Dejton u senci Haga

Ipak su se predviđanja obistinila: opšte prilike u BiH nakon presude Međunarodnog suda pravde naglo se pogoršavaju. Svakodnevni obračuni političkih elita gotovo nalik na ratnu retoriku, međunacionalni odnosi se i dalje hlade, lagano se na toj matrici svrstavaju i mediji. Ta dramaturgija neodoljivo podseća na vreme uoči rata.

Nakon dugogodišnje strategije “dobro je da odluči neko treći, pogotovo tako ugledna institucija kao Međunarodni sud pravde”, sarajevska politička elita posle presude bila je i zbunjena i nezadovoljna – “nema pravde u svetu”, “opet islamofobija” i slično. I najšira javnost u Federaciji BiH, koja je godinama pripremana za presudu po meri Sarajeva, reagovala je sa mnogo strasti. Nakon takve početne reakcije, u Sarajevu je ipak definisana nova politička platforma koju je možda najjasnije formulisao bošnjački član Predsedništva BiH Haris Silajdžić zahtevom za “radikalnu promenu Ustava kako bi se poništio rezultat genocida”, misleći na ukidanje Republike Srpske.

U Banjoj Luci što zbog presude, što zbog sarajevske priče o kolektivnoj krivici Republike Srpske, nije se časilo ni časa. Svi čelni ljudi institucija RS i srpski predstavnici u zajedničkim organima BiH (Jelić, Radojičić, Dodik, Radmanović, Špirić i Živković) pojedinačno su potpisali zajedničku izjavu u kojoj su izrazili saučešće porodicama ubijenih na području BiH, naročito porodicama žrtava iz Srebrenice i obećali da će nastaviti pronalaženje i procesuiranje svih odgovornih za počinjene zločine. A onda je rečeno i ovo: “Sarajevski politički krugovi žele presudu zloupotrijebiti za oduzimanje političkih i drugih prava srpskog naroda u BiH i prava građana RS. Korišćenjem zapaljive i ratne retorike, uz ponavljanje ratnih ciljeva, iskazuje se namera potpune unitarizacije BiH, što je u suštini negiranje Dejtonskog mirovnog sporazuma.”

Po principu “izjavom na izjavu”, odgovorili su zajedničkom izjavom Silajdžić i Tihić: “Iz ovakve presude jasno proizlazi nužnost preispitivanja ustavnog uređenja BiH, uključujući i administrativno-teritorijalne podele.”

Ministar inostranih poslova BiH Sven Alkalaj (Silajdžićeva stranka) obavestio je Beograd da više ne važi sporazum o dvojnom državljanstvu. Ministar civilnih poslova Sredoje Nović (Dodikov izbor na ovo mesto) obelodanio je da sporazum ipak važi. I jedan i drugi sede u nedavno na jedvite jade izabranom Savetu ministara BiH. Taj isti Savet ministara od izbora do sada se pokušao tri puta sastati ali bezuspešno. Spore se i oko Pravilnika o kvalitetu nafte i naftnih derivata. Naime, ruska državna kompanija “Zarubežnjeft” nedavno je kupila dve rafinerije u Republici Srpskoj i traži da joj se na izvesno ograničeno vreme, do modernizacije pogona u koji namerava uložiti milijardu evra, omogući prodaja goriva nešto lošijeg kvaliteta nego u EU. U stvari, to bi bilo gorivo kakvo se i sada ovde prodaje, a Rusi bi bez te odluke odustali od prodaje. Bošnjački ministri, međutim, zasad odbijaju da se takva odluka donese. U Banjoj Luci veruju da se oni tako ponašaju jer žele usporiti ekonomski oporavak RS koji je osetno počeo. Dodik je sve nestrpljiviji i preti kontramerama.

U sveopštoj gužvi Dodik je počeo dobijati i preteća pisma sa porukom da će biti ubijeni i on i porodica. Potpisana je do sada nepoznata organizacija “Nova Bosna” a poslano je, prema poštanskom žigu, iz tuzlanskog kraja.

