Nije svejedno

Pitanje kome će se carstvu privoleti Mlađan Dinkić, lider stranke G17 plus, mnogi su i pre nedavnih izbora u Srbiji nametali kao ključno za pozicioniranje ne njegove nego stranaka DS i DSS u budućoj srpskoj vladi. Mada je dao da se javno oseti njegova mrzovolja prema Božidaru Đeliću, Dinkić na to, za neke ključno pitanje, nije decidirano odgovorio. Nije ni u ovom intervjuu. Mada će čitaoci do istog zaključka verovatno doći i sami, novinaru je dozvoljeno da im posreduje i svoj utisak: Mlađan Dinkić želi, a i veruje da će se pregovori Tadić-Koštunica završiti poveravanjem mandata za sastav nove vlade Vojislavu Koštunici. Pri tome Dinkić ne samo da prednost daje svome iskustvu u ličnoj komunikaciji pred programskim sličnostima, podvlačeći značaj spremnosti kadrova DSS-a na borbu protiv kriminala i korupcije, nego njegova stranka u stvarima čisto političke prirode i programski klizi ka DSS-u. Mada ovim intervjuom Đelića očito izaziva da dokazuje, inače gotovo nedokazivo posedovanje “hrabrosti da radi u interesu Srbije”, utisak je ove novinarke da Dinkić, kao više nego praktičan učesnik na političkoj sceni, ne bi odbio ni učešće u vladi Božidara Đelića.

Znate zašto ja sa vama pravim ovaj intervju? Zato što je neko još pre izbora kroz medije pustio vest da ste vi ona nepoznata sila koja se iznenada pojavljuje i spasava stvar, odnosno legitimitet ostanka dr Vojislava Koštunice na mestu srbijanskog premijera?

- Što se stranke G17 plus tiče, stvari su potpuno jasne: vladu su u ovom trenutku u stanju da sastave samo DS, DSS i G17 plus, uz učešće stranaka nacionalnih manjina. Ne vidim nijednu drugu mogućnost koja bi u ovom trenutku bila realna.

Pošto G17 plus ima najmanje poslaničkih mandata među ove tri stranke, potpuno je prirodno da se o premijeru moraju dogovoriti Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Svako rešenje o kojem se oni dogovore, mi ćemo prihvatiti. Mi nećemo i ne možemo rešiti tu dilemu. Pitanje mandatara je u njihovim rukama.

Vi, znači, nećete biti onaj koji će da odluči?

- Ne možemo, jer je za dogovor potrebno troje. Bez apsolutnog konsenzusa sve tri stranke, vladu je nemoguće sastaviti. Neće odlučivati nijedna stranka pojedinačno, niti dogovor dve stranke, jer rešenje mora biti prihvatljivo za sve tri stranke.

Sigurno vam je poznato da se očekivalo da ćete još tokom prve postizborne noći proglasiti koaliciju sa narodnjačkom koalicijom i tako njima obezbediti za onoliko više poslanika od DS koliko je dovoljno da pretenduju na funkciju premijera?

- To su bile zakulisne informacije, namerno plasirane u kampanji od strane Demokratske stranke sa ciljem da G17 plus dobije što manje glasova na izborima. To nikad nije bio naš stav, niti naša namera.

S obzirom na celu ovu situaciju, koliko mislite da smo udaljeni od formiranja vlade?

- Mislim da visok stepen jedinstva u zajedničkom stavu Srbije u odnosu na Ahtisarijev plan, može da ubrza pregovore oko sastava vlade…

Stav vam je da odbacite plan?

- Ne, stav je da je Ahtisarijev plan loš, ali da ga formalno ne treba odbaciti nego ga brojnim amandmanima suštinski izmeniti. Srbija stalno govori šta neće, a sada je krajnje vreme da kaže šta hoće. Imamo i zajednički stav da se hitno mora konstituisati skupština i usvojiti pregovaračka platforma. Saglasili smo se da svi svoje poslaničke liste uputimo prvog dana pošto budu ispunjeni formalni uslovi, dakle, da ne čekamo krajnji rok od deset dana. S druge strane, čini mi se da i DS i DSS shvataju da bi ponavljanje izbora bilo loše za građane Srbije. Bez obzira na njihove javne istupe, moj osećaj iz razgovora koje sam imao sa obe strane je da nikome nije do ponavljanja izbora. To znači da bi u jednom trenutku moglo doći do ubrzavanja pregovora oko formiranja vlade. Tačno je da oni sada idu jako sporo, ima jako malo sastanaka, ali tako je bilo i kada se donosio Ustav Srbije. Očekujem da vlada bude formirana u martu.

Sa kim kao premijerom će se formirati vlada?

- Sa onim o kome se dogovore Tadić i Koštunica.

Ko ima više izgleda, po vašem mišljenju?

- Imam svoje mišljenje, ali ne želim da ga saopštim.

Kad ste formirali to svoje mišljenje, čime ste se rukovodili: svojim željama ili nekim egzaktnim kriterijumima?

