Hoće li gorivo pojevtiniti nauštrb hrane

Greg Bebum uzgaja 37 000 svinja na farmi u gradu Maršalu, u Mineapolisu, jednoj od saveznih američkih država. Otkad se odbije od sise pa do prodaje, svinja pojede 10 bušela (1 bsh = 340 kg) hrane. Proteklih godina Greg Bebum je plaćao oko dva dolara za bušel. Ali početkom prošlog leta, prosečna cena žitarica je skočila na skoro četiri dolara po bušelu. Da bi smanjio troškove ishrane Greg je počeo da prodaje svinje pre nego što dostignu optimalnu težinu od oko 140 kilograma, a štale zagreva da bi svinje jele manje, jer na hladnoći se jede više. Ipak, Greg Bebum se nada dobitku. “Proizvođači svinja su bili u priličnom škripcu”, kaže. “Sledećih osam meseci će biti, zaista gadno.”

Skok cene žitarica koji je pogodio Grega Bebuma i druge uzgajivače svinja, nije prouzrokovan nedostatkom u globalnom snabdevanju. Samo u SAD, prošlogodišnja žetva je donela 10,5 milijardi bušela, što je treća žetva po obilnosti otkad se vode zapisi.

Ali, umesto da sve pojede stoka ili, pak, ljudi, najveći deo transformisan je u gorivo za automobile. Približno pet milijardi galona (1 gll = 4,4 lit) etil-alkohola, tzv. etanola, destilisano je 2006. godine u američkim postrojenjima za transformaciju potencijalne hrane u alkohol. Postrojenja su progutala petinu žetve. Ukoliko bi sve prerađivačke instalacije koje su u izgradnji, počele da rade punim kapacitetom, u gorivo bi se pretvorilo, u najmanju ruku, polovina svih žitarica.

Žitarice su postale ona crta na sredini užeta koje nadvlače fabrike etanola i proizvođači hrane, što je znak nadolazeće agrikulturne transformacije i globalnog ekonomskog pomeranja. Otkako su naši preci još u praskozorju zemljoradnje naučili da uzgajaju žito, ono je korišćeno uglavnom za ishranu ljudi i pripitomljene stoke. Međutim, danas se sve menja kao reakcija na visoku cenu nafte i gubitke ljudskih života koji se pravdaju osiguranjem neprekidnog uvoza, ali i zbog granica koje su protokolom iz Kjota, postavljene za emisiju toplote i gasova iz fosilnih goriva. Farme su velika nada zelene energetike. “Ekonomija, nacionalna bezbednost i efekti staklene bašte doveli su do perfektnog spajanja različitih interesa”, kaže DŽon Pirs, potpredsednik Dipontove tehnologije zasnovane na biološkim resursima, koja uveliko proizvodi gorivo i hemikalije iz biljnog materijala.

I zaista, velika ekspanzija biogoriva, jeste politika koju podržavaju i Demokratska i Republikanska stranka i što bi Amerikanci rekli, i gornji i donji kraj Avenije Pensilvanija. U poznatom obraćanju Kongresu o stanju u Uniji, 23. januara ove godine, predsednik DŽordž V. Buš je tražio proizvodnju od 35 milijardi galona goriva iz biološkog materijala u narednih deset godina, što bi bilo dovoljno da zameni 15 odsto goriva koje se troši u Americi. Kongres je razmotrio mere kojima bi se dobilo 60 milijardi galona goriva do 2030. godine. Davanje prednosti biogorivu nije samo američki fenomen. Evropa traži od fabrika za preradu žitarica 5,78 odsto dizel-goriva do 2010. godine, dok Japan i ostali već stoje u redu za ugovore koji bi im omogućili kupovinu biogoriva.

