Putnik prve klase

Svi u SAD bi mogli da umesto automobila koriste bicikle. Kinezi bi mogli da zatvore sve fabrike. Evropa bi mogla da se odrekne električne struje i vrati se dobu lojanica. Ali, kako piše Los Anđeles tajms, sve to zajedno ne bi bilo ni blizu onoga što je potrebno uraditi da bi se zaustavilo globalno zagrevanje. Izveštaj Međuvladinog panela UN o klimatskim promenama (IPCC) koji je objavljen prošlog petka, upozorava da se u atmosferi već nalazi toliko ugljen-dioksida i drugih gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, da čak i kada bi se njihove koncentracije nekako zadržale na današnjem nivou, posledice globalnog zagrevanja bi se pojavljivale još nekoliko narednih vekova.

Američki dnevnik piše da ima nade. Izveštaj kaže da bi koncentrisani napor svih zemalja sveta ipak mogao da spreči najgore posledice, kao što su katastrofalne poplave i duge suše. Neophodna je radikalna akcija. Samo da bi se stabilizovala koncentracija ugljen-dioksida, glavnog izazivača “efekta staklene bašte”, na sadašnjem nivou, emisija ovoga gasa bi morala da bude smanjena za 70 do 80 odsto u najkraćem roku, kako tvrdi Ričard Somervil, američki stručnjak sa teorijsku meteorologiju. Samo na ovaj način bi mogla biti stvorena ravnoteža u atmosferi, odnosno emisija bi tada bila dovedena do nivoa koji planeta može da apsorbuje. Ova ravnoteža koja je uspostavljena pre nekoliko desetina hiljada godina postojala je do pre 150 godina, kada su ljudi počeli masovno da koriste ugalj i parne mašine.

Ovo neće biti lako postići. Na sva prevozna sredstva (od aviona do motocikla) u SAD, zemlji koja predstavlja najvećeg konzumenta goriva koja proizvode ugljen-dioksid, otpada 7,3 odsto globalne emisije, tvrdi Glen Marland, stručnjak za zagađivanje fosilnim gorivom u američkoj Nacionalnoj laboratoriji koja je smeštena u Tenesiju. SAD u atmosferu šalju jednu četvrtinu ugljen-dioksida koji se proizvodi na planeti. Na drugom mestu je Kina sa oko 15 odsto. Los Anđeles tajms piše da čak kada bi se ostatak planete vratio u kameno doba, koncentracija bi nastavila da raste zbog ovako velike emisije SAD i Kine. Američki građani su vlasnici čak 245 miliona automobila, odnosno jedne trećine svih kola u svetu.

Marland kaže da ako bi bile zatvorene sve elektrane koje koriste razne vrste fosilnih goriva, to bi dovelo do smanjivanja emisije za 39 odsto. Mada u ovu računicu ne ulazi količina zagađenja fosilnim gorivima koja bi morala da se upotrebe za izgradnju alternativnih izvora energije koji bi koristili vetar, sunčevu ili nuklearnu energiju.

Ni masovno sađenje drveća koje apsorbuje ugljen-dioksid ne bi bilo dovoljno za značajnije smanjenje koncentracije, tvrdi Marland. Na našoj planeti jednostavno ne postoji dovoljno velika kopnena masa za ovakav pokušaj. Uklanjanje ugljen-dioksida iz Zemljine atmosfere je izuzetno teško i sporo, i nema lakog načina da se ono ubrza. Čak i kada bi ga pronašli, naučnici tvrde da bi oko polovine ukupne emisije uvek ostajalo u Zemljinom omotaču.

Problem predstavlja i veliki ekonomski rast koji se u nerazvijenim zemljama i zemljama u razvoju beleži prethodnih petnaestak godina. Samo u Indiji je emisija ugljen-dioksida od 1993. do 2004. godine povećana za 39 odsto, što je skoro dvostruko više od stope svetskog rasta. U istom periodu emisija je u Indoneziji porasla za 36 a u Kini za čak 45 odsto. Rast je danas još veći. Da bi zadovoljili potrebe rastuće gradske populacije, Kinezi sada otvaraju jednu elektranu na ugalj svakih sedam do deset dana.

Imajući u vidu sve ovo, američki dnevnik piše da eksperti ne vide realističan način za smanjivanje koncentracije štetnih gasova u atmosferi. Robert Skolou, ekspert sa Prinstonskog univerziteta, tvrdi da čak ako bismo danas sasvim prestali da koristimo fosilna goriva, bilo bi potrebno nekoliko vekova da koncentracija ugljen-dioksida padne na nivo od pre industrijske revolucije.

Jedina stvarna mogućnost je smanjivanje brzine nagomilavanja ugljen-dioksida. Ako bismo u tome uspeli, proces postepenog zagrevanja Zemlje bi možda bilo moguće razvući na nekoliko vekova. Nada da se ovo stvarno može postići još postoji. Koliko god smanjenje u svakoj od pojedinačnih oblasti ili aktivnosti delovalo malo, kombinovani efekat brojnih redukcija bi, po mišljenju eksperata, mogao da bude značajan.

