Rušenje i ruženje kioska

1. Kažu da su kiosci naružili Novi Beograd. Stanovnike Novog Beograda ništa nisu pitali. Ni da li je ruglo blok sivih stepenastih zgrada, ni kako je živeti u soliterima novobeogradskim na sedamnaestom spratu. Ali, Svemoćni su rekli da treba rušiti. Po naređenju predsednika Ožegovića koji se ponaša kao da je ceo Novi Beograd doneo na leđima negde iz Krajine. Bojim se da nije, kao što ga optužuju, napravio dil sa nekim srpskim kontroverznim biznismenom, da dobije monopol na kioske na Novom Beogradu. 2. Moj drug Željko živi u svom kiosku-pekari gde komisiono prodaje pekarske proizvode. Dvesta policajaca je opkolilo kiosk. Srušili su kiosk do Željkovog ali je ostao Željkov. Udruženje građana “Opstanak” je protestovalo ali policajaca je bilo više. Kad ne bi bilo tragično, bilo je komično videti policajce kako se, poređani u tri reda, drže za opasače, opkoljavajući kiosk od četiri kvadrata. 3. Dvadeset šestog su opet stigli policajci, u tri ujutru. Udarili su na osamljeni kiosk na pretposlednjoj tramvajskoj stanici na Novom Beogradu, vlasništvo Čede Kruščića. Do podne je sve bilo gotovo. Članovi društva “Opstanak” su položili venac na mesto na kojem je bio kiosk, a onda su se dogovorili da odu na otvorenu sednicu Skupštine opštine Novi Beograd. Naišli su na zaključana vrata jer je sednica u međuvremenu proglašena zatvorenom. Pripadnici “Opstanka” došli su sa ženama i decom. Deca su plakala, žene vikale, pripadnici “Opstanka” protestovali. Policija je stajala na vratima. A onda je jedan od radikalskih poslanika otključao vrata. Posle nekoliko trenutaka ljudi su nagrnuli u svečanu salu Skupštine opštine. Skupština je prekinuta a gospodin Ožegović je pobegao protivpožarnim stepenicama. Skupština opštine je izdala saopštenje za javnost da su za sve krivi radikali. Da li su svi koji su gladni – radikali? U saopštenju stoji: “Ovo nije prvi put da odbornici SRS na taj način dovode u pitanje rad organa i institucija sistema i krše Poslovnik Skupštine Opštine GO Novi Beograd.” “Nikome od nas ne pada na pamet da branimo objekte koji ugrožavaju saobraćaj ili remete život na Novom Beogradu. Stotinu metara unaokolo od ovog kioska nema ničeg i nikome nije smetao. Pogledajte okolo. Ali ovo što radi Ožegović graniči se sa bahatim manifestovanjem puke sile. Zamislite, dići iz postelja dvesta policajaca zbog kioska koji čuvaju očevi, žene i deca! Kažu da zloupotrebljavamo decu, a oni im otimaju hleb.” Divno je to što postoje radikali. Da se uvek sva krivica može svaliti na njih. Ali moja mini-anketa je pokazala da je tek svaki peti član “Opstanka” radikal. Uzgred, povređenih nije bilo. Članovi “Opstanka” su ulazili u salu sa uvis podignutim rukama. Tomaš Kovijanić je iz “Opstanka”. Rekao je sa govornice koju je Ožegović napustio: “Ovo je čisto bezumlje takozvane demokratske vlasti. Nije normalno da objave legalizaciju i da nam obećaju da će svi biti legalizovani, svi koji nisu na važnom elektro ili magistralnom vodu. Za te prijave su nam uzeli ogromne pare a zatim bez odgovora i objašnjenja počeli da ruše privatnu imovinu i isteruju na ulicu 10 000 ljudi. Zar u momentu kad su privredu i državu doveli do rasula da isteruju sa posla tolike ljude? To je teror vlasti nad sopstvenim narodom. To je čist zločin koji se krije iza dosovskih kriminalnih, ne zakona, nego odluka. Ovi objekti od kojih neki postoje i po dvadeset godina, treba da budu objekti tajkuna koji mogu da kriminalno stečenim novcem kupe i vlast i lokacije. Smatram da je ovo čista odmazda prema ljudima na lokacijama gde dosovska vlast gubi glasače. Dodvoravaju se tamo nekim Amerikancima i kvazidemokratama a u stvari su slugani tuđina. Po njima, Srbija postoji od 5. oktobra. Sve što je zatečeno, treba popljačkati i prodati, a što ne mogu, srušiti. Vrlo patriotski.” Okupljenim članovima “Opstanka” se obratio i Vlado Sekulić koji je rekao da ih SRS podržava: “Interes građana jeste obustavljanje rušenja jer to direktno ugrožava njihovu egzistenciju. Pitam se da li Ožegović mrzi stanovnike blokova jer tu na izborima dobijaju SRS i SPS?”, rekao je navodeći primer Gordane Pop-Lazić, koja se ne krije iza gradskih uredbi i ne ruši objekte male privrede, nego ih brani. Ono što se nije moglo videti toga dana ali se osećalo, bilo je da je atmosfera dovedena do usijanja. Da će biti onih koji će se sledeći put vezati za plinske boce. Da će neko da odlepi. Možda i u redovima policajaca koji jutra dočekuju u kordonima na Novom Beogradu...