Policija u Dauning stritu 10

Prvi put u istoriji Skotland jard zalazi u Dauning strit da, u rezidenciji za čija lakirana vrata i broj zna ceo svet, ispita jednog predsednika vlade Velike Britanije.

Premijer Bler, o kojem se od jesenas govori da će se uskoro povući, poneće s te adrese nešto što pre njega još nijedan laburista nije ostvario, ponovljeni rekord Margaret Tačer – tri izborne pobede uzastopno donete partiji. Ali sada, posle “epizode” sa Skotland jardom, Bler je prinuđen da sa sobom ponese još nešto – da je baš on taj koji je svima znana vrata otvarao i pred policijom.

Britanska javnost obaveštena je o ovoj pojedinosti prošle nedelje, neposredno pošto je Skotland jard podigao embargo sa informacije, dopustivši da rezidencija vlade izda saopštenje. Ono je bilo kratko. Skoro bez ičeg dodatnog, ne računajući pomenuti događaj.

Reč je o najsenzacionalnijem nastavku afere, koja se povlači po stranicama engleske štampe kao nekakva debela troma gusenica, obeležena u javnosti šifrom “keš za počasti”, odnosno o istrazi oko prodaje lordovskih titula bogatim ljudima koji su za uzvrat bili voljni da poklone koji milion Laburističkoj partiji.

Bler je intervjuisan u petak 26. januara, neposredno pre polaska u Davos. Ispitan je u svojstvu svedoka, a ne osumnjičenog, rekla je policija. Razgovor premijera i policije trajao je 45 minuta i protekao je bez advokata. Jedino prisutno lice, osim Blera i nepoznatog broja policajaca (nije rečeno da li su bili uniformisani), bio je vladin službeni stenograf.

To nije bio prvi intervju “svedoka Blera” Skotland jardu. Razgovor je već vođen u decembru, a zatim se o novom, ponovljenom razgovoru, ćutalo punih pet dana.

Ne bi se moglo reći da je nejasno – neko je za novac dobio ono što mu ne pripada i što se i ne kupuje. “Počasti” su deo lestvice društvenih priznanja. Priznanja su deo društvenog vrednovanja pojedinaca. Čim se dopusti da se time trguje, tako što se ugled (ono što uz “počasti” sleduje) može kupiti, lestvica se ruši.

Sa stanovišta britanskog društva – rušenjem lestvice ruši se Britanija. Možda bi to moglo pomoći da se razume zbog čega “gusenica” već deset meseci ne nestaje iz naslova štampe.

Slučaj “keša za počasti” otvoren je aprila 2006. relativno bezazleno, hapšenjem jednog upravnika škole koji je do januara te godine bio savetnik nekog tela, zaduženog da traga za bogatim sponzorima državnih gradskih akademija. Reč je o “stegonošama laburističke školske politike”. Uhapšeni Dez Smit je tobože predlagao da se takvi dobrotvori nagrade počastima, što je Smitova odbrana kasnije “kategorički porekla”.

Protiču tri meseca. Policija ovog puta hapsi krupniju ribu, lorda Levija – premijerovog ličnog izaslanika na Bliskom istoku i sakupljača fondova za Laburističku partiju. Lord izlazi na slobodu uz novčani zalog, ali 13. jula jedan komitet u Parlamentu zahteva da se “pročešlja” spisak dobitnika zvučnih zvanja. Već sutradan je, međutim, objavljeno da je policija, uz 46 drugih osoba, propitivala i dva ministra, od kojih i lorda Sejnsberija (vlasnika lanca samoposluga), sada već ministra u ostavci. Tri dana kasnije premijer Bler potvrđuje da je svestan “ozbiljnog problema”, ali izjavljuje i kako veruje da u Laburističkoj partiji niko nije kršio pravila.

Sada je svima već jasno da je reč o novcu, koji bogati doturaju političkim partijama. Pogotovo što 20. septembra sledi treće hapšenje. U hapsani je ser Kristofer Evans, dobrotvor s milion funti “pozajmice” Laburističkoj partiji. Evans je, kao i prethodnici, “šokiran”. Uplaćuje kauciju i, do daljeg, izlazi napolje. Osam dana kasnije, pred agentima Skotland jarda je Rut Tarner, Blerov direktor za vladine odnose. Policija je (navodno) propituje o elektronskoj pošti i dokumentima u vezi sa istragom.

Ipak, nisu samo laburisti na oku. Bob Edmiston, uvoznik automobila i vodeći dobrotvor torijevaca, prijavljuje londonskom “Tajmsu” da je takođe propitivan. Što čini i Majkl Hauard, bivši vođa britanskih konzervativaca, obznanivši da se saglasio s predlogom policije da bude ispitan.

Između političkih tabora sevaju varnice međusobnih rafala. Neko zahteva da lord Goldsmit, tužilac – odstupi u stranu zbog političkih veza s premijerom. Taj se boji da se stvari na kraju istrage ne nađu u rukama tužioca s političkim vezama.

Upitan o tome, Bler odbija komentar. Ali ne komentariše ni Skotland jard, upitan o glasinama da je prvi sledeći u redu za intervju DŽonatan Pauel, premijerov šef kabineta. Ispostavlja se, policija je već kontaktirala sa skoro svim ministrima u kabinetu pre izbora 2005 – zahtevajući njihove pismene izjave o tome što znaju u vezi sa “zajmovima” partiji.

Niko ne prigovara istrazi, a njen šef DŽon Jejts, kaže – došlo se do “značajnog i vrednog materijala” i napreduje se. Otkriva da je Skotland jard obavio 90 razgovora, od čega 35 s laburistima, 29 s konzervativcima, četiri s liberalnim demokratima i 22 s ličnostima koje nisu u vezi ni s jednom od partija. Jejts se “nada” da će materijal biti prosleđen tužilaštvu, u nekom trenutku januara 2007. Izjava istražitelja data je u novembru.

Ipak, januar je prošao bez ostvarenog obećanja, prošaran ponovnim hapšenjem (i oslobađanjem uz kauciju) Rut Tarner i lorda Levija, uz obrazloženje da svojim kontradiktornim izjavama mogu ometati tok istrage. I ponovnim razgovorom s premijerom Blerom.

Domaća štampa podvrgava pritisku predsednika vlade. Bler izjavljuje da je rešen da nastavi s poslom, bez obzira na “ometajuću i opsesivnu” pažnju koja se u javnosti poklanja istrazi “keša za počasti”. Predsednik vlade ne misli da je sada pravi trenutak da odstupi sa dužnosti, “posebno pre nego što se istraga završi”.

“U prvom ešelonu laburista uočen je, međutim, strah od ukupnog “korozivnog efekta” afere. Govori se o “narušavanju poverenja” kod birača. Neko je predložio da najkrupnije figure, poput Nila Kinoka ili DŽona Stroa, pođu na razgovor s premijerom, možda savetujući povlačenje iz arene. Odgovor većine je, međutim, da je upravo ovo trenutak da partija stane i ujedini se oko predsednika vlade.