Prosrpska i(li) proevropska vlada

Da je najbolje da se Srbija preimenuje u Apsurdistan više je nego očigledno. Evo, Zapad traži da se formira “prozapadna”, “proevropska” Vlada Srbije. Valjda bi trebalo da Vlada Srbije bude prosrpska, a ne apsurdistanska. Naravno da se sve može relativizovati, pa se tako može tvrditi da je zapravo prozapadna vlada upravo i prosrpska. Mada, što se Zapadu više daje, on više traži. Geometrijskom progresijom. Čini se da mi tu alu ničim drugim, do potpunog nestanka Srbije, ne možemo zasititi. A kada nam se čini da nas razumeju, da plaču, to je od zadovoljstva, jer i krokodili plaču, od sreće kad su siti, do novog ručka.

Tako se jedino na svetu u Apsurdistanu ne zna koji je broj veći, a koji manji. Da se nekim čudom u istoj sobi nađemo Batić Bačević, Šejkil O’Nil i ja, i da se Batići ja posvađamo oko toga ko je utoj sobi najveći, on ili ja,svi bi pomislili da smo pobegli iz “Kovina”. A kada se isto dogodi posle parlamentarnih izbora u Srbiji, kada neko tvrdi da je 64 najveće, da je veće od 80, onda je to u Apsurdistanu sasvim normalno. Izmisli se, naravno, “demokratski blok”, onima koji su nameračeni da su manjidodeli se da sede uprikolici, a “najveći” seda za volan i voza kuda hoće, jer pripadaš bloku, brale, što kaže D. Jovanović,a tuse zna ko kosi, a ko vodu nosi.

Apsurdistancima je potpuno normalno da DS, sa 13 odsto poverenja ukupnog biračkog tela iza sebe – jer je i predsednik Republike i te kako testirao svoju funkciju – drži i mesto predsednika države, i premijera i verovatno sve ključne resore, jer su oni najveći u bloku, u kojem niko nije veći od njih. A da su stari Egipćani obeliske pravili od kamenih blokova nalik “demokratskom bloku”, ne da ne bi preživeli hiljade godina, već bi ih prva kiša oprala.

A sad, kako to da ni Hrvati ni muslimani, ni Romi, ni Albanci nemaju nedemokrate, kako to da samo Srbi mogu biti nedemokrate,to je takođe pitanje Apsurdistana.

Glasao sam, sada vidim, za “demokratski blok”, mada sam sedugo kolebao zbog Šredera i Blera. I, naravno da mi je mučnošto me sad oni hvale, svojatajui tvrde da sam nešto drugo, a nisam.

Dragan Vidaković,

Prilike