Saveznici su nam i Rusija i SAD i EU

Vuk Jeremić, savetnik Borisa Tadića za spoljnu politiku važi za jednog od kandidata za ministra spoljnih poslova. Očekivani odgovor je „govorilo se samo o mestu premijera. Naš kandidat je Božidar Đelić”, pa je zato usledilo pitanje „zar se nije u stranci govorilo o kandidatima za ministre, kada je to jedino normalno i prirodno”, a neočkivani odgovor je „nismo dotle stigli”.

Mediji su Vladetu Jankovića proglasili za kandidata DSS za ministra spoljnih poslova i o njemu Jeremić diplomatski kaže „Vladeta Janković je čovek sa velikim iskustvom u diplomatiji, i normalno je da bude kandidat”. Znači li to da je mana tridesetdvogodišnjeg Jeremića što nema iskustvo. „Teško mi je da govorim o sebi jer nismo razgovarali o tome u stranci. Ipak, ne bih se složio da nemam iskustvo. Ono se ne meri samo godinama, nego i intenzitetom. A ja sam se poslednjih godina intenzivno bavio međunarodnim odnosima.”

Javnost je u Jeremićeve uspehe ubrajala formiranje srpskog kokusa u Kongresu SAD (ali je to pripisivano i drugima) i rešavanje problema sa izvozom oružja iz Kragujevca. Ipak, Jeremić govori da je rad sa Kongresom SAD njegov najbolji poduhvat. Naročito što u Kongresu do sada nije prošla rezolucija o nezavisnosti Kosova iako su je predlagali Hajd i Lantoš, predsedavajući i zamenik predsedavajućeg Komiteta za međunarodne odnose, dvojica najmoćnijih kongresmena u međunarodnim odnosima. Ta rezolucija nije došla ni na glasanje, što je uspeh srpskog kokusa.

Kongres nije usvojio rezoluciju o nezavisnom Kosovu, ali Amerika jeste za nezavisno Kosovo. U čemu je onda vaš uspeh?

- Kongres je pomogao širenju pozitivnijeg stava o Srbiji, kao ključnom faktoru stabilnosti i demokratije na zapadnom Balkanu. Politička elita Amerike sada razmišlja i o tim činjenicama. Zato se sa Amerikom nećemo konfrontirati čak i ako zbog Kosova budemo imali sasvim različit stav.

Danas putujete u Brisel i znate da će se već naći neko da vam kaže da ste tamo išli da bi vam rekli kako da sastavite vladu?

- To jednostavno nije tačno. Brisel želi da nastavi posao priključivanja Srbije EU, jer je Srbija trenutno jedina zemlja u Evropi koja sa Unijom ima zamrznute razgovore a jeste ključna zemlja na zapadnom Balkanu za koji je rečeno da će biti u EU. Evropska trojka je pre nekoliko nedelja bila u Beogradu i rekla nam je da što pre napravimo vladu kako bi nastavili razgovore o pridruživanju. Da bi se pregovori nastavili vlada mora da bude proevropska.

Koliko je tačno da iz EU dolaze pritisci da se da mandat Vojislavu Koštunici, iako to nije volja naroda, samo da bi bilo vlade?

- Niko iz EU se nije mešao u kadrovska rešenja kod nas.

Cilj EU je da što pre reši problem Kosova. Šta će EU mesto u Evropi na kome pokazuje da ne ume da reši problem ili na kome Amerika pokazuje da je EU nesposobna?

- Nema saglasnosti u EU kako da se reši taj problem. Španski ministar spoljnih poslova koji je nedavno bio u Beogradu je rekao da je protiv nametanja veštačkih rokova za donošenje rešenja...

Da li se EU žuri sa rešenjem, jer bez odluke Saveta bezbednosti nema nameru da preuzme upravu nad Kosovom?

- Ahtisarijev plan predviđa zamenu civilne misije UN sa civilnom misijom EU. Jedini legalni način da se to dogodi jeste donošenje rezolucije UN. Meni su prošle nedelje u Berlinu zamenik ministra spoljnih poslova Nemačke i prvi savetnik za spoljnu politiku i bezbednost nemačke kancelarke rekli da EU neće na Kosovo bez rezolucije Saveta bezbednosti.

Pre te odluke, Ahtisari je pozvao predsednika i premijera Srbije da dođu u Beč 10. marta. Da li će se predsednik Srbije Boris Tadić odazvati pozivu?

- Čekamo završni predlog Ahtisarija i posle toga državni vrh će se dogovoriti šta treba da se uradi. Do sada smo bili prisutni svuda gde se razgovaralo o Kosovu.

A da li je moguće da Tadić ode u Beč a Koštunice ne ode?

- Do sada je državna politika o Kosovu bila jedinstvena, ne vidim razlog da tako i dalje ne bude. Nadam se da će i dalje biti jedinstvena?

Šta se dešava posle Ahtisarijevog predloga bez obzira na to da li Srbija bude u Beču 10. marta?

- Ahtisari šalje svoj prelog generalnom sekrataru UN i Savetu bezbednosti. Pretpostavljam da onda počinje debata oko usvajanja ili prepravljanja plana ili nečeg trećeg ako nema kvalifikovane većine. Taj proces može da traje i kratko i dugo, ako nema dovoljne saglasnosti. Mislimo da sam proces u SB može da počne krajem marta ili početkom aprila.

Koliko verujete da će Rusija, ako Srbija ne bude zadovoljna predlogom, staviti na njega veto u Savetu bezbednosti?

- Rusija ponavlja da će podržati rešenje kojim će biti zadovoljni i Beograd i Priština.

