Toše teži od žreba

Da je Srbija zemlja košarke već smo i zaboravili posle one katastrofe na Evropskom prvenstvu 2005. A onda je “Partizan” ove sezone uspeo da se plasira među 16 najboljih evropskih ekipa. Na svim utakmicama prvog dela Evrolige dvorana je bila puna a za poslednju, odlučujuću protiv “Unikahe” iz Malage, za kartu se bukvalno tuklo i ispred blagajni čekalo satima.

Imalo je šta da se čeka. “Partizan”, nošen fanatičnom publikom uspeo je da napravi potpuni preokret i da već izgubljenu utakmicu dobije, a onda, pošto su dva minuta pre kraja čuli da im drugi rezultati garantuju prolaz u drugi krug, da tu dobijenu utakmicu izgubi.

Tako je ispala zagrebačka “Cibona” čiji predsednik je pohvalio koncept “Partizana” i FMP “Železnika” navodeći ih kao primere kako i njegov klub treba da radi. Pri tom, naravno, nije mislio na čudni kraj utakmice u Beogradu već na politiku forsiranja mladih igrača i netrošenja prevelikog novca na strance.

FMP jeste fabrika igrača, kojoj se može da proda pet najboljih igrača, ne dovede nikoga a da i dalje postiže jednako dobre rezultate, ali se koncept “Partizana” zasniva na kombinaciji starijih i mlađih igrača od kojih svake godine jedan postane evropska zvezda – na kojoj “Partizan” fino zaradi. Prvo je to bio Miloš Vujanić, pa Nenad Krstić, a onda, otkako je Krle otišao u NBA, toga nema. Dve godine je iskusni Dejan Milojević sam nosio igru “Partizana” da bi ove godine taj posao preuzeli igrači tek malo stariji od Milojevića, Predrag Drobnjak (32) i Vontigo Kamings (31).

Zanimljivo da je Amerikanca Vontiga Kamingsa trener Duško Vujošević neposredno pred početak sezone oterao iz “Partizana” ali je, na sreću, Kamings zamolio za još jednu šansu koju je više nego dobro iskoristio. Da ima bilo kakvu zamenu i mesta za odmor (na poziciji pleja Amerikanca menjaju uglavnom visoki bekovi Tepić i Božić), učinak Kamingsa verovatno bi mogao da se meri sa onim što su pružili Dijamantidis u “Panatinaikosu” i Zizis u “Benetonu”. U “Partizanu” bolji učinak od Amerikanca ima samo Predrag Drobnjak, bivši NBA igrač koji se posle slabe sezone u “Taukeramici” letos vratio u Beograd. Neuobičajeno za čoveka višeg od 210 cm, Drobnjak je češće pogađao za tri poena nego što je zakucavao, a za njegovu netipičnu igru protivnici uglavnom nisu imali rešenje. Tek, Vujoševićeva odluka da Drobnjaku da neograničen kredit (što realno teško da bi uradio bilo ko od boljih evropskih timova) vrlo se isplatila “Partizanu”.

Jesu ova dvojica najiskusniji, ali očekivalo se da ulogu prvog igrača uzme neko od trojice supertalentovanih mladih igrača: Uroš Tripković, Luka Bogdanović ili Kosta Perović. Ali, to se nije desilo.

Naprotiv. Uroš Tripković u svojoj trećoj evroligaškoj sezoni ima slabiji učinak (9,5 poena) nego pre dve godine kada je sa 18 godina debitovao u najjačem evropskom takmičenju (tada je imao prosek 10,7 poena). Čak Tripković, koji ima 21 godinu, ima manju minutažu nego što je imao 2004. Još drastičniji je primer Luke Bogdanovića, svojevremeno najtalentovanijeg mladog košarkaša Evrope. Luka je ove godine rezerva povratniku Dušanu Kecmanu, koji posle dve godine u Belgiji i Ukrajini samo po nekim potezom podseti na svoje nekadašnje partije u “Partizanu”. Bogdanović je ove sezone u Evroligi igrao samo 16,5 minuta u proseku i za to vreme ubacivao je 6,6 poena. A sa 18 godina Bogdanović je u Uleb kupu u dresu “Zvezde” igrao 25 minuta u proseku i postizao 8,6 poena. Takođe, i u prve dve sezone u “Partizanu” imao je minutažu preko 20 minuta i veći prosek poena nego ove godine. Ilustracije radi, Vujanić je u Bogdanovićevim godinama u prvoj sezoni Evrolige igrao 27,51 minuta po meču i davao 13,5 poena da bi u drugoj sezoni imao minutažu od 34,16 minuta za koje je davao 25,8 poena. Toliko ove godine u proseku postižu Tripković, Bogdanović i Perović zajedno.

