Leksikografski poduhvat

Da pišem o “Velikom rečniku stranih reči i izraza” (Ivana Klajna i Milana Šipke, Prometej, Novi Sad, 2006.) odlučio sam se tek kad sam se njime neko vreme služio. Uzimao sam ga u ruke kad sam hteo da proverim da li neke reči ima u Rečniku, kad me je zanimalo kako je reč protumačena i, bogami, kad nisam znao značenje neke reči.

Dobro sam prošao i ja i autori. U velikoj većini slučajeva našao sam preciznu i jasnu formulaciju reči koju nisam znao.

Za nekoga ko, kao ja, iz moje male leksikografske prakse zna šta znači formulisati značenje pojma u nekom rečniku, impresionira jezgrovitost i preciznost Klajn – Šipkinih formulacija. Nad rečima akcenti, posle odrednice rod, zatim etimologija, te jezgrovita definicija reči i varijante značenja.

Ovaj najnoviji rečnik stranih reči, što smo od ove dvojice autora i očekivali, obiluje rečima naše nove kompjuterske ere. Dok su ove najnovije reči neprestano na ustima mlade generacije koja sate provodi za računarom, nisu izostavljene mnogobrojne starostavne reči turskog porekla, od kojih većinu možemo naći samo po našoj lepoj književnosti na temu turskog vakta ili one koje su u svakodnevnoj upotrebi, a većina ne zna da su turskog porekla, kao reči bešika, činija, česma, jaruga, kalup, katran, papuča, šator, šećer, top, zanat itd.

Ovaj rečnik gotovo ima vrednost leksikona, jer su obuhvaćena i imena mitova i legendi (helenska, starorimska, skandinavska i dr). A kad je reč vezana za ime neke postojeće ličnosti, bilo kao začetnika filozofskog pravca, prirodne nauke ili umetničkog i političkog pokreta, navedeno je ime i u izvornom obliku, kao i godine rođenja i smrti.

Već sam od prvog dana, kao i moja dugogodišnja prijateljica i vrsni lektor Leposava Žunić, počeo da Rečnik koristim kao pravopisni priručnik. Kako nikada neću shvatiti, a samim tim i zapamtiti, zašto se po pravopisu pojmovi radio drama i radio program pišu odvojeno, a radio-aparat, radio-prenos i radio-emisija sa crticom, moraću svaki put otvarati Rečnik na 1023. stranici da bi se držao civilizacijske obaveze da sledim važeći pravopis.

Veoma je dobro što pri kraju Rečnika postoji izbor izreka i izraza na raznim jezicima, kao i spisak najčešćih skraćenica. Naročito su podrobne stranice Priloga posvećene Zakonskim merama, koje se zovu Osnovne jedinice SI (tog SI nema među skraćenicama u Rečniku, a francuska je skraćenica koja znači “internacionalni sistem skraćenica”). Veliki je dobitak što je ovo prvi naš rečnik u kojem se navode strani prefiksi i sufiksi za tvorbu reči.

Očigledno je došlo vreme za primedbe. Libim se da ih navedem, jer su sitničarske, a rad ogroman, te Rečnik ne zaslužuje sitničarenje. Ali kako je jedan od dvojice autora na promociji izjavio da za sajam knjiga spremaju drugo izdanje sa obiljem novih odrednica, evo šta autori mogu, ako hoće, da poprave ili dopune.

Kako u naslovu, Veliki rečnik stranih reči i izraza, nema nijedne strane reči, potražio sam da li je obrađena reč koje nosi izdavač – Prometej. Ima je, ali nema drugog imena iz panteona helenske religije – boga Marsa. Dakle, autorima Rečnika nije se desilo da ime izdavača nije prisutno u Rečniku, što se opet desilo Matici srpskoj – u njihovoj petoj knjizi Rečnika srpskohrvatskog književnog jezika (1973) nema odrednice pčela, simbola Matice.

Evo još nekoliko reči kojih nema u Klajn – Šipkinom rečniku, kandidata za drugo izdanje: erbas, čermen, troking, kemp stil, licencni časopis, Dau-Yonsov indeks (viđamo ovaj ekonomski termin tokom celog dana na kaironu na Si-En-Enu), marina, skup (kao ekskluzivna vest) i gig (u smislu jednokratnog angažmana nekog orkestra).

Čini mi se da reč tange, koja je (kao i svake gaćice, poput u Rečniku prisutne hula-hopke) tipična pluralia tantum, nije trebalo navoditi u jednini: tanga. Mislim da se u tumačenju porekla reči barok, moglo, makar sa malom ogradom, navesti ono što većina etimoloških rečnika tvrdi da reč vodi poreklo od portugalske reči barocco, loš primerak bisera. Reč paket se u nemačkom piše Paket; u nemačkom, za čudo, ne postoji reč Packet, kako je navedeno u Rečniku, iako se pakovati piše packen. U engleskom postoji, ali packet znači paklo (cigareta) ili paketić (bibera).

Ali dosta sitničarenja pred ovim velikim leksikografskim poduhvatom! Želim mu dug život, kao Vujaklijinog “Leksikona stranih reči i izraza”, koji je izašao 1936. godine, dakle pre nekih sedamdeset godina kod “Gece Kona”.

Neko je zamerio previše stručnih reči u novom Rečniku stranih reči. Meni ne smetaju, jer neko dobro reče: “Treba znati što više stranih reči, ali ih što manje upotrebljavati”.