Čekajući domino-efekat

Kada je očajni otac saznao da njegov sin ima tuce jedinica uzviknu: “Bože, pa on će ponavljati!” Na to mu direktor škole reče: “Ajde u 400 evra da neće!”

Čula sam mali milion ovakvih vickastih primera. Poslednjih godina pokrenuto je niz istraživanja, koja su razotkrila postojanje uhodanog mehanizma mita i korupcije od osnovne škole do fakulteta. Što je nivo školovanja viši povećavaju se ulozi.

U osnovnoj školi zaposleni se zadovoljavaju sitnijim poklonima, pa osnovci do boljih ocena mogu doći uz pomoć parfema ili cveća.

Pročitala sam negde da je 80 odsto zaposlenih u osnovnim i srednjim školama uključeno u lanac korupcije. Zabrinjavajuća cifra.

Istraživači kažu da je korupcija u školama “mačiji kašalj” u odnosu na fakultetski i visokoškolski nivo. Odavno kruže priče da sve ima cenu i da se sve može kupiti. Međutim ne kupuje se sve to samo evrima, može se kupiti i dubokim dekolteom, dugim nogama, vitkim strukom i lepim okicama. Kod pojedinih profesora studenti mogu da zarade ocenu i radeći na placu.

Anonimnom anketom među studentima je utvrđeno da u našoj prestonici po korumpiranosti vode Medicinski i Pravni fakultet, zatim Viša poslovna škola i Ekonomski, a oni spadaju i u najbrojnije visokoškolske ustanove u Srbiji.

Rukovodstvo Ekonomskog je pokrenulo čitav niz mera, koje su već dale rezultate pri upisu brucoša. Ja sam pred prijemni ispit bila veoma nervozna i uznemirena i par ljudi mi je onako nonšalantno reklo da ništa nisu učili, ali da ne brinu, jer sigurno prolaze, plaćeno je. To me je još više izbedačilo. Međutim nakon prijemnog, saznala sam da nisu prošli. Otkriveno je. U tom trenutku, koliko mi je bilo krivo zbog njih, toliko sam i osećala neku trunku zadovoljstva. Pitanje je, jesmo li mi ostali budale koje su spremale prijemni pola godine, ili godinu dana, a oni su “pametni” mamini i tatini sinovi i ćerkice, kojima je sve unapred obezbeđeno. Nije tako, i ne sme da bude tako. Učinimo nešto za spas temelja našeg društva.

Na našim univerzitetima profesori su zaštićeni kao beli medvedi. Na pojedinim predmetima ima ih čak i 10 (!!!), neki od njih u toku semestra ne održe ni tri predavanja, sve prepuste asistentima. Ponekad se pitam čime se ti ljudi bave? Mrzi ih da održe i ta tri predavanja, obično to otaljaju sve vreme okrenuti ka tabli i čitaju unapred pripremljene prezentacije. Za pitanja nemaju vremena, a ni živaca da odgovore.

Iskreno, većinu nas raduje ova akcija policije koja će u dužem vremenskom periodu sigurno doprineti rastu ugleda naših univerziteta.

J. J., sudent ekonomije

Beograd