Ipak, utisak je da je najjača karta na koju su zaigrale bošnjačke političke elite (udružile su se i pozicione i opozicione partije) jeste zahtev građana Bošnjaka u Srebrenici da se ova opština izdvoji iz sastava Republike Srpske, proglasi posebnim distriktom pod direktnom upravom zajedničkih organa BiH. Ukoliko se to ne dogodi, zapretili su, svi će se kolektivno iseliti. Za takav zahtev nisu dobili podršku svojih komšija Srba koji takođe žive u tom gradiću. Ipak, Silajdžić, Tihić, Lagumdžija i lideri još nekih manjih stranaka organizovali su taj sastanak u samoj Srebrenici i lobirali kod svih međunarodnih organizacija i svih rezidentnih ambasadora u BiH da i oni prisustvuju sastanku. Nisu priznali, ali to je ipak bio debakl. Niko od visokopozicioniranih iz međunarodne uprave nije došao, nisu došli ni ambasadori nijedne od zapadnih zemalja a došli su samo iz islamskih zemalja i to: Irana, Saudijske Arabije, Turske, Palestine i Libije. Ono što su zvali “pobuna građana Srebrenice” pretvorilo se u “islamsku stvar”. Pored toga, morali su objašnjavati gde su završile silne pare koje su iz sveta upućene za obnovu Srebrenice. Tihić iznosi sumnju da su pare oprali kojekakvi zvaničnici iz belog sveta. Postoje, međutim, već i javno obelodanjene sumnje da je deo sarajevske političke elite, deo nevladinog sektora i neki domaći novobogataši videli silnu korist od humanitarnog novca.

Na sarajevski zahtev za “radikalne ustavne promene” stižu slični odgovori. Nevladina organizacija koja deluje pod nazivom “Izbor je naš” već je u Republici Srpskoj skupila pedeset hiljada potpisa i to će uskoro zvanično predati parlamentu RS. Oni traže referendum za izdvajanje Republike Srpske iz Bosne i Hercegovine. U zapadnoj Hercegovini grupa hrvatskih intelektualaca prikuplja potpise kojima zahtevaju treći entitet u BiH, hrvatski. Tvrde da već imaju više od deset hiljada potpisa, a veruju da će broj biti mnogo veći.

Iz međunarodne uprave kojoj je nedavno produžen mandat najavljuju da će zbog “puta BiH prema evropskoj liniji” biti neophodno delimično menjati sadašnji, dejtonski Ustav BiH. Procenjuje se da će, kada otpočnu ti pregovori, u BiH biti još dramatičnije, mada i sad stvari prilično rđavo stoje. Uostalom, tako to vide i u delu evropskih medija koji su se opet vratili temama iz BiH.

