Ne postoji drugačiji Rajko

Dr Radovanović je vrlo vešto napisao pismo u odbranu Rajka Danilovića. Skoro da bi čitaoci bili dirnuti tim teškim Rajkovim unutrašnjim konfliktom, sačuvati vlast, a pustiti na volju tom velikom čovekoljublju i imperativu da spasava ljudske glave. To bi prošlo da čitaoci nisu pročitali tekst „Kad je Rajko žario i palio”, nego da su priču konstruisali na osnovu pisma dr Radovanovića. Jer suviše je težak, mračan i optužujući tekst „Kad je Rajko žario i palio”. I takav bol izaziva pogled na fotografiju žrtve, tog gospodina kome je jedan mangup promenio sudbinu. Nije trebalo da se oglašavate dr Radovanoviću. Ovako i na vas pada ružno svetlo, ko god da ste. Jer vi govorite o „više od tri decenije časne i nadasve uspešne advokatske karijere R. D.”, a ta karijera nije bila časna. Ja sam svedok da je bila i te kako prljava. Osamdesetih godina, u jednoj delikatnoj parnici, a takve su uvek brakorazvodne parnice, upoznala sam R. D. veoma dobro. Čime se taj čovek sve poslužio da bi mi zagorčao život, a ja sam pokrenula taj razvod, dok je on zastupao suprotnu stranu, to je nezamislivo! Ja ne mislim da on nije dobio „određene instrukcije” od mog bračnog partnera, ali kasnije, kada smo moj suprug i ja uredili naše odnose, zakleo mi se da se u vreme razvoda bavio danonoćno poslom i sve prepustio advokatu, da za mnoge njegove strahotne predloge date sudskom veću nije ni znao. Nije bilo razloga da ne verujem njegovim rečima. Dakle, „časni advokat” R. D. je godinu dana vežbao na meni svoje „čovekoljublje”. Stigla sam i do javnog tužioca i do Zavoda za mentalno zdravlje. A bila sam u to vreme zaposlena u III opštinskom sudu. Sa dva prevozna sredstva stizala sam sa Crvenog krsta kući, ne bih ni ručala jer su me pored vrata čekala dva mala dečaka da ih vodim u park. Vraćamo se tek u sumrak kući. Posle godinu dana moja tužba je postala sporazumni predlog za razvod, i stvar je brzo završena. Bila sam polumrtva od umora i šikaniranja. Ogroman komad moje snage je uludo potrošen, zahvaljujući pre svega, zlom i nečasnom čoveku Rajku Daniloviću. Rajko Danilović spada danas i ovde u uspešne advokate jer se pare, pare, pare (ne novac!) slivaju redovno i zamašno u njegove yepove. Zatim, može da se slika, i daje te izjave, trivijalne, istrošene, nije važno. On je u medijima, i tu mu je toplo i uživancija. Dakle, nema ideala kod ove persone. Do istine je njemu stalo kao do lanjskog snega. Samo da ga niko ne osujeti u njegovom zarađivanju i šepurenju. Rajić Tatjana, Beograd