Posle Šakote i Uprava?

Trener košarkaša “Zvezde” Dragan Šakota, između dva meča sa Madriđanima ostao je bez posla. Dalje od četvrtfinale ULEB kupa, drugog po kvalitetu evropskog takmičenja, košarkaši “Zvezde” nisu otišli u poslednjih sedam godina. Dva osvojena domaća kupa i samo jedno odigrano finale domaćeg prvenstva, premalo su za sva obećanja koja su upućivana navijačima kada su novi ljudi došli u klub nakon petooktobarskih promena.

Tada je premijer Zoran Đinđić poverio spasavanje “Zvezde” ljudima iz svog najbližeg stranačkog okruženja, Živoradu-Žiki Anđelkoviću i Goranu Vesiću. Stručni poslovi se poveravaju slovenačkom treneru Zmagu Sagadinu. Iako je u prvoj sezoni zvanično trener ekipe bio Aleksandar Trifunović, svima je bilo jasno da je Slovenac taj koji se za sve pita, što se uostalom i videlo na svakom tajm-autu, kada je on davao uputstva igračima.

Dovođenje slovenačkog trenera u našu košarku, u trenutku kada su od pet najboljih evropskih trenera četvorica Srbi, izazvalo je dosta polemike među košarkaškim stručnjacima. Ovaj potez Uprave se uglavnom objašnjavao Sagadinovim vlasničkim udelom u Jadranskoj ligi, a “Zvezda” je prvi srpski klub koji je pristao da učestvuje u tom takmičenju.

Dragan Kapičić, “Zvezdina” legenda i najbolji strelac u istoriji kluba, kaže da je sunovrat “Zvezde” počeo kada je ona “od uzornog sportskog kolektiva postala političko-poslovno preduzeće”.

“Čitava logika funkcionisanja kluba se prenela na menayerske poslove, a sportski deo je prepušten trenerima, koji su tu ipak da odrade svoj ugovor, imajući u vidu uvek i nastavak svoje karijere. Na vreme sam govorio da treba da se vidi koji bi trener u datim uslovima mogao da postigne najviše. Ali, ljudi u “Zvezdi” jednostavno nisu imali osećaj za to, nisu iz tog sveta”, kaže Kapičić.

Kako je Šakota uopšte došao na čelo “Zvezde”? Sagadin je, po njegovim rečima, kvalitetan trener, ali sa specifičnim metodama rada koji se ne uklapaju u naš mentalitet. “Sagadin je trener koji od fizički dobro pripremljenih igrača stvara mašinu koja melje protivnika. U takvoj koncepciji nema mesta za kreativne igrače, po kojima je naša košarka poznata.”

Sagadin je trebalo da garantuje ulazak “Zvezde” u Evroligu u naredne četiri godine, kako je planirano. Čak ni povratak Igora Rakočevića nije doneo značajniji rezultat. Sagadin je jednom prilikom izjavio da mu se dopada život u Beogradu, jedino što mu problem predstavlja – parkiranje. Zbog nedostatka rezultata, Žika Anđelković (tadašnji i sadašnji prvi čovek JP “Parking servisa”) morao je da odustane od Slovenca, a kao novog čoveka koji će odvesti “Zvezdu” u Evropu predstavio je Dragana Šakotu, čoveka kojeg je želeo da dovede u Zvezdu i u prethodnim sezonama.

Ubrzo je Šakota postao i selektor reprezentacije SCG, u koju je od “svojih” igrača pozvao samo Miroslava Raičevića, momka za kog se nije mnogo znalo, ali koji je imao odličnu sezonu u “Zvezdi” te godine. Pokazaće se da mu je to bila i jedina sezona u “Zvezdi”. Otišao je u Rusiju, čime se samo nastavila dugogodišnja “tradicija” da “Zvezdu” napuštaju najbolji igrači pre nego što ostvare značajniji uspeh u tom klubu. Odlazili su tako i Radmanović (u FMP) i Vujanić, Luka Bogdanović (u Partizan).

A u “Zvezdu” su dolazili brojni igrači. Samo za poslednje dve godine dok je Šakota bio trener bilo je gotovo tridesetak igrača, od kojih su većina bili potpuno nepoznati. Dešavalo se da stranci iznenadno napuste klub zbog “biznisa u Americi” ili završavanja škole, ili kao u slučaju makedonskog reprezentativca Vrbice Stefanova koji je zbog “ličnih razloga” napustio “Zvezdu” i navodno ostavio košarku, da bi samo nekoliko meseci kasnije zaigrao za grčki Olimpijakos. Od svih igrača, jedino se za Milana Gurovića može reći da je potpuno ispunio očekivanja. I više od toga. Igraču, koji je samo par meseci pre dolaska u “Zvezdu” govorio da je jedini klub iz naše zemlje za koji bi mogao igrati Partizan, “Delije” na svakoj utakmici pevaju – “ti si ’Zvezdin’ četnik Milane!”. A i kako da mu ne pevaju kada postiže poena gotovo koliko svi ostali igrači zajedno. Upozoravao je Gurović da sam neće moći još dugo.

Dragan Kapičić upozorava da za sve ove godine “Zvezda” nije stvorila nijednog mladog igrača, dok je u “malom” FMP-u stvoren ogroman broj njih. Dolazak dva igrača, upravo iz FMP-ove škole, Nemanje Aleksandrova koji važi za najtalentovanijeg igrača u našoj zemlji, kao i reprezentativca Branka Jorovića, može značiti mnogo za budućnost “Zvezde”, ali može se i pokazati da je njihovo dovođenje samo još jedna “Zvezdina” greška. Zbog povreda Aleksandrov retko ulazi u igru, dok Jorović još nije ni zaigrao.

Najveći problem je što, kako kaže Dragan Kapičić, treneri u “Zvezdi” jednostavno nemaju kome da odgovaraju. “Kad sam ja bio ’tehniko’, pa se postavilo pitanje koga da dovedemo, mogao je trener da donese odluku, ali je morao prvo da me ubedi argumentima zašto je to dobro.”

Ako želi da igra evropsko takmičenje sledeće sezone, “Zvezda” će morati da bude prvak, što nije bila od 1998. Moraće da bude bolja od “Partizana”, što je veoma teško. Ali i od Čovićevih klinaca iz Železnika, što je, ako se setimo nedavno održanog “Kupa Radivoja Koraća”, još teže.