Kako preživeti kompromis

Sastav vlade bi mogao da bude dogovoren do kraja nedelje. Obe strane su popustile koliko su mogle i radije bi išle na nove izbore nego da naprave nove kompromise. Dogovorićemo se, ali neće biti nimalo brzo, ni lako. Ove kratke jednostavne rečenice samo su deo velikog političkog rašomona, u kome se svi slažu da se dogovor o vladi mora postići što pre, poneko u to i veruje, a niko ne vidi ni trunku sopstvene odgovornosti. Kratak rezime brojnih neformalnih ispitivanja tajnog pregovaračkog mnjenja upućuje na to da bi nova vlada mogla da bude dogovorena na prvom sastanku kojem budu prisustvovali lideri trojne koalicije, ali bi pregovori, takođe, mogli da dožive potpuni slom na bilo kojoj od nekoliko preostalih spornih tačaka. Za 66 dana od održavanja parlamentarnih izbora, stranke su se u prvih nekoliko nedelja bavile Ahtisarijevim planom, zatim su razgovarale i dogovorile se o programskim ciljevima nove vlade, da bi usledila čitava serija neformalnih razgovora koji su se uglavnom bavili kadrovskim pitanjima. Slobodni mediji su iz dana u dan objavljivali slike novih ministara, igrali se političkog “rizika” ili “monopola” u kojem bi se stalno žrtvovala poneka figura da bi se na kraju dobilo, ali ostaje utisak da Srbija, polako i klecavo, ipak ide ka novoj vladi. “Svi to misle, jer znaju da su izbori opasni, ali ako bi trebalo da se kladim u novac, ne bih baš dao veću sumu”, kaže jedan od ljudi koji imaju jasan uvid u pregovore. Predsednik i premijer Srbije, Boris Tadić i Vojislav Koštunica razgovarali su u sredu 21. marta o formiranju vlade, a sa tog sastanka je medijima poslata informacija, koja je od izbora do danas hiljadu puta objavljena i demantovana – DS bi mogla da podrži Koštunicu kao premijera. Dan nakon ohrabrujućeg razgovora sa Tadićem, Koštunica je saznao i za lošu vest o vladi, kada je dobio papir sa predlogom raspodele ministarskih mesta, iako o tome nisu vođeni nikakvi razgovori. Visoki funkcioner DSS kaže za NIN da je ta ponuda bila “ledeni tuš” jer je elementarni red da se nekome ko dobija mandat dozvoli da, u dogovoru sa partnerima i na osnovu izbornih rezultata, sastavi vlada i predloži program te vlade. Medijima su istog dana dostavljena imena ljudi koji će biti u vladi, a zanimljivo je da su na tim listama napravljena kadrovska rešenja DSS o kojima nije razgovarano pa je tako Vladeta Janković svuda već promovisan za ministra prosvete iako uopšte ne razmišlja da to i postane. Razgovori dve stranke su, nakratko, dovedeni do pucanja, ali su nastavljeni tokom vikenda, s tim što ih ne vode Tadić i Koštunica, već njihovi bliski saradnici. Samom najavom od odustajanja od Đelića, Tadić je već izazvao ozbiljna negodovanja stranačkih prvoboraca i simpatizera, dok se kao poseban fenomen izdvajaju ostrašćeni aktivisti Liberalno-demokratske partije koji se svakodnevno teatralno zariču da “više nikada neće glasati za DS”, pokušavajući da kroz vatrenu bitku za Đelića zapravo nanesu što veću štetu Tadiću i stranci koju toliko vole i poštuju. Odustajanje od Đelića jeste veliki potez koji se mora kompenzovati gotovo svim ključnim resorima u vladi, u kojoj bi većina mesta trebalo da pripadne DS, jer bi u suprotnom bili užasno kažnjeni od naših birača. Jednostavno, ne smemo više da popuštamo, reći će predstavnici Tadićeve stranke. Sagovornici iz DSS kažu da razumeju da je Tadić napravio ogroman ustupak, ali to ne znači da bi oni u toj vladi bili beznačajni statisti. Pregovori su, prema saznanjima NIN-a, zapeli na dve tačke – prva se odnosi na resor odbrane koje bi dobio Dragan Jočić, što bi u DS mogli nekako da prihvate, ali su predstavnici DSS jasno stavili do znanja da to podrazumeva i smenjivanje sadašnjeg načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša što je apsolutno neprihvatljivo za Tadića. Drugo žarište u kadrovskoj diplomatiji leži u resoru za kapitalne investicije jer DS želi da uzme saobraćaj i telekomunikacije, dok bi Velja Ilić bio ministar građevina, ali je lider NS stavio do znanja da mu ne pada na pamet da to prihvati. “Koliko znam, on bi pre rešio da ne uđe u tu vladu ali da je podržava kao manjinsku, nego da pristane na tako nešto. Ima ideja da se to kompenzuje sa Ministarstvom za dijasporu, ali ne verujem da bi ti prihvatio”, kaže Ilićev saradnik. Kao nesumnjivi dobitnik kadrovskog odmeravanja snaga bi, ako vlada bude formirana, očekivano ispao G17+, jer je Dinkić uspeo da spreči put Božidara Đelića ka premijerskom kabinetu, sa znatno manje poslanika je zadržao gotovo istu količinu moći i još ubedio dobar deo javnosti da je učinio ogroman ustupak kada je odustao od resora finansija i skromno prihvatio da bude ministar ekonomije što bi obuhvatalo dosadašnja ministarstva privrede, ekonomske odnose sa inostranstvom i turizam. Klimavi pregovori zaista nose ozbiljne opasnosti i za Tadića i za Koštunicu, jer oni vode stranke koje godinama vode veoma čudnu, kompleksnu politiku u kojoj se naizmenično sarađuje i vodi tihi rat, pregovara o koalicijama i razmenjuju najteže optužbe, zbog čega niži partijski ešeloni, ali i dobar deo birača jako teško prihvataju kompromise dveju stranaka. Čitava drama oko pregovora zapravo zavisi od procene koliko ta vlada može da traje i kakve rezultate može da ostvari. Ako bi učesnici buduće vlade zaista bili sigurni da će na kraju mandata te vlade Srbija biti na korak do EU, da će svake godine imati približnu stopu rasta i investicija, ozbiljno smanjiti nezaposlenost a sve to bude praćeno strateškim pomirenjem evropskih perspektiva i nacionalnih interesa, onda bi ta vlada već uveliko radila. Ali niko ne može da bude siguran u takav završni bilans koalicije na pomolu. Zato ni koalicija nije sigurna.