Kosta Perović jedini od ove trojke beleži napredak iz godine u godinu, ali je pitanje da li se od igrača u koga se ulaže pet godina, koji već četvrtu sezonu ima veliku minutažu u Evroligi, očekivalo više od onoga što Perović danas pruža. A njegov učinak je čak i ove godine kada ima najviše lopti i najviše prostora u igri daleko ispod učinka koji su imali Milojević i Krstić, pa čak i Jovo Stanojević i Đuro Ostojić.

Između dva boravka u “Partizanu” trener Duško Vujošević je deceniju proveo u inostranstvu, najviše u Italiji, gde je i zapazio poslovicu kojom objašnjava igru svojih mladih igrača. “Ako su ruže, procvetaće. A ove sezone su porasli i igrački i ljudski.”

Treba napomenuti da postoji još “Partizanovih ruža”, kojima Vujošević daje šansu u najjačem takmičenju. To su dvadesetogodišnji Veličković i Peković i godinu dana mlađi Milenko Tepić. Ovaj mladi Novosađanin u svojoj prvoj sezoni u Evroligi se ne libi da preuzme odgovornost u ključnim trenucima pa je tako najzaslužniji za pobedu nad “Cibonom” ali i za poraz od “Huventuda”. Takođe, ako ima ikakve koristi od toga što “Partizan” ima samo jednog plejmejkera (npr. “Zvezda”, “Hemofarm” i FMP imaju po tri pleja), onda i po tome što Tepić dobija priliku da igra na poziciji “jedan”, kao i po mnogim drugim stvarima, podseća na Dejana Bodirogu.

Kao što ni Bodiroga nije dobio priliku da zaigra u velelepnoj beogradskoj “Areni”, na nju će još sačekati i Tepić i ostali košarkaši “Partizana”. Naime, sam prolaz “crno–belih” u Top 16 garantovao je veliko interesovanje publike a kada im je još žreb u Barseloni za rivale dodelio moskovski CSKA, “Olimpijakos” i “Huventud”, znalo se da će se u redovima stajati čak i za “Arenu”.

Ali, pogodilo se da prvu utakmicu “Partizan” treba da igra kod kuće 14. februara a baš tad je Toše Proeski zakazao koncert u toj dvorani na Novom Beogradu. Pravila Uleba su takva da klub ne može da menja domaći teren u toku takmičenja tako da od tri spektakla u najvećoj hali na Balkanu neće biti ništa. I to sve zbog Dana zaljubljenih i sladunjavog makedonskog pevača.

Ako je za utehu, “Partizan” trenira i već dugo igra u “Pioniru” i samo ta hala je njegov pravi domaći teren, i ako naš prvak može nešto da napravi u Top 16, onda to može da se desi samo u “Pioniru”. Oni najveći optimisti će podsetiti da je “Partizan” 1992. godine postao prvak Evrope pobedom u finalu nad “Huventudom”, a da se 1998. plasirao na “fajnal for” pobedama prvo u osmini finala nad “Olimpijakosom” a onda u četvrtfinalu nad CSKA iz Moskve.

