problem koji joj ne treba. Zamjatina procenjuje da, ako bi se Rusija „osigurala” od ovog potencijalnog problema, veto u SB na kosovsko pitanje „ ne bi bio više tako čvrst”. „Ono na šta se u Moskvi mimo ovih tema stavlja akcenat je i činjenica da se na Kosmet Srbi sporo vraćaju. Činjenica da i ono malo ljudi koji se odluči na povratak ne može da se zaposli, da deca ne mogu da se normalno školuju i da Srbi na Kosmetu nisu bezbedni, po mom mišljenju je pitanje iznad svih pitanja. Dakle, kakva im je budućnost”, kaže Zamjatina. Jedini od ruskih sagovornika koji nije imao dileme o pitanju ruskih stavova oko Kosmeta bio je ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Aleksejev. On je, ne baveći se uopšte rezultatima parlamentarnih izbora u Srbiji, rekao da je njegova zemlja jasno iznela stav o Kosmetu i da će „Ruska Federacija pre svega raditi na tome da se pregovori o statusu Kosova nastave na svim nivoima, sve dok se ne postignu zadovoljavajući rezultati”. Aleksejev je, pri tom, odbio mogućnost da se rešenje za Kosovo nađe mimo SB, odnosno mimo Rusije.