Prevazići i prevladati

“Uočio sam”, piše mi iz Kragujevca Dušan Mandić, profesor u penziji, “da se često u prenosnom smislu upotrebljava glagol prevazići umesto prevladati. Tako je Politika od 5. januara ove godine na prvoj strani u naslovu objavila stav iz božićne poslanice patrijarha Pavla: Prevaziđimo sve naše podele – što bi značilo da postojeće podele povećamo, umesto željenog i pravilnog Prevladajmo sve naše podele.”

Glagol prevazići već je poodavno bio “na tapetu” kod jezikoslovaca, iz dva razloga. Prvo zato što je ruskog porekla (prevzoiti) i ima ruskoslovensko “vaz” umesto našeg narodnog “uz”. (Iz analognih razloga, jezikoslovci se zalažu za oblike iz svakidašnjeg govora Uskrs i uskršnji, nasuprot direktivi koja tvrdi da “pravi Srbin” kaže samo Vaskrs i vaskršnji).

Drugi i ozbiljniji razlog tiče se značenja. Osnovno značenje je “nadvisiti, nadmašiti, premašiti”, ali rečnik Matice srpske dodaje i značenje “nadvladati, savladati” i ilustruje ga jednim primerom Radovana Zogovića: “Ukoliko je bilo pokušaja da se ti nedostaci prevaziđu, često se padalo u opširnost, u prozaičnost.”

Dr Egona Feketea (vidi “Srpski jezički savetnik” Feketea, Ćupića i Terzića, str. 120-121) jedna poznata glumica je pitala da li je dobar glagol prevazići u rečenicama kao “Mi smo te probleme prevazišli”. U svom odgovoru Fekete, pošto je konstatovao da između jednog i drugog značenja ovog glagola ima sličnosti, navedenu rečenicu ne proglašava pogrešnom, ali kaže da “prevazići probleme ipak ima kolokvijalni nivo, ne i puno opravdanje u književnom jeziku, jer je ovde osnov značenja rešiti povoljno, otkloniti (problem), što nije u skladu sa postići još bolji, viši nivo (nečega, u nečemu)...” Wegov zaključak je da bi uz imenicu problemi, “po svoj prilici, bolje odgovarali glagoli: savladati, prebroditi, (raz)rešiti i sl.”.

Kada je reč o podelama, kao u primeru koji nam šalje prof. Mandić, možda možemo biti još malo blaži prema osumnjičenom glagolu prevazići. Naime, probleme možemo (figurativno) da napadnemo, da se borimo s njima, ali podele se sigurno ne otklanjaju tučom, nego se treba uzdići iznad njih.

Zaključujem stoga da “Politika” nije napravila nikakvu tešku grešku u svom petojanuarskom naslovu. To se već ne bi moglo reći za jedan detalj iz kulturnog dodatka istog lista, 20. januara. U podužem prikazu romana Erika Lorana “Klara Stern”, nedavno prevedenog kod nas, tu čitamo da glavni muški junak “beskrupulozno osvaja žene a zatim ih odbija... sve do jednog dana, dok ne ugleda Klaru Stern, mladu udatu ženu, pravu fam fatale, kombinaciju renesansne lepotice i zavodljive seksipilne žene, koja podseća na Umu Turman i Kameron Dijaz.”

Ah, te “seksipilne žene”! Srećete ih svakodnevno u tabloidima ili u titlovanim prevodima na televiziji, ali od lektora i korektora “Politike” očekivao bih malo više pažnje. Oni svakako znaju da imenica seksEpil nije skovana ni po kakvom “seksi piletu”, nego da dolazi od engleskog sex appeal, seksualna privlačnost, i da odgovarajući pridev glasi seksEpilan. Što se tiče francuskog izraza femme fatale, možete ga ostaviti u originalu ili pisati prema izgovoru fam fatal, ali u ovom drugom slučaju bez “e” na kraju.

Iz “Večernjih novosti” od 14. decembra prošle godine, čitateljka A. N. šalje mi članak o hapšenju dvojice falsifikatora. U podnaslovu piše: “Policija privela istražnom sudiji slovenačkog državljanina Fadila Lopovača (59) i Dragana Radovanovića (44) iz Inđije”. Tekst započinje rečima: “Slovenačkog državljanina Fadila Lopovaču (59) i Dragana Radovanovića (44)...” i tako dalje. U drugom pasusu se kaže: “Kako je srpski MUP utvrdio, Lipovač je u oktobru u Sloveniji nabavio 36 falsifikovanih čekova...” Tu je, najzad, i fotografija, ispod koje piše “Fadil Lipovača”. Četiri puta pomenuto je isto prezime – u četiri različita oblika. Kako se zapravo zove uhapšeni Fadil? Bilo bi zaista zgodno da se čovek optužen za kriminal zove Lopovač, ili Lopovača, ali “Novosti” nam nude još dve varijante – Lipovač i Lipovača. Tu je policija, pa neka odluči. Siguran sam da se islednici prema tačnom beleženju imena odnose savesnije nego mnogi naši novinari.