Novi horizonti, iako ne baš jasni i izvesni, nikako nisu za ignorisanje. Po optimističkim procenama koje podrazumevaju okretanje ka još uvek energetski neproverenim žitaricama, zamena američke potrošnje benzina i nafte alkoholom, zahtevala bi još najmanje 50 miliona jutara (jutro – 4047 m2) oranica. Ima stručnjaka koji misle da je potrebno i mnogo više. Da bi se ispunio Bušov zahtev, bilo bi potrebno zasejati žitaricama dodatnih 80 miliona jutara. Potpuna eliminacija benzina zahtevala bi udvostručavanje današnjih 430 miliona jutara pod žitaricama, kažu neke kalkulacije. Biogoriva prete smanjenjem količine hrane kako za ljude tako i za stočni fond, ali i za ostale potrebe. “Svi oni su najvažniji pokretači američke agrikulture”, svedočio je nedavno pred Komitetom za agrikulturu američkog senata DŽon Selers. Ipak, rastuće potrebe za biogorivom, dovele su do ekspanzije proizvodnje. Prošle jeseni, Singapur je bio obavijen gustim dimom od šumskih požara koji su namerno izazvani da bi se na raskrčenoj zemlji zasadile uljne palme. Ove palme će snabdevati 90 fabrika za proizvodnju biodizela, koje su već u izgradnji u Maleziji i Indoneziji. “Biogorivo je bitni podstrekač rasta”, kaže indonežanski predsednik Susilo Bambang Jodhoiono. “Ukoliko se nastavi bioenergetski bum, doći će do porasta površina pod šećernom trskom i drugim energetski bogatim biljem, od Tajlanda i Australije, pa sve do Brazila i Centralne Amerike”, kaže Kejt Kolins, glavni ekonomista Odeljenja za agrikulturu u američkom Senatu. Da li je to dobro ili ne, stvar je za ozbiljnu debatu.

Na jednom kraju ekstremnih gledišta je Lister Braun, predsednik Instituta za upravljanje zemljom. On upozorava na dolaženje “epske konkurencije između 800 miliona ljudi koji voze automobile i dve milijarde najsiromašnijih” i predviđa da će nedostatak hrane i njena visoka cena dovesti do gladovanja i nemira među urbanim stanovništvom. “Ja ne mislim da je svet za to spreman”, dodaje Kolins. Korporacija Dau Kemikal, koja pretvara sojino zrno u penu za nameštaj i automobilska sedišta, zabrinuta je zbog rastućih potreba .“Za sada je svuda naokolo puno proizvoda nastalih iz bioloških materija”, kaže Viljem F. Banholcer, potpredsednik i glavni tehnolog korporacije. Otimanje o izvesne žitarice između kompanija koje proizvode gorivo i onih koje se bave gorivom, već je u toku i ne pruža ružičastu sliku. Ovo važi i za konverziju šuma u plantaže palmi u Maleziji ili u polja sa šećernom trskom u Brazilu. “Da li palimo naše šume da bi zasadili nešto što će nam omogućiti proizvodnju ekološki čistog goriva?”, pita se g S.M. Idriz, predsednik grupe Sahabat Alam (Prijatelji Zemlje) u Maleziji. “Tehnologija je zaista poludela”, misli Idriz.

Očekuje se da će biološka goriva dovesti do permanentnih promena u poljoprivrednoj i stočarskoj ekonomiji. Qudi su navikli na cenu žita od dva dolara po bušelu, što se više nikada neće dogoditi. Porast cena žitarica već ustalasava ekonomiju, dižući cene soji i drugim produktima. Na red dolaze meso, živina, i čak osvežavajući napici. Proizvođači procenjuju da je cena industrijske ishrane stoke, negde, oko 1,5 milijardi dolara godišnje. Porast troškova ishrane pašće na leđa potrošača, što bi moglo dovesti do dramatičnog scenarija inflacije, cena i hrane.

Da li je sve tako strašno? U debati “hrana protiv goriva” pesimisti su u manjini. Hrana, istorijski gledano, nikad nije bila jevtinija. Biće mnogo lakše preneti troškove proizvodnje hrane na namirnice i potrošače, zato što, u poređenju sa 1970, od onoga što zaradimo na hranu trošimo mnogo manje nego nekad. Eksperti tvrde da bi porast cena hrane mogao biti koristan za zdravlje Amerikanaca. Udvostručavanje cene žitarica dovelo bi do poskupljenja sirupa iz žitarica, tako da bi cena boce sode skočila za šest odsto, što bi bio dobar razlog da je svet manje pije. “Ukoliko Amerikanci smanje potrošnju šećera, moglo bi se proizvesti novih dve milijarde galona etanola, a sve to bi pomoglo rešavanju problema gojaznosti,” kaže Dejvid Moris potpredsednik Organizacije za oslanjanje na sopstvene snage u Mineapolisu. I dok troškovi u piljarnicama rastu umereno, dotle su cene poljoprivrednih proizvoda, na veliko, u pravom skoku, kako god se na njih gledalo. Proizvođači žitarica su trenutno u izuzetnom prosperitetu, kome će federalne vlasti stati na put. U 2006. godini Ujka Sem je poljoprivrednike stimulisao sa 8,8 milijardi dolara. Zahvaljujući visokim cenama žitarica, očekuje se da će stimulisanje poljoprivrede pasti na 1,3 milijarde dolara u 2007.