PREDRAG DANILOVIĆ, predsednik KK “Partizan” Čekajući Putina Nije u redu da “Zvezda” bude pažena i mažena od javnih preduzeća, a da se nema razumevanja za težak trud i dobre rezultate “Partizana” Odluke koje je donosio Predrag Danilović su bile sve samo ne očekivane i uobičajene. Jer, kao što je bio spreman da sa 19 godina pauzira godinu dana da bi zaigrao za “Partizan”, tako se sa 27 iz prve petorke “Dalasa” vratio u Italiju da bi sa 30, u trenutku kada je bio jedan od najboljih evropskih igrača, prestao da igra košarku. Da li zbog toga da mu uzbuđenja ne manjka i posle igračke “penzije” ili nečeg drugog, tek između Majamija, Bolonje i Beograda Danilović je izabrao da živi u našem glavnom gradu i da kroz srpsku tranziciju vodi KK “Partizan”. Ovaj klub posle toliko godina prošao je u drugu rundu Evrolige pa pitamo Danilovića čime će pred najbolje evropske timove, hoće li biti pojačanja. - Neće biti pojačanja iz dva razloga. Prvi je što se klupska politika “Partizana” zasniva na forsiranju i promociji mladih igrača a drugi je razlog što nam finansijska situacija ne dozvoljava da angažujemo kvalitetna pojačanja iz inostranstva. A ako biram između prosečnih stranih košarkaša i naših mladih momaka, uvek ću da budem za to da se pruži šansa našim talentima. Ova sezona, međutim trebalo je da bude “godina istine” za talentovane košarkaše: Perovića, Bogdanovića i Tripkovića. Međutim, čini se da ni posle ove godine nećemo znati da li su oni veliki igrači ili još uvek samo talenti? - Ne znam zašto bi ovo trebalo da bude “godina istine”. Oni su planski rano ubačeni u prvi tim, još sazrevaju i oscilacije u njihovom uzrastu se nešto sasvim normalno. Ne znam šta ste očekivali, znate li koliko ti momci imaju godina? Isto onoliko koliko ste vi imali kada ste sa “Partizanom” postali šampioni Evrope”. - Mislim da to nije dobro poređenje jer ipak su to bila drugačija vremena. Mnogo šta je različito bilo tada nego što je danas. Da, nekada su naši igrači u tim godinama bili superiorni u Evropi a danas je npr. Španac Rudi Fernandez mnogo ispred ove trojice naših igrača? - Odavno govorim da mi već duže vreme nismo najbolji u Evropi ali mnogi ljudi žive u iluziji da jesmo. I ja bih voleo da jesmo, ali nismo. Što se tiče Perovića, Bogdanovića i Tripkovića, oni su odlični igrači i siguran sam da su na pravom putu da za koju godinu postanu i veliki igrači i zvezde naše i evropske košarke. Naveli ste i drugi razlog: novac. Već duže vreme iz “Partizana” se čuju optužbe da “Partizan” ima neuporedivo slabiji tretman od države u odnosu na “Crvenu zvezdu”. - Nemam nikakav problem s tim što velika javna preduzeća sponzorišu “Crvenu zvezdu”. Jer, “Zvezda” i “Partizan” su dva velika srpska brenda, ali nije u redu da “Zvezda” bude pažena i mažena od javnih preduzeća a da se nema razumevanja za težak trud i dobre rezultate “Partizana”. Mi smo proteklih pet, šest godina imali malo bolje rezultate od “Crvene zvezde” i mislim da zaslužujemo bar ravnopravan odnos. Da, ako je situacija u sportu teška kao što jeste, neko sedne sa sedam, osam jakih privrednika i da se napravi plan šta se pomaže i sa koliko novca. Kao što je Putin uradio u Rusiji. A ne kao do sada. Sedam godina se priča o projektu “evropska Zvezda”, a niko ne pominje “Partizan”. Hoćete li konačno reći po čijem nalogu se bojkotuje “Partizan”? Da li je u tu svrhu u Upravu doveden portparol DSS-a Andreja Mladenović i jeste li o tome pričali sa vašim prijateljem, predsednikom Srbije Borisom Tadićem? - Tenzija između “Partizana” i “Zvezde” ionako je na nepotrebno visokom nivou i ne želim da još više doprinosim stvaranju negativne energije između dva kluba. Mladenović je u klub došao kao veliki navijač “Partizana” a ne da bi se pravila nekakva ravnoteža. Mislim da kada država ulaže novac u sport, ne treba da to radi navijački i zbog toga ne mislim da je trebalo da tražim zaštitu od Borisa ili, na primer, od nekih drugara koji su u DSS-u ili G17 plus. Ispada da je “Partizan” imao najviše novca dok je predsednik bio Ivica Dačić? - Jeste, ali to je bilo vreme kada je većina firmi bila u državnom vlasništvu i novac se ka klubovima drugačije raspoređivao. Sada su novi uslovi, sve se promenilo. Sa ovim sa čim raspolaže “Partizan” će se za četvrtfinale nadmetati sa CSKA, Olimpijakosom i Huventudom. Realno, koliko u ovakvom društvu može naš prvak? - Plasman u 16 najboljih nije samo veliki uspeh “Partizana” već i naše košarke i našeg sporta i voleo bih da se to tako, malo šire, i gleda. Kao kad neki naš umetnik postigne međunarodni uspeh. Sad kad smo to uradili, sigurno da nećemo izaći na teren s namerom da izgubimo. Ali, realno, ovi klubovi imaju budžete od po 15 miliona dolara i na kraju će to verovatno odneti i prevagu. Ali, na nama je da se borimo.