Timski naučni podvig

Višegodišnji zastoj u objavljivanju kritičkih izdanja knjiga Miloša Crnjanskog (1893-1977), nastao zbog besparice kada se stiglo do Romana o Londonu, najzad je prevaziđen. Ovaj roman, štampan u već ustaljenoj suizdavačkoj saradnji Zadužbine koja nosi ime velikog pisca i “Našeg doma” (“Editions L’ Age d’ Homme”) i uz finansijsku pomoć Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva za kulturu Srbije a u okviru Dela Miloša Crnjanskog, predstavlja tom dvanaesti i 24. i 25. knjigu. Za izdavače su potpisani Dimitrije Tasić i Vladimir Dimitrijević a u uređivačkom odboru edicije su Nikola Bertolino, Đorđije Vuković, Vladimir Dimitrijević, Dušan Ivanić, nedavno preminuli Nikola Milošević i Novica Petković koji obavlja posao odgovornog urednika. To su ličnosti koje nose teret celokupnog projekta, a što se tiče samog Romana o Londonu u prvom planu se pojavljuju priređivač Svetozar Koljević i njegovi saradnici Zoran Mutić, Ivo Slavnić i Bogdan Rakić. U prvoj i, koliko znamo, do sada jedinoj recenziji, u prvomartovskom broju Književnog lista, književni kritičar i niški univerzitetski profesor Goran Maksimović ocenjuje njihov timski naučni rad, nesumnjivo s pravom, kao “pravi priređivački i tekstološki podvig”. A kad im odaje takvo priznanje, Maksimović ima na umu, pre svega, njihovo suočavanje sa neobičnom genezom rukopisa Romana o Londonu, postojanjem njegove engleske i srpske varijante, dugotrajnim periodom nastajanja dela i fragmentarnim objavljivanjem rukopisnih verzija. Oblikovanje kritičkog izdanja u takvom slučaju zaista je morao biti izuzetno složen i mukotrpan posao. Da je to zaista tako svedoči, recimo, i podatak da od ukupno 800 stranica ovog toma (velikog formata) rukopis romana obuhvata 517 stranica a da sve preostale ispunjavaju prilozi pod naslovom koji glasi: “Problemi i načela pripreme kritičkog izdanja Romana o Londonu sa napomenama, i dodaci”. Svetozar Koljević propratio je osnovni tekst Prve i Druge knjige Romana o Londonu iscrpnim tekstološkim i lingvističkim komentarima, kao i objašnjenjima pojedinih imena, toponima, istorijskih i književnih datuma. On je autor i napomena i objašnjenja Prve knjige dok su za drugu to učinili Zoran Mutić i Ivo Slavnić. Od dva dodatka, prvi je priredio Koljević i u njemu je reč o odlomcima objavljivanim u periodici pre prvog izdanja Romana u Londonu, dok se u drugom dodatku Rakić bavi opisom rukopisne verzije romana na engleskom jeziku. “Nema nikakve sumnje da će jedno ovako potpuno i ozbