Onazis sa Dunava

U trci sa konkurencijom iz Austrije, Francuske, Belgije i Ukrajine Zoran Drakulić je za oko 100 miliona evra postao vlasnik najvećeg evropskog rečnog prevoznika za transport robe. Ako Drakulić ostvari ove planove, kontrolisaće najveći deo onoga što se prevozi Dunavom, pa ne čudi što su ga, sa zasluženim respektom, proglasili “Onazisom sa Dunava”.

“Blu Danub grupa”, inače, raspolaže sa 135 brodova u Austriji i još 122 u Mađarskoj, ukupne nosivosti 230 000 tona i sposobnosti teretnog saobraćaja od Severnog do Crnog mora. Flota JRB broji 165 plovila ukupne nosivosti 195 000 tona, od kojih je 80 odsto tehnički ispravno. To što je flota JRB stara od 25 do 35 godina može se, naravno, prevazići ulaganjem u modernizaciju, za koju u ovoj firmi iz sopstvenih sredstava nemaju mogućnosti. Drakulić, međutim, može da računa na podršku banaka i investicionih fondova jer na tenderu za kupovinu rečnih flota Austrije i Mađarske “Ist point” je nastupio u saradnji sa “Templtonom”, jednim od najvećih američkih investicionih fondova i nekoliko austrijskih banaka. Zanimljivo je da je savetnik Drakuliću u ovoj transakciji bila beogradska konsultantska kuća “Altis kapital”, čiji je jedan od osnivača i vlasnika Božidar Đelić, kandidat DS za mandatara nove vlade Srbije.

Drakulić je, prema sopstvenim rečima, zacrtao da “Ist point” tokom 2008. godini preveze 3,5 miliona tona različitog tereta. Ako mu to uspe, biće vlasnik jedne od najmoćnijih evropskih transportnih firmi. Za pohvalu je, svakako, što je ovaj biznismen shvatio značaj Dunava i evropskog Koridora 7: Severno more – Rajna – Majna – Dunav – Crno more, čija je ukupna dužina 2 415 kilometara. Kroz Srbiju Dunav teče 587,5 kilometara, što predstavlja 25 odsto ukupne dužine plovnog puta. Inače, ukupan tok Dunava, sa kanalima koji vode od Roterdama i Severnog mora do Konstance na Crnom moru je oko 3 500 kilometara. Zlatno doba robnog transporta Dunavom bilo je 1987. godine, kada je prevezeno skoro sto miliona tona robe. Usledile su, međutim, sankcije pa bombardovanja, u kom su 1999. godine srušena tri mosta kod Novog Sada. Brodovi otežano plove Dunavom kroz Srbiju sve do 2005. godine, kada je očišćeno rečno korito od čeličnih konstrukcija i uklonjen most na baržama.

Planove s robnim transportom Dunavom ima, međutim, i Evropska unija. Poslednjeg dana januara EU je objavila da planira da do 2020. godine napravi pet ruta za brz transport širom Evrope, ka Severnoj Africi i Bliskom istoku. Vrednost projekta je 45 milijardi evra. Sam plan je izradila Evropska komisija, koja želi da brzim procedurama za prelaženje granica, harmonizacijom transportne dokumentacije, jednostavnim carinskim propisima i poboljšanom infrastrukturom skrati vreme koje roba “gubi” u transportu.

Zacrtane rute će povezivati Norvešku i Rusiju, centralnu Evropu i region Kaspijskog mora preko Ukrajine, Balkan i region Crvenog mora preko Turske i Bliskog istoka, kao i zapadnu Evropu i Južnu Afriku. Iz EU su saopštili da će započeti razgovore sa susednim zemljama o stvaranju pomorskih, kopnenih i železničkih ruta.

“Poboljšanje naših veza transporta sa susedima neće značiti samo bliže veze sa njima već će, takođe, povećati promet i poboljšati turizam”, komentariše evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero Valdner, a evropski komesar za proširenje Oli Ren ocenjuje da će proširenje “transevropskih mreža”, odnosno strateških transportnih ruta, na Balkan i Tursku, “dati novi podsticaj ekonomskom razvoju u regionu”.

Na Srbiji, odnosno, srpskoj privredi je, dakle, da to i iskoristi. Stručnjaci za saobraćaj procenjuju da od četiri velike evropske reke: Volge, Dunava, Rajne i Elbe, trasa na našem delu Dunava ima najbolje mogućnosti za razvoj vodenog saobraćaja. “Krivac” za ove prednosti vodenog puta kroz Srbiju je priroda: Volga je većim delom godine zamrznuta, Rajna je kratka, a Elba plitka. U velikim evropskim studijama Dunav figurira kao potencijalno najisplativiji saobraćajni pravac. Uz to, eksploatacija je još daleko od optimalnih mogućnosti. Prema evropskim pokazateljima, vrhunac godišnjeg transporta celim tokom Dunava dostignut je 1987. godine, kada je transportovano skoro sto miliona tona razne robe. Tokom 1998. promet Dunavom pada na oko 30 miliona tona. A stručnjaci procenjuju da je do sada iskorišćeno tek sedam procenata mogućnosti rečnog kapaciteta za transport robe. Da se na Dunavu hitno nešto mora preduzeti, pokazuje statistika. Na Rajni, koja je najprometnija evropska reka, iskorišćeno je čak 72 odsto plovnog potencijala.

- Velike su šanse da se ukupan obim vodnog saobraćaja i pretovara robe u našim lukama poveća upravo ovakvim strateškim poduhvatima. To je u skladu i sa evropskim planovima razvoja unutrašnje plovidbe. U Evropi je u toku razvoj koordiniranih akcionih planova za transport na unutrašnjim plovnim putevima. Prema programu koji je Evropska komisija usvojila pre godinu dana, očekuje se, do 2015. godine, povećanje za jednu trećinu obima unutrašnjeg robnog transporta. Tim dokumentom unutrašnja plovidba je prikazana kao najpogodniji, ekološki, kopneni vid transporta, sa ukupnim troškovima koji iznose u proseku do 10 evra za 1 000 tona po kilometru, dok je cena drumskog 35, a železničkog 15 evra, kaže Ivana Tomić, pomoćnik ministra za kapitalne investicije, koja vodi Sektor za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe.

Da bi se uključila u krug onih koji od Dunava s pravom očekuju globalne koristi, Srbija osim firme kakva je “Ist point” treba da uradi i poprilično državnih poslova. Početkom ovog veka, tačnije, 2002. godine govorilo se o značaju formiranja Dunavskog projektnog centra i realizaciji tri velika projekta. Prvi je projekat JURIS (Jugoslovenski rečni informacioni sistem), što podrazumeva kompjuterizaciju brodova, luka i kapetanija. Drugi je “MUTAND”, odnosno multimodalni (kombinovani) Ro-Ro transport Dunavom. Realizacija ovog projekta traži otvaranje redovne linije servisa za Ro-Ro brodove, recimo između Beograda i Nemačke. Na primer, do luke Pasau treći projekt traži izgradnju kontejnerske luke, takođe, u okolini Beograda, kao i gradnju tzv. kombi brodova u našim rečnim brodogradilištima. Da bi se gradili ovi brodovi za prevoz ne samo kamiona i trejlera, već i kontejnera, neophodno je da se obnove dva rečna brodogradilišta.

O tome koliko je kompjuterizacija u Srbiji uzela maha, ne treba puno pričati. Ali za ovih pet godina nije mnogo toga urađeno ni sa planovima da se ostvari redovna brodska linija za prevoz (natovarenih) kamiona Ro-Ro brodovima. Za ovo su, naime, potrebni specijalni Ro-Ro brodovi, na koje se umesto klasično zapakovane robe, ukrcavaju natovareni kamioni, koji se zatim brodovima odvoze do željene luke, odakle dalje idu svojim putem. Ovim se postiže u transportnom smislu najpoželjnija usluga “vrata do vrata”. Ali, Srbija nema Ro-Ro brodove. Ironija sudbine je da su naša brodogradilišta takve brodove gradila, za strane naručioce, pre dvadeset godina.

A Dunav je vrlo pogodan za specijalni Ro-Ro transport robe. Proučavajući ovu problematiku stručnjaci su izračunali: ako bi se dnevno Ro-Ro brodovima od Srbije do Nemačke i nazad prevozilo 50 kamiona, odnosno kamionskih trejlera (koji bi stizali ne samo iz naše zemlje već i iz zemalja u okruženju), bilo bi nam potrebno najmanje sedam većih ili 14 manjih brodova. To znači da bi svakog dana polazio jedan veći, odnosno dva manja Ro-Ro broda. Inače, od Beograda do Nemačke i nazad Dunavom treba sedam dana plovidbe. Transport vodom bi kamiondžije rešio problema kvota, mnogih ekoloških problema i same cene prevoza.

Procenjeno je da bi izgradnja kontejnerske luke i novih kombi brodova (kontejnerskih i Ro-Ro) potrajala desetak godina. U Asocijaciji nemačkih transportnih kompanija (VSL), koja okuplja 650 prevoznika, kažu da je vrednost trećeg projekta oko 500 miliona evra.

I pored besparice, realizacija ovih projekata je, ipak, na neki način započeta. Poslednjih dana prošle godine Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda objavila je javni poziv za izradu projekta izgradnje nove rečne luke na levoj obali Dunava, nizvodno od Pančevačkog mosta. U saopštenju je navedeno da će se nova luka sa industrijskom zonom prostirati na površini od oko 600 hektara i da će povezivati plovni put sa drumskim i železničkim koridorima i avio saobraćajem. Lokacija i kapacitet novog pristaništa obezbediće modernije pretovaranje tereta i kontejnera, kao i skladištenje i distribuciju proizvoda na ovoj lokaciji. Ostaje, samo (?) da se jave investitori.

