Dušan Janićijević

Rođen 27. aprila 1932. u Grguru ispod Kopaonika gde je završio osnovnu školu. Gimnaziju je učio u Kuršumliji, Blacu i najviše u Prokuplju, a maturirao je u Smederevu. U Prokuplju je, u šestom razredu gimnazije, počeo da igra u tamošnjem, tada profesionalnom pozorištu, da bi u završnom razredu gimnazije takođe igrao u pozorištu u Smederevu. U Beogradu se 1952. godine upisao na Akademiju za pozorište i film, a 1953. je već snimio svoj prvi igrani film “Stojan Mutikaša” u režiji Fedora Hanžekovića. Godinu dana kasnije, 1954. godine, na prvom Jugoslovenskom filmskom festivalu u Puli, za tu ulogu dobio je Zlatnu arenu. Od tada nije prestao da snima i do danas je odigrao oko tri stotine uloga u jugoslovenskom filmu. Jedno vreme bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta i igrao je u Narodnom pozorištu (1955-1957). Velike uloge ostvario je u jugoslovenskom filmu kod gotovo svih reditelja, od Fedora Hanžekovića, Františeka Čapa, Branka Gapa, Stoleta Jankovića, Žike Pavlovića, Veljka Bulajića, Aleksandra-Saše Petrovića, Vanje Bjenjaša... do Lordana Zafranovića. Igrao je i u koprodukcijama i stranim filmovima. U svoje najznačajnije filmove svrstava Rafal u nebo, Vrata ostaju otvorena, Praznik, Ale retur, Zadah tela... Igrao je u poslednjem filmu Gorana Paskaljevića Optimisti i u filmu Slobodana Šijana čija se premijera tek očekuje. Godine 1960. na Filmskom festivalu u Puli nagrađen je za najboljeg glumca do tridesete godine, vlasnik je dva “Cara Konstantina” sa Festivala glumačkih ostvarenja u Nišu, nagrade za životno delo “Slavica”, dobio je Oktobarsku nagradu grada Beograda, ima dva ordena rada, bio je predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije. Kaže da poslednjih godina snima pomalo, a najviše vremena provodi u Toplici ispod Kopaonika jer je to njegov magnet i na Dunavu u ribarskom naselju između Grocke i Smedereva. Sprema jedan dokumentarno-igrani film o Toplici, koji bi trebalo da bude gotov u maju ove godine. Bio je oko sedamnaest godina u braku sa Jasnom i iz tog braka ima kćer Nevenu (34) koja mu je podarila unuku Katarinu (8) i unuka Nemanju (5).

Radost i tuga

Šta je vaša najveća nada?

- Moja najveća nada su Nevena, Kata i Nemanja.

Šta je za vas najveća nesreća?

- Neizlečiva bolest dece.

Kad vam je neprijatno?

- Kad nešto zabrljam, a to ne mogu ničim da ublažim.

Koju pesmu volite da pevate?

- Ječam žnjela Kosovka devojka.

Šta vas izluđuje?

- Uporne tvrdnje bez pokrića.

Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni?

- Na činjenicu da sam skoro šezdeset godina živeo od filma.

Prijatelji i neprijatelji

Kome ćete večno biti zahvalni?

- Svima koji su me radovali kada se sretnemo. Od roditelja do prijatelja.

Šta vaši prijatelji hvale kod vas?

- Nepotkupljivost.

Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju?

- Izbegavam saunu.

Šta kažu vaši neprijatelji o vama?

- Nemam neprijatelja.

Koji prirodni dar biste hteli da imate?

- Da lakše podnesem glupost. Svoju i tuđu.

Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite?

- Svako izvinjenje je u stvari kalkulacija. I stoga ne bih mogao iskreno da odgovorim na ovo pitanje.

Privid i stvarnost

Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba?

- Disciplina u poslu.

Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo?

- Ovo pitanje je stiglo kasno za mene.

Šta je vaša najdragocenija imovina?

- Moja porodica i moji prijatelji.

Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka?

- To se nije desilo.

Koje su vaše skrivene slabosti?

- Dosta sam lakoveran.

Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled?

- On bi na osnovu glasa sam sebi stvorio sliku o meni.

Razum i želje

Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan?

- Pokušao bih da se svi potoci, reke i jezera očiste od otpada.

Ko će vladati Srbijom kroz deset godina?

- Nadam se neka žena.

Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete?

- Daleko je to od mene.

Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba?

- Svi oni koji su pokretali i ubrzavali točak civilizacije.

Koji politički projekat bi doneo sreću svetu?

- Zabrana prekomernog trošenja svih prirodnih resursa na planeti. U tom slučaju bilo bi više hleba za sirotinju.

Za kog slikara biste dali najviše para?

- Mnogo je slikara, a para malo.

Život i večnost

Kao dete hteli ste da budete...

- Hteo sam da budem jak da bih mogao da se bijem sa vukovima, jer sam imao dva dosta nezgodna susreta sa njima ispod Kopaonika.

Koji san hoćete svakako još da ostvarite?

- Nemam više snova. Imam sećanja.

Kako biste voleli da umrete?

- Da utrnem kao plamičak.

Gde želite da budete sahranjeni?

- Tu u Beogradu gde živi moja porodica.

Ko da održi govor nad vašim grobom?

- Oni koji me vole ćutaće. Oni drugi mi nisu važni.

Kojoj rečenici se nadate u tom govoru?

- Zbogom, Dušane.