- Prilično dobro poznajem i Tadića i Koštunicu, tako da pretpostavljam šta će se na kraju dogovoriti. Kao stranka koja je na izborima dobila manje glasova od njih, mi nemamo pravo da arbitriramo oko imenovanja premijera, niti da se o tome javno izjašnjavamo. Prihvatićemo svaki njihov dogovor.

Da li bi jedno od dva moguća rešenja vama bilo milije ili vam je, ali stvarno, svejedno?

...

Ne bi vam bilo svejedno?

- G 17 plus će reagovati racionalno na odluku koju donesu naši budući koalicioni partneri.

Kako komentarišete da su čak i novine koje su vas svojevremeno proglašavale za najvećeg spin-majstora u Srbiji, poverovale vašim izjavama da nikako ne biste ušli u vladu kojoj bi na čelu bio Božidar Đelić?

- Vreme će pokazati.

Šta? Da li su to bile samo vaše provokacije ili ste to stvarno mislili, to će pokazati vreme?

- Budite malo strpljivi. Vreme će sve pokazati.

Otkako je Đelić kandidovan za premijera, jeste li na bilo koji način kontaktirali sa njim?

- Ne.

Niste ni spremni da kontaktirate?

- Nisam o tome razmišljao.

Je l’ vam vaš sukob ne izgleda malo smešno?

- Ne znam o kakvom sukobu govorite. Sa njim nemam nikakve odnose, tako da ne mogu biti u sukobu.

Ja ipak verujem da biste vas dvojica mogli opet da sarađujete. Jesam li u pravu?

- Mogu da sarađujem sa svima koji su spremni da hrabro rade u interesu Srbije.

Uglavnom vaši protivnici su povremeno tvrdili da ste, u stvari, vi premijer u vladi dr

Koštunice. Ta vlada je objavila brošuru “1000 dana Vlade Srbije” u kojoj od vas i vaše stranke nema ni traga. Jeste li to primetili?

- Jesam, ali mi to uopšte ne smeta. Mi znamo šta smo radili i uradili, a šta su radili drugi. Nije bitno šta se sada reklamira i piše, već šta će istorija zabeležiti.

Da li će ulazak DS u vladu rezultirati bitnim promenama u politici, naročito politici reformi za koju ste vi zainteresovani, u odnosu na politiku dosadašnje vlade? A kakve bi promene izazvao ulazak LDP-a u vladu, što kao mogućnost spominje DS?

- Ulazak svake nove stranke u vladu znači promene. DS će u skladu sa izbornim rezultatom preuzeti odgovornost za rad najviše ministarstava. Od toga koga će delegirati u vladu zavisiće da li će ta promena biti pozitivna ili negativna. Nadam se da će izabrati najbolje i najstručnije ljude.

Verujete u to?

- Nadam se, jer o tome oni odlučuju. Što se tiče navodne želje DS da LDP bude u vladi, baš me zanima koliko će uporno na tome insistirati.

Ne verujete da hoće?

- Osim deklarativnog poziva, nisam primetio da postoji neka suštinska želja iza toga.

Ako bi trebalo da navedete dve stvari koje vam se najviše sviđaju kod DS i njegovih kadrova, a dve koje vam se najviše sviđaju kod DSS-a i njegovih kadrova, koje bi to bile?

- Ja verujem da je dogovor između Tadića i Koštunice moguć. I verujem da sva trojica imamo dovoljno ozbiljnosti, odgovornosti i fleksibilnosti koja je potrebna da bi se vlada formirala. Kada bi vladu trebalo da sastave niži nivoi ove dve stranke, ona se verovatno nikad ne bi formirala. Našu saradnju sa vrhom DSS-a u prethodnoj vladi karakterisalo je striktno poštovanje dogovora, jedna vrsta potpunog poverenja, u kojoj su ministri iz G17 imali odrešene ruke da sprovode reforme. Kod vrha DSS-a neobično cenim hrabrost, poštenje i odlučnost u borbi protiv kriminala. Da Koštunica nije bio premijer, a Jočić ministar policije, još uvek bi stečajna mafija bila na slobodi, a Karić bi još uvek grabio državni novac iz Mobtela. S druge strane, sa ljudima iz DS nisam imao prilike da radim u vladi, ali sam kao ministar finansija imao veoma pozitivno iskustvo u saradnji sa mnogim predsednicima opština iz DS-a. Ekonomski programi G17 i DS su veoma bliski, a delimo i potpuno ista proevropska ubeđenja.

Vaša stranka nije imala svog predstavnika u pregovaračkom timu za rešavanje pitanja statusa Kosova i Metohije. Hoćete li sad zahtevati mesto za svoga predstavnika s obzirom na to da postoje ideje da u timu budu zastupljene sve parlamentarne stranke?