Najveće pretovarne luke na Dunavu u Srbiji sada su međunarodne Dunav-Pančevo, Novi Sad, kao i Luka Smederevo, koja funkcioniše isključivo za potrebe US Stila. Vodom US Stil godišnje preveze više od 80 odsto svoje robe. To je više od milion tona: sirovina, energenata, koksa, rude i gotovih proizvoda. Inače, USS za prevoz unajmljuje brodove evropskih firmi i JRB. To je svakako doprinelo da se svake godine u Srbiji za pet odsto poveća prevoz robe Dunavom. U sistemu Majna-Rajna do Dunava i u gornjem toku Dunava ono iznosi oko 12 odsto. Luka Beograd sada može da primi oko 450 000 tona robe godišnje, ali planiraju proširenje kapaciteta.

Zoran Drakulić bi, dakle, mogao da doprinese tome da Dunav za Srbiju postane žila kucavica. Jer, transport robe vodom je najjeftiniji vid prevoza i ekološki je podobniji. Osim što je transport vodom četiri puta jeftiniji od železničkog, a čak 14 puta od drumskog saobraćaja, treba imati u vidu da ne zahteva gradnju autoputa ili pruge. Ako uspe da ostvari kupovinu planiranih brodarskih preduzeća, Drakulić će imati flotu sposobnu da kontroliše značajniji deo prometa robe od Roterdama u Holandiji do Konstance u Rumuniji, tačnije, od Severnog do Crnog mora.

Zoran Drakulić, vlasnik „Ist pointa” Od Roterdama do Konstance Stiču se uslovi da godišnje od Roterdama u Holandiji do Konstance u Rumuniji naša kompanija preveze do 3,5 miliona tona žitarica, đubriva, cementa, čelika i raznih ruda kao i naftnih derivata Zoran Drakulić ne krije da Će i dalje da ulaže u svoju flotu, gleda i Češke brodove a kad proveri njihovo stanje razgovaraće i o eventualnoj kupovini. Drakulić ne krije da hoće da postane najveći brodovlasnik na Dunavu. - Evo baš sada razgledamo neke češke brodove. Kada proverimo njihovo stanje, razgovaraćemo o eventualnoj kupovini, kaže za NIN Zoran Drakulić, vlasnik kompanije „Ist point”, koja pretenduje da postane najjače brodarstvo na Dunavu. Otkud interes “Ist pointa” za kupovinu brodarskih kompanija? - Kupovina DDSG kargo je veoma važna strateška investicija za „Ist point”. Prvi put jedna srpska firma će kontrolisati značajan deo prometa robe na Dunavu. Svi podaci ukazuju na to da će se narednih godina prevoz razne robe Dunavom uvećati. Želimo taj momenat da dočekamo spremni. Planiramo da postanemo lider u ovom poslu u Zapadnoj Evropi. Uostalom, sve velike železare, poput smederevskog “Ju-es-stila”, austrijske “Vest Alpine”, mađarski “Dunafer”,nalaze se na Dunavu. Najavili ste i kupovinu JRB-a. Koja brodarstva pored DDSG planirate još da kupite? - Kupovina austrijskog preduzeća najveća je srpska investicija u Evropi. Ali, da bismo zaokružili flotu, planiramo još kupovina. To su, međutim, sve male flote, pojedinačni gurači ili barže. Za JRB ćemo videti. Treba najpre da bude raspisan tender i da vidimo njegove uslove. Ali, svakako ćemo učestvovati na tenderu. Po nekim procenama, JRB ima zastarelu flotu. Isplati li se kupovati je? - Kao što sam rekao, sve zavisi od uslova tendera. A svakako planiramo modernizaciju svojih plovila. Srbija je do sada malo ulagala u nova plovila. Ovim kupovinama sprečavamo da dođe do nedostatka brodova. Koje vrste robe ćete prevoziti? - Stiču se uslovi da godišnje od Roterdama u Holandiji do Konstance u Rumuniji naša kompanija preveze do 3,5 miliona tona žitarica, đubriva, cementa, čelika i raznih ruda kao i naftnih derivata. Pored saradnje sa najvećim srpskim izvoznikom, “Ju-Es- Stilom”, planiramo i saradnju sa Lukom Prahovo i brodogradilištem u Kladovu, zbog remontovanja brodova. Posao sa žitaricama je u 2006. godini dostigao 1,1 milion tona a planiramo da ga u 2008. podignemo na 3,5 miliona tona, koristeći silose “Ist pointa” u Konstanci. Kako se kupovina brodarskih kompanija uklapa u planove za kupovinu RTB Bor? - Čekamo da vidimo šta će po pitanju RTB Bor uraditi Rumuni. Mi smo zainteresovani za kupovinu. Ako “Ist point” dobije RTB “Bor”, imaćemo i više od hiljadu tona njihove robe.