Jaka leđa

Rusija prvi put (misli se na novu, postsovjetsku Rusiju) ima jasno definisan stav o Srbiji, tvrde moskovski analitičari. Taj stav je kategoričan – ne dozvoliti da se Srbiji nametne rešenje problema Kosova sa strane. I tu nema nikakvih dilema – da bi taj stav sprovela u delo Rusija je spremna da koristi sve pravne mehanizme kojima raspolaže, uključujući i pravo veta u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.

“Ako predložena rešenja o Kosovu za nas ne budu prihvatljiva, mi ne isključujemo mogućnost upotrebe veta. Ono ne postoji da bi bilo u sanduku i skupljalo prašinu. To je realni instrument politike, to je krajnja mera, ali mi je ne isključujemo ako rešenje bude protivurečilo našim predstavama o principima građenja međunarodnih odnosa i našim interesima”, rekao je ruski predsednik u septembru odgovarajući na konkretno pitanje bivšeg predsednika Češke. Isti stav ponovio je i nedavno u razgovoru s nemačkom predsednicom vlade Angelom Merkel kojoj je dodatno stavio do znanja da smatra da je bombardovanje Srbije bila velika glupost i da su posledice te gluposti evidentne.

“Da li je normalno bombardovati državu usred Evrope na kraju 20. veka?” – pitao je Putin i dodao da je uveren da danas “ni Evropa nije zainteresovana da se Beogradu nametne rešenje koje bi bilo ponižavajuće za srpski narod”.

Ruski predsednik posebno insistira na poštovanju zakona kako se svet ne bi suočio s problemom mnogih nerešenih teritorijalnih pitanja:

“Isto rešenje koje primenimo na Kosovu, moraćemo kasnije da primenjujemo u analognim slučajevima na postsovjetskom prostoru. To se odnosi i na neke evropske zemlje.”

Svako nametnuto rešenje nije dugoročno i zato je nedopustivo, smatra Putin.

Kad se sve to zna, onda je jasno da je nedavna izjava koju je navodno ruski ministar inostranih poslova Lavrov dao “Špiglu” da Putin nikad nije rekao da će staviti veto na odluku o otcepljenju Kosova, samo istrgnuta iz konteksta s ciljem da dodatno unese pometnju među srpske političare koji moraju istovremeno da rešavaju i probleme konstituisanja vlade i skupštine i opstanka države.

I dok Moskva uporno ponavlja navedene stavove, zapadna štampa, a delimično i naša, spekuliše tvrdnjama da je stav Rusije samo “tvrđenje pazara” – pokušaj da od Evrope “istrguje” prećutnu saglasnost da pripoji sebi sporne postsovjetske teritorije Abhaziju i Južnu Osetiju. Ruski analitičari takve tvrdnje smatraju zlonamernim i tendencioznim, ne zato što Rusija nije zainteresovana za sudbinu Rusa na tim teritorijama, već prosto zato što je dovoljno jaka da te probleme može da rešava nezavisno od problema Kosova.

Na stranicama ruske štampe mogu se svakodnevno čitati članci u kojima se skoro bez izuzetka daje podrška Srbiji i procenjuje zavisnost te podrške od odnosa Moskve sa Zapadom. Jaka Rusija, a ona to sada sasvim sigurno jeste, ni na koji način više ne zavisi od Zapada i ne postoji nikakav mehanizam kojim bi EU ili SAD mogle da deluju na nju.

Ruski predstavnici u međunarodnim forumima čine sve da spreče bilo kakvo nametanje rešenja, pa je nedavno na parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ruska delegacija uspela da skine sa dnevnog reda delove rezolucije o Kosovu u kojima se kaže da je “davanje nezavisnosti Kosovu (uz određene uslove) rešenje koje ne samo da odgovara volji većine ‘Kosovara’ nego treba i da obezbedi najveće šanse za postizanje sigurnog i dugoročnog mira u celom regionu”.

“Ne treba prihvatati žurbu da se problem Kosova reši”, – savetuje poznati balkanolog Boris Šmeljov, profesor na diplomatskoj akademiji u Moskvi.

