Arhiva

Gruzijski Otpor

D. P. | 20. septembar 2023 | 01:00

Osim postizbornih protesta i autoritarnog režima, pa čak i istovetnosti “poslednjih trzaja” Slobodana Miloševića i Eduarda Ševardnadzea, sličnost Gruzije danas i Srbije oktobra 2000. vidi se i u taktici tamošnje opozicije. Aleksandar Marić, aktivista “Otpora” i svojevrsni mentor mladim Gruzijcima, objašnjava za NIN otkud inicijatoru gruzijskih nemira, mladalačkom pokretu “Kmaraš” (u prevodu: “Dosta je”), metode, pa čak i znak ovdašnjeg pokreta i kako je “Otpor” dobio svoj azijski pandan.

- Nekoliko studentskih organizacija formiralo je pokret da bi se suprotstavili Ševardnadzeu, ali njihove metode nisu urodile plodom. Odlučili su da primene Otporova rešenja i pozvali nas da im prenesemo svoja iskustva. Odazvali smo se, jer smatramo da je naša obaveza da pomognemo svim mladim ljudima u svetu da se izbore za svoja prava. Organizovao sam obuku u vezi sa unutrašnjom organizacijom, političkim marketingom, regrutovanjem novih članova njihovog pokreta. Održavši nekoliko seminara, pomogli smo im da kanališu svoju energiju i da naše iskustvo prilagode svojim specifičnostima.

Da li vam to što Gruzijci koriste čak i vaš amblem, delo Dude Petrovića, ide na čast ili vas ljuti, jer neko može da vas poistoveti?

- Može samo da nam bude drago što je neko do te mere inspirisan Otporom i što vidimo da smo uradili dobru stvar i imali uticaja na druge. Uostalom, mi pesnicu više nećemo koristiti kao naš simbol.