Američka agencija za zaštitu čovekove okoline tvrdi da je raznim poboljšanjima efikasnosti na postrojenjima koja troše fosilna goriva, samo prošle godine u SAD ostvarena redukcija ravna emisiji iz 23 miliona automobila. Agencija traži da svaki pojedinac da svoj doprinos. Sugeriše se, između ostalog, prelazak na fluorescentne svetiljke koje su za trećinu efikasnije od standardnih. Ako bi u svakom američkom domaćinstvu bila zamenjena samo jedna, ostvarila bi se ušteda ravna emisiji 800 000 automobila. Od Amerikanaca, najvećih zagađivača na svetu, traži se i da prestanu sa korišćenjem mašina za sušenje veša i da se vrate starim dobrim konopcima. Los Anđeles tajms piše da će SAD “morati da se dekarbonizuju”.

Američki mediji sve češće pišu o “karbonskom otisku” koji ostavlja svako od nas i koji predstavlja meru ličnog doprinosa globalnom zagrevanju. CNN opominje da je “otisak” poslovnog čoveka koji putuje prvom klasom najmanje četiri puta veći od onoga koji pravi osoba koja leti ekonomskom klasom.

Tajm magazin piše da je prošlog petka, objavljivanjem izveštaja panela UN, stavljena tačka na debatu o razmerama i uzrocima globalnog zagrevanja. Dve i po hiljade vodećih svetskih naučnika iz 130 zemalja je sačinjavalo ovaj panel koji je ipak ostavio malu ogradu. U izveštaju se, naime, ne kaže da je sigurno, već da je “vrlo verovatno” da je ljudska aktivnost, neumereno korišćenje fosilnih goriva, krivac za nagomilavanje gasova.

Ali, ovo više neće biti validan argument za Bušovu administraciju i razne industrijske lobije koji su pokušavali da relativizuju ranije izveštaje. Panel je našao da je verovatnoća da su promene klime izazvane prvenstveno ljudskim faktorom sada 90 odsto – prema prethodnom izveštaju, objavljenom 2001. godine, verovatnoća je iznosila 66 odsto. Članovi panela su do nalaza došli posle šest godina rada i oni tvrde da se nalazimo na pragu opasnog nivoa zagrevanja i rasta nivoa mora. Oni tvrde da na Zemlji nikada u prethodnih 65 000 godina nije bilo ovoliko ugljen-dioksida i predviđaju sve učestalije i fatalnije vremenske nepogode.

Jasne, naučne indikacije opasnog trenda su publikovane i pre nego što je u Parizu objavljen izveštaj IPCC-ija. Tajm magazin piše da su britanski meteorolozi nedavno ustanovili da su prethodnih deset godina bile najtoplija dekada na svetu od 1850. godine. Naučni rad koji je objavljen u uglednom časopisu Sajens iste nedelje kad i izveštaj, tvrdi da su klimatske promene mnogo brže nego one koje su pomenute u izveštaju iz 2001. godine.

Ono što po Tajmu predstavlja razlog za dodatnu zabrinutost je činjenica da su objavljene procene “konzervativne”, da su posledica kompromisa postignutog između velikog broja stručnjaka (pre objavljivanja izveštaja panel je primio 30 000 primedaba i komentara od naučnika) i da je situacija u stvarnosti mnogo gora nego što sugeriše sam izveštaj koji kaže da se temperatura u 21. veku u proseku može povećati čak i za 6,4 stepeni Celzijusa u poređenju sa prosekom iz prošlog veka.

Mnogo teže će biti postići saglasnost oko toga šta ko treba da uradi u vezi sa smanjenjem emisija i koliko koja zemlja u stvarnosti učestvuje u zagađenju. Londonski Gardijan već dovodi u sumnju procene vlade u Londonu da je Velika Britanija odgovorna samo za dva odsto globalne emisije i tvrdi da Britanci konzumiraju mnogo više, naročito ako se uzme u obzir količina šume koja se u trećem svetu seče da bi se proizvela hrana koju konzumiraju ljudi i stoka na ostrvu.

Sve je jasnije da su mere predviđene Protokolom iz Kjota, koje su Bušovoj administraciji delovale prestrogo i nepotrebno, bile sasvim neadekvatne. Iako analitičari u odbijanju Bele kuće da se suoči sa problemom globalnog zagrevanja vide uticaj petrohemijskih giganata, administracija u Vašingtonu insistira na tome da ograničavanje emisije u SAD ne bi smanjilo globalno zagađenje, već bi samo dovelo do “transfera postrojenja” u inostranstvo i rasta nezaposlenosti u SAD.

Odredbe koje su nevoljno usaglašene u Kjotu (i kojih se Buš odrekao ubrzo pošto je izabran za predsednika) ističu 2012. godine. Prošlonedeljni alarmantni izveštaj koji je, kako ističu analitičari, “značajno smanjio neizvesnost” i “redukovao broj nepoznanica”, stiže u pravo vreme – pred početak nove runde pregovora koji bi ovaj put mogli da rezultiraju merama koje bi omogućile da naša planeta, sve “žednija” fosilnih goriva, izbegne samouništenje. Radžendra Pačauri, predsednik IPCC-ija, kaže da se “iz izveštaja vidi koliko bi bila velika cena nereagovanja”.