“Srpski interes je da se odluka o statusu donese polako i razumno. Žurba donosi samo štetu. Tvrdnje o tome kako će Zapad zaobići Rusiju nisu realne. U njihove tvrdnje kako je “Kosovo izuzetan slučaj” u Rusiji nijedan ozbiljan političar ne veruje. Ako i proguraju na dnevni red Skupštine OUN temu Kosova, pa čak i ako izglasaju da ono bude samostalno, to može biti samo preporuka Savetu bezbednosti, gde Rusiju ne mogu nadglasati jer ima pravo veta”.

Profesor Šmeljov smatra da je deo Evrope već shvatio da je otcepljenje Kosova velika opasnost za Evropu, ali da nema snage da se suprotstavi Americi. Zato je ruska podrška za Srbiju veoma važna.

Iako je SSSR svojevremeno često umeo da posegne za vetom, otkad je postala samostalna država, RF je vrlo retko koristila to pravo – za sada samo četiri puta – dvaput u vezi sa situacijom na Kipru, jednom u vezi sa BiH i početkom ove godine u vezi s rezolucijom o ljudskim pravima u Burmi.

Nije malo albanskih prijatelja koji smatraju da Rusiju treba izbeći u rešavanju kosovskog problema tako što će Amerika izazvati presedan i prva priznati Kosovo, a onda će to učiniti i drugi ali to je, sasvim sigurno, račun bez krčmara. Evropska unija, ma koliko zdušno podržavala Ahtisarijev plan, svesna je da se prilikom rešavanja problema strogo mora voditi računa o međunarodnom pravu i da bez nove rezolucije Saveta bezbednosti ništa ne može biti odlučeno. A za donošenje te rezolucije neophodna je i saglasnost Rusije i Kine. Peking je već odavno rekao da će se pri glasanju rukovoditi stavom Moskve, pa je za Brisel stav Moskve veoma važan. Zato nije tajna da je jedan od glavnih razloga nedavne posete Havijara Solane Moskvi bio upravo razgovor na kosovsku temu. Kako je dopisnik NIN-a saznao iz diplomatskih krugova, od Lavrova je dobio uveravanja da je Rusija spremna na razgovor ali da nikako nije spremna da bilo šta nametne Beogradu. Na konferenciji za novinare ruski ministar je izjavio da sudbina Ahtisarijevog plana zavisi od Beograda i Prištine i da on nije upućen Rusiji, pa nije na njoj ni da ga komentariše.