Veći prihodi poljoprivrednika dovešće do zdravije ruralne ekonomije, ali i mnogo više radnih mesta u Americi i celom svetu. Nasuprot crnom scenariju Listera Brauna, biološko gorivo bi moglo biti pravi spas za zemlje Trećeg sveta. Ono bi moglo zadržati ljude na zemlji i bez davanja velikih javnih podobnosti i ogromnih stimulacija. Osim toga, gorivo na bazi biološke mase, moglo bi dovesti do pomeranja globalne raspodele i ravnoteže moći, ukoliko sve zemlje obezbede dovoljno goriva iz svojih bioloških izvora i ukinu uvoz iz zemalja OPEK-a i od drugih proizvođača nafte. U najoptimističkijem scenariju, svet će se sasvim glatko prebaciti na biološko gorivo, pre svega, povećanjem obradivih površina, većim prinosima i novim vrstama energetski bogatih biljaka i novim tehnologijama.

Ne treba potceniti ni sposobnost adaptacije Amerike, niti globalne svetske agrikulture na visoke cene. Farmeri nameravaju da ovog proleća poseju novih 10 miliona jutara. Neki su već zabrinuti jer misle da će potražnja biti veća od količina koje mogu da proizvedu. Stiv Pitstik, farmer iz Ilinoja, kaže da će zbog visoke cene žitarica svoja polja pod sojom, ubuduće zasejati žitaricama. Međutim, žitarice su samo prvi korak, a osim toga, nisu najbolji materijal za proizvodnju alkohola: za 10 galona etanola treba potrošiti energije koja je ekvivalentna količini od sedam galona benzina, a redukcija emitovanih gasova u atmosferu je, ipak, minimalna. Zbog toga se ključ rešenja vidi u izvorima koji najmanje štete životnoj sredini, kao što je poljoprivredni otpad, drvo i nove vrste žitarica. Borov čestar na jugu Amerike, mogao bi obezbediti četiri milijardi galona etanola godišnje, čime bi se revitalizovale ruralne zajednice. Kris Samervil, biolog sa Stanforda, računa da bi korišćenjem najprikladnijih biljaka na 3,5 odsto Zemljine površine, čovečanstvo bilo obezbeđeno potrebnom energijom.

Trenutno je za agrikulturne potrebe iskorišćeno samo 13 odsto Zemljine površine. Jedan od najboljih kandidata za uzgoj jeste prerijska trava, koja raste tokom cele godine. U dubokom korenju nakupljena je velika količina ugljen-dioksida iz atmosfere, a ne traži ni mnogo vode. Neke kompanije, za sada, pokušavaju sa uzgajanjem najproduktivnijih varijeteta trave. Samo 49 miliona jutara pod prerijskom travom moglo bi do 2030. godine obezbediti 139 milijardi galona etanola. Farmeri bi bili mnogo bogatiji, svet manje u opasnoj zavisnosti od Srednjeg istoka, a bio bi načinjen i gigantski skok prema redukciji emisije gasova u atmosferi. Naravno, mnogo toga moglo bi krenuti u pogrešnom pravcu. Metod kojim se celuloza iz prerijske trave pretvara u gorivo teško je, za sada, dobro proceniti jer se može pojaviti mnoštvo neočekivanih i nepredvidivih posledica. Ukoliko cena goriva ode suviše dole, onda cela priča o biogorivu lako može završiti brzo i neslavno. Ali, novi svet je neizbežan. “Moramo biti spremni na dramatične promene u agrikulturi; biće tu velikih promena”, kaže DŽoj Filip, uzgajivač svinja iz Nebraske.

BusinessWeek