Države se retko odlučuju na veto. Rusija nije otvoreno i jasno rekla da li će upotrebiti veto.

Šta je kompromis ako Priština kaže nezavisnost i tačka, a Beograd nema nezavisnosti i tačka?

- Platforma koju je zastupao naš pregovarački tim jeste polazište za kompromisno rešenje. Sada čekamo Ahtisarijev predlog.

Izvesno je da postoji jedinstvena strategija o pregovorima, a da li postoji dogovor Tadića i Koštunice šta da se radi kada Ahtisari predloži uslovnu nezavisnost, nadgledanu nezavisnost ili štagod slično?

- Poslednji predlog Ahtisarija je samo njegova preporuka Savetu bezbednosti i ne znači nezavisnost makar to u njoj pisalo. Ako predlog bude sadržavao bilo kakve elemente nezavisnost za Beograd će biti apsolutno neprihvatljiv. Takav predlog će onda biti povod za diskusije u Savetu bezbednosti.

Valjda se pretpostavlja šta će biti Ahtisarijev predlog, pa vratili su se pregovarači?

- Ako Ahtisari na bilo koji način trasira nezavisnost, odbacićemo taj predlog i preduzećemo diplomatsku aktivnost prema članicama Saveta bezbednosti zato što se one neće o njemu izjašnjavati sa “da” i “ne” – nego će o njemu raspravljati i menjaće ga.

Kontakt grupa, uključujući i Rusiju, nije imala značajne primedbe na Ahtisarijeve ranije predloge?

Nije postojalo jedinstvo u Kontakt grupi.

Nije ni veliko nesaglasje?

- U poslednje vreme sve je veće nesaglasje.

Ko se protivio?

- Rusija pre svega, ali nije bilo pune saglasnosti ni između pet stalnih članova Kontakt grupe?

To znači da je Rusija naš saveznik u Savetu bezbednosti kada se bude raspravljalo o Ahtisarijevom papiru?

- Razgovaramo sa svima. Tri su stuba naše spoljne politike: Vašington, Brisel i Moskva.

Ne možemo bez bilo koga od njih. Oni su naši saveznici.

Od tri stuba dva su naklonjena nezavisnosti Kosova. Kako su nam saveznici, ako otimaju deo teritorije Srbije?

- Svi su oni ključni faktori u odlučivanju o rešenju kosovskog problema i sa svakim od njih mi moramo da radimo i sa onima sa kojima imamo najsuprotstavljeniju poziciju. Ništa nije gotovo dok ne bude gotovo. Moramo do kraja da se borimo. Moramo da razgovaramo i sa onima koji su nam više i manje naklonjeni, rezultat će biti kompromis između njih na Savetu bezbednosti.

Kada su se poslednji put čuli Boris Tadić i Vladimir Putin?

- Oni su u stalnoj komunikaciji kroz dogovorene kanale.

Kako glasi poslednja poruka Putina?

- Da stav Rusije nije promenjen.

Poslednja poruke EU?

- Sastavite vladu što pre, želimo da nastavimo proces priključivanja.

Kako glasi poruka Vašingtona?

- Srbija je dobrodošla u Partnerstvo za mir, želimo da radimo na vašoj daljoj integraciji u evroatlantske strukture.

A njihova poruke povodom Kosova. Pošto Rusija emituje istu poruku, šta kaže EU?

- Podržavaju naše učešće u pregovorima.

Amerika?

- I oni podržavaju proces...

NJihov stav je da o statusu odlučuje većina, a većina na Kosovu je za nezavisnost?

- Hajde da razumemo kako dolazi do nezavisnosti. Rezolucija SB teško da može da definiše da je od danas ova država nezavisna. Ona dolazi iz međusobnog priznavanja države, a bez rezolucije SB ne znam da li bi i jedna značajna država priznala nezavisnost Kosova.

Mislite da Amerika i EU ne bi bez rezolucije priznale nezavisnost?

- EU gotovo sigurno ne bi.

A Nemačka, Engleska, Francuska...?

- Jedinstvo evropske spoljne politike je jedna od ključnih tema nemačkog predsedavanja EU. Formalno-pravno svaka članica može da povuče samostalan potez u spoljnoj politici. Ali, mislim da teže jedinstvenoj politici. Zato bi bilo kojoj zemlji EU bilo jako teško da se odluči da samostalno prizna nezavisnost Kosova.

Da li Nemačka može da homogenizuje EU kao što je ujedinila na priznavanju Hrvatske?

- Nemačka jeste ključan faktor i mislim da naši razgovori pokazuju da ona neće ići ka priznavanju nezavisnosti Kosova bez rezolucije SB.

Hajde da još jednom vidimo šta se dešava ako nema nove rezolucije SB o Kosovu?

- Tada se otvara prostor za nove pregovore koji nisu sapeti parametrima koje je imao Ahtisari...

Nema podele Kosova, nema povratka na status iz 1999. i nema priključenja Kosova nekoj drugoj državi?

- Tako je. I u tom slučaju Beograd je spreman da razgovara sa svima, na osnovu parametara koji su različiti od onih koje je Kontakt grupa zadala Ahtisariju.

To može da se protumači i kao spremnost Beograda da jednoga dana razgovara o podeli

Kosmeta?

- Naša politika je jasna: Beograd neće predložiti podelu jer je to suprotno našem zalaganju za teritorijalni suverenitet i integritet Srbije. Ali o svim rešenjima ćemo konstruktivno razgovarati.

A ako podelu predloži neko drugi?

- Šta god, gde kod i ko god bude predlagao – Beograd će uvek biti spreman na konstruktivni razgovor.