Vera Jeftimijades-Jobst

Rođena 25. maja 1937. godine u Beogradu, i kaže da su za njen rođendan mnogo godina pucali topovi, jer je to bio rođendan i predsednika Tita. U Beogradu je završila osnovnu školu, gimnaziju i arhitekturu. Posle diplomiranja zaposlila se kao arhitekta i radila je u GP Dom, potom u Gradskom zavodu za veštačenja. Odavno je sudski veštak i arhitekta u privatnoj firmi svog supruga. Imala je 16 godina kada je počela da se bavi mačevanjem i veoma brzo je izbila u sami vrh. Gotovo 30 godina je bila najbolja u ovom sportu – 16 puta je bila prvak SFR Jugoslavije, više od 80 puta pobednik na raznim međunarodnim takmičenjima, bila je druga na Balkanu, treća u Evropi, treća na Mediteranskim igrama... Vlasnica je Ordena zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i Ordena Republike sa srebrnim vencem. Kaže da su je odlikovali “i Tito i Milošević, a sada čeka da to učini i ova sadašnja vlast”. Udata je za arhitektu Marija Jobsta sa kojim ima sina Marka (1972) koji živi u Londonu, radi kao arhitekta i predaje. Veoma je ponosna na njega i kaže da je “član udruženja MENSA sa koeficijentom 176”.

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Najveća mi je nada da moj sin, koji poslednjih devet godina živi i radi u Londonu kao arhitekta i profesor, postigne sve najbolje i da mu se ostvari sve što želi.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Nema veće nesreće nego da se nešto loše dogodi mojoj maloj porodici, mom sinu i mužu. Pobožna sam, verujem u Boga i molim mu se za njih.

Kad vam je neprijatno?

- Došla sam u godine kada mi više ništa nije neprijatno. Kada sam bila mlada, bilo je situacija kad mi je veoma neprijatno, a sada se veoma dobro snalazim u svakoj situaciji.

Koju pesmu volite da pevate?

- Obožavam sve grčke pesme.

Šta vas izluđuje?

- U ovom mom Beogradu koji obožavam, izluđuje me prljavština. Stalno govorim da je Grčka moja otadžbina jer su mi otuda dedovi, a Srbija je moja domovina jer sam se tu rodila i tu je moj dom. Ne mogu da gledam kako je prljav grad u kome sam rođena i u kome živim.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Ponosna sam na sve ono što sam postigla u mačevanju, a to je mnogo. Od jednog malog sporta uspela sam da napravim sport za koji su svi znali. Ponosna sam i na svog sina koji je tako mnogo postigao u životu jer je bio veoma ambiciozan. Bez ambicije nema nikakvog uspeha.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Svojim roditeljima što su me veoma mladu i pustu naterali da završim arhitekturu.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Neposrednost, iskrenost i kažu da sam dobar čovek.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Ne idem u saunu.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- LJudi me ili mnogo vole ili mnogo ne vole. Ne živim od sveta, ni za svet i oni koji me vole prihvatiće me ovakvu kakva sam. Ko to neće, ne mora.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Volela bih da lepo crtam.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Uglavnom se ne izvinjavam, pošto mislim da sam uvek u pravu.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Čini mi se da ljudi shvataju kako sam dobar čovek, iako nemam baš najbolju narav.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Samo da mi je fitilj malo duži.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Moj sin i moj muž.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- Bez obzira na to što sam veoma impulsivna, meni razum određuje svaku ozbiljnu odluku, pa tako nisu bile dramatično pogrešne.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Nemam slabosti.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- Lepa, vitka, crnka.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Za jedan dan ovde ne može ništa da se uradi. Ni za mesec, ni za godinu. Tražila bih više vremena.

Ko će da vlada Srbijom kroz deset godina?

- To ni Bog sveti ne zna.

S kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Sa Napoleonom zato što je bio veliki osvajač, pobednik i mali rastom.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Stari Grci. Da ih ne nabrajam. Samo da podsetim na jednu dobru staru misao: “Grčka se ne može ni sa čim porediti, jer sva poređenja počinju od nje.”

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Onaj kojim bi se uspostavio mir. Ali, to je utopija jer od kada je sveta i veka ljudi ratuju.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Za celu italijansku renesansu.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete…

- Lekar, i možda sam pogrešila što to nisam bila jer za to imam dara.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Hvala Bogu, imam mnogo snova.

Kako biste voleli da umrete?

- U trenutku, a verovatno će mi se to tako i desiti, negde na ulici jer sam stalno na ulicama. Biće samo cap, i gotovo.

Gde želite biti sahranjeni?

- U Grčkoj. Da se vratim svojim korenima i svojim dedovima.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Ne trebaju mi govori.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Ne trebaju mi ni reči jer smatram da čoveku sve treba reći i učiniti za života, a kada umre, ništa mu više ne treba.