- Ukoliko bude dopune pregovaračkog tima, i mi ćemo predložiti svog predstavnika. Nećemo insistirati na tome ukoliko se zaključi da ostane sadašnji sastav. Mislim da su i gospoda Samard`ić i Kojen, kao i ceo stručni tim koji je uključen u ovaj proces, dovoljno kompetentni da vode tehničke pregovore. Oni nisu imali mandat da snose političku odgovornost i da presecaju odgovarajuća rešenja, ali u stručnom pogledu ja nemam zamerki na njihov dosadašnji rad. Međutim, očekujem da će u samom finišu pregovora koji će uslediti najverovatnije od druge polovine marta, u njih morati da se uključi kompletan državni vrh. Zato je neobično važno da se vlada formira što pre.

NJihov mandat je bio da pitanje Kosova tretiraju kao pravno pitanje?

- Da.

A šta vi mislite, da je pitanje Kosova u tim pregovorima bilo pravno ili političko pitanje?

- Isključivo političko pitanje.

A zašto je onda vođeno kao pravno i sa glavnim savetnikom koji je pravnik?

- Kojen i Samard`ić su imali striktno ograničen mandat za pregovore i oni su se u okviru tog mandata kretali, čak i ako se njihovi lični stavovi nisu podudarali sa dobijenim mandatom, oni nisu imali političku moć da bilo šta drugo predlože. Mislim da oni nisu ljudi koje bi za bilo šta trebalo kriviti.

Ukoliko druge stranke odluče da se pregovarački tim dopunjava ili menja, ko će biti vaš kandidat?

- Željko Ivanji. Pokazao se kao veoma dobar u sporu oko zaštite državnog interesa u Mobtelu.

U programu vaše stranke naveden je i njen stav oko KiM: “Srbija ima istorijsku obavezu da zaštiti srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji i da, uz pomoć međunarodne zajednice, omogući svima koji to žele, da se vrate na svoja vekovna ognjišta. Trajno rešenje statusa Kosova i Metohije mora podrazumevati garanciju pune autonomije srpskih zajednica sa severa Kosova, Kosova Polja i Binačke Morave kao i nadležnost Srbije nad manastirima Gračanicom, Visokim Dečanima i Pećkom patrijaršijom.” Plan Ahtisarija predviđa da Kosovo prihvati svoje međunarodne dugove, što ste vi i tražili, a u čemu je u suprotnosti sa ovim citatom iz vašeg programa?

- Aneksi Ahtisarijevog plana, koje nisam video ni u jednim našim novinama, bitno se razlikuju od samog plana. Kad ih pročitate, jasno vam je da Albanci čak ni spoljne dugove nisu do kraja prihvatili. Prema aneksu, tokom prvih godinu dana Srbija privremeno nastavlja da finansira sve dugove, a ako se u tom roku ne postigne dogovor između nove kosovske vlade i Vlade Srbije, onda se formira međunarodna arbitraža. Što znači da bi se moglo dogoditi da Srbija dugove Kosova plaća u jednom veoma dugom periodu. U odnosu na program naše stranke, dve su stvari loše u Ahtisarijevom planu: ne garantuju se standardi koji će omogućiti Srbima da ostanu na Kosovu, niti izbeglicama da se tamo vrate. Ne garantuje se ni finansijska podrška za taj ostanak, jer se aneksom predviđa da je finansijska podrška Beograda srpskim opštinama na KiM predmet prethodne saglasnosti kosovske vlade, koja tu pomoć može i jednostrano da suspenduje. Druga neprihvatljiva stvar u Ahtisarijevom planu je da Kosovo u celini postane nezavisna albanska država i to prema granicama utvrđenim 1988. godine. Ta godina preseka nema nikakvog značaja u istoriji Srbije, već samo u istoriji albanskog pokreta za nezavisnost. To je još jedan dokaz da je Ahtisarijev plan potpuno pristrasan prema Albancima. Planom je severna granica Kosova postavljena posred Kopaonika, a predviđeno je da tu granicu vremenom preuzme kosovska policija, što sigurno neće doprineti razvoju turizma u našem najvećem zimskom centru. To svakako nije najveći problem, ali ga navodim kao slikovit primer zaključka da Ahtisarijev plan bitno pogoršava čak i sadašnju lošu situaciju Srbije u odnosu na KiM. Zbog toga smatram da Srbija, pošto hitno u narednim danima utvrdi jedinstvenu platformu u parlamentu, svakako mora da razvije i rezervni plan za odbranu srpskih interesa na KiM, koji bi se aktivirao ukoliko pregovori na osnovu prve platforme ne daju željeni rezultat.

Ima li Srbija vremena za razvijanje rezervnog plana s obzirom na satnicu koju je najavio Ahtisari?

- Vremena uvek ima, sve dok potpuno ne istekne. Pa i onda postoji “zaustavno vreme”. Meni se čini da će najozbiljniji i presudni pregovori uslediti tek nakon što Ahtisari završi svoj posao. Do tada Srbija mora dobiti jaku vladu.