IGOR RADOJIČIĆ,predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Silajdžić na ratnoj stazi Posle presude Međunarodnog suda pravde u Hagu uzburkali su se duhovi u Bosni i Hercegovini. Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Igor Radojičić za NIN govori o trenutnoj situaciji, odnosima među entitetima i poziciji Republike Srpske. - Zaista, retorika na javnoj sceni Bosne i Hercegovine, podsjeća u mnogim elementima na ratna i neposredna predratna vremena. To je posljedica povratka ratnog lidera Bošnjaka Harisa Silajdžića i ratnih ciljeva na glavnu pozornicu. Od njegovog povratka iz političke hibernacije, početkom prošle godine, Bosna i Hercegovina je ušla u nemirne vode. Silajdžić je srušio predložene promjene Ustava Bosne i Hercegovine u aprilu 2006. godine, napao svu međunarodnu zajednicu i ostale velike partije u Bosni, proveo zapaljivu kampanju širom zemlje, daleko prije izbora, na platformi rušenja Dejtonskog mirovnog sporazuma i ukidanja Republike Srpske, dobio na izborima u oktobru i sada, bez prestanka i u svakoj prilici, samo ponavlja ratne ciljeve, prijeti i ugrožava međunacionalne odnose i mir i stabilnost. Da je neko od političara iz Republike Srpske poveo sličnu kampanju, davno bi bio smijenjen od visokog predstavnika, ali, njemu se očito gleda kroz prste. Traže se radikalne promene Ustava BiH. Koliko su, po vašem mišljenju, takve ambicije realne? - Propast amandmana na Ustav Bosne i Hercegovine početkom prošle godine, pre svega zbog Silajdžićeve kampanje, dovela nas je u sadašnju situaciju. Umjesto mirne rasprave o budućnosti i popravkama složenog unutrašnjeg uređenja, putem amandmana i zakonskih reformi, bošnjački establišment sada je u radikalnoj, gotovo ratnoj fazi. Vrši se snažna etnička homogenizacija, čak je prošle sedmice uslijedila inicijativa Bošnjaka za iseljenje iz Srebrenice i još nekih mjesta u Republici Srpskoj. Nastoji se stvoriti atmosfera o neizbježnosti radikalnih promjena. Republika Srpska vrlo odlučno odbacuje sva ova nastojanja, jer ih vidimo kao pokušaj da se ostvare ratni ciljevi 12 godina kasnije. Međunarodna zajednica djeluje zbunjeno. Kakvo bi unutrašnje uređenje BiH bilo održivo na duži rok? - Mi iz Republike Srpske pre svega polazimo od realiteta, a postojeće stanje je složena državna zajednica i Dejtonski ustav. Republika Srpska kao konstitutivni entitet ili federalna jedinica sa jasnim i širokim nadležnostima za nas je nešto što se ni u kojoj formi ne dovodi u pitanje. Prvi upitnik je nad sudbinom paketa amandmana na Ustav BiH od prošle godine. Bilo bi dobro da se oni usvoje, jer predstavljaju realnu dogradnju sadašnjeg Ustava. Gledano u bližu budućnost, prije ulaska u Evropsku uniju, u Bosni i Hercegovini, kao prioritet se nameće i preuređenje drugog entiteta. Federacija Bosne i Hercegovine sa deset kantona je neracionalna, skupa, neorganizovana, a danas naprosto ne funkcioniše, jer pet mjeseci nakon izbora još nije izabrana vlada ni Federacije, ni mnogih kantona. Kakav je stav rukovodstva RS prema zahtevima da se ukine policija RS? - Jasan stav iz Republike Srpske je da reforma policijske strukture u Bosni i Hercegovini treba da polazi od sadašnjeg stanja i ustavnog uređenja. Dakle, bolja vertikalna i horizontalna sinhronizacija i organizacija, ali, sa policijom i Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srpske u strukturi i u svakoj varijanti. Napretka nema već treću godinu, jer kroz reformu policije političari iz Federacije pokušavaju provesti radikalnu ustavnu reformu i ukidati jednu po jednu nadležnost Republike Srpske, u ovom slučaju policiju i MUP. Imate li u okviru parlamentarne saradnje nagoveštaja kako oni koje podrazumevamo pod pojmom međunarodne zajednice gledaju na zahteve o promeni Dejtonskog ugovora? - Kao što već rekoh, međunarodna zajednica djeluje pomalo zbunjeno. Očekivali su dalji napredak Bosne prema Evropi, nadogradnju i evoluciju pravnog i ekonomskog sistema. Nisu predviđali euforiju nacionalizma u Sarajevu, povratak ratnog lidera i ratnih ciljeva, radikalne zahtjeve i težnje za jednostranim, nametnutim preuređenjem zemlje. Međunarodna zajednica jednom nogom je već bila spremna da ode iz Bosne i prepusti domaćim političarima dalje vođstvo i napredak. Nema promjene Dejtonskog sporazuma bez dogovora domaćih faktora.