Uticaji na RS?

Presuda Haškog suda pravde, koliko god predstavlja vrhunac pravednosti, nosi u sebi neke manjkavosti o njenoj pravednosti, što se objektivno nije moglo očekivati.

Ti ratni sukobi naveli su Haški sud pravde da okrivi Srbiju zbog njenog neučestvovanja u pokušaju smirivanja strasti ratovanja u Bosni, bez opravdanih i objektivnih razloga.

Kao što je dobro poznato, bivša Jugoslavija je tužila tom sudu više zemalja koje su učestvovale u bombardovanju Srbije i Crne Gore, ali je taj sud odbio tužbu sa obrazloženjem da Jugoslavija – zbog svog unutrašnjeg raspada – nije više članica Ujedinjenih nacija, niti je potpisnica Konvencije o genocidu, iako se tadašnja srpsko-crnogorska unija pravdala da je ona “naslednik i sukcesor” bivše Jugoslavije. Međutim, ta srpsko-crnogorska teorija odbijena je od strane tog suda.

Ali, kada se bivša Jugoslavija obratila tome sudu sa predlogom da se tužba Bosne i Hercegovine protiv Jugoslavije radi tobožnjeg genocida nad muslimanima – odbaci od strane suda kao neumesna i neosnovana s obzirom na to što je od tog suda proglašena kao “nečlanica Ujedinjenih nacija i nepotpisnica Konvencije o genocidu – dobijen je odgovor da je tad sud “nadležan” iako je takvim svojim stavom došao sam sa sobom u sukob.

Da su ti događaji bili izvan uticaja i kontrole Srbije, vidi se najbolje iz predugih razgovora zaraćenih strana po pitanju podele Bosne. U Solunu je Karadžić, na jedvite jade, pristao na podelu – a potom na povratku u zemlju odustao od tog sporazuma, nakon žestokog pritiska njegovih prijatelja na Palama – iako su tom sastanku prisustvovali ministar spoljnih poslova Grčke, Dobrica Ćosić kao predsednik Jugoslavije, i Slobodan Milošević.

Jasno je da Jugoslavija nije imala dominirajuću ulogu u zaraćenoj Bosni, i da je to mogla učiniti jedino upadom svoje Jugoslovenske armije – što je po Povelji Ujedinjenih nacija bilo apsolutno zabranjeno.

Mihajlo Konjević, dipl. pravnik,

Beograd