PREDLOG ZA RAZMIŠLJANJE Šta reći Ahtisariju? Naš cilj treba da bude da koliko Kosovo postane samostalno, moraju biti samostalne i srpske opštine na severu i istoku pokrajine Izvesno je da će zvanična Srbija odbiti Ahtisarijev plan. Naravno, mit o “potpisivanju” i prihvatanju nametnutog rešenja igraće značajnu ulogu u srpskoj politici. Ali Srbija pred sobom nema samo pitanje statusa Kosova i Metohije. U narednim godinama unitarizacija Bosne i Hercegovine može da dovede do ukidanja Republike Srpske. Međunarodni sud pravde u Hagu mogao bi narednih meseci da Srbiji nametne presudu koja u najgorem slučaju može dovesti do političkog bankrota, ekonomske propasti i moralne smrti naše države. Naša javnost danas gubi vreme oko forme, kada je izvesno da će u slučaju da ne budu pod direktnom vlašću Beograda, u narednih tridesetak godina nestati Srbi sa Kosova i Metohije. Sve to u vreme kada jedna država u kojoj živi milion pripadnika našeg naroda ide ka ukidanju. U mesecima kada će čitav narod možda biti oglašen krivim za građanski rat u kom nije bilo nevinih. Takvo ponašanje možda može doneti političku i materijalnu korist političkoj eliti Srbije, ali istovremeno predstavlja istorijsku kratkovidost i bezočnu neodgovornost. Srbija mora smesta da kaže koja je alternativa Ahtisarijevom planu. To nije besmislena formula “manje od nezavisnost” jer je Ahtisari taj zahtev ispunio i pokazao nam da je našoj politici formalizma bilo lako doskočiti. Naš cilj trebalo bi da bude da koliko Kosovo postane samostalno, moraju biti samostalne i srpske opštine na severu i istoku pokrajine. Istovremeno Srbija mora da započne pregovore, makar i tajne i neformalne, sa vođama kosovskih Albanaca. Samo “istorijski sporazum” Srbije i kosovskih Albanaca može biti alternativa lošim međunarodnim posrednicima i njihovom predlogu budućeg statusa. Srbija može da obezbedi Albancima nezavisnost, a Albanci jedini mogu da pristanu na korekciju granica pokrajine. Takođe, sada je krajnje vreme da Srbija postavi pitanje zaštite Dejtonskog sporazuma. Vreme je da suverenitet Bosne i Hercegovine dobije trajne međunarodne garancije. Kako je moguće ozbiljno razumeti državu koju čine nekakvi provizorni “entiteti”. Kucnuo je čas da, kada jedna pokrajina bivše Jugoslavije u kojoj je većinu stanovništva činila nacionalna manjina, u nekoj formi dobija nezavisnost, Republika Srpska i Distrikt Brčko postanu federalna jedinica Bosne i Hercegovine, sa svim pravima i obavezama koje je, recimo, Hrvatska imala u Jugoslaviji. Takođe, Srbija mora staviti do znanja velikim silama da će u slučaju nametanja nepravedne presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija uspostaviti koncentracionu vladu “nacionalnog spasa”, posle koje u našoj zemlji godinama neće postojati demokratske ili radikalske već samo i isključivo srpske vlade. Unapred jasno moramo reći, bez obzira na posledice po one koji imaju smelosti da tako nešto kažu, da ćemo u slučaju takve presude staviti moratorijum na isplatu svih državnih dugova, kao i da ćemo iskoristiti svaku poslovnu i političku vezu u svetu da zaustavimo kažnjavanje našeg naroda i države, koje se po svojoj nepravednosti, dugoročnosti i surovosti ne može uporediti sa kažnjavanjem poraženih u svetskim ratovima prošlog veka. Čedomir Antić NENAD POPOVIĆ, šef ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije u Moskvi Odgovor je njet Nepotrebno predstavljati predlog Savetu bezbednosti UN dok se na pregovorima ne postigne saglasnost obe strane Posle posete Moskvi i razgovora sa tri ruska zvaničnika, šefu Ekonomskog tima za Kosovo i Metohiju i jug Srbije dr Nenadu Popoviću obećano je da će se Rusija pred Savetom bezbednosti protiviti svakom predlogu statusa Kosova bez saglasnosti Beograda. Da će se Rusija protiviti svakom predlogu koji ne bude prihvatljiv za obe strane Popović je najpre dobio od potpredsednika Dume Konstantina Kosačova, potom od ruskog ministra ekonomskog razvoja i trgovine Germana Grefa i predsednika Republike Čuvašije Nikolaja Fjodorova. Prenoseći stav potpredsednika Dume, Kosačova, Popović kaže da je predlog specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija plan o kome treba da razgovaraju Beograd i Priština i da rezultat tih pregovora treba da bude jednako prihvatljiv za obe strane. “On smatra da je nepotrebno predstavljati predlog Savetu bezbednosti UN dok se na pregovorima ne postigne saglasnost obe strane i da bi u ovom momentu bilo najbolje da se sačeka konstituisanje srpskog parlamenta i formiranje vlade kako bi međunarodna zajednica imala legitimne sagovornike, te da je nametanje rešenja protivzakonito sa aspekta međunarodnog prava i rizično po stabilnost u regionu”, kaže Popović, koji je i sa ministrom Grefom dogovorio pomoć Rusije u izradi adekvatne strategije ekonomskog razvoja srpskih zajednica na KiM. “U narednih nekoliko meseci biće intenzivirana saradnja između Ekonomskog tima za KiM i jug Srbije i ruskog ministarstva ekonomskog razvoja i trgovine kako bi Srbija mogla što bolje da iskoristi ruska pozitivna iskustva u razvoju ekonomije na područjima koja su bila opterećena etničkim konfliktima sličnim kosovskom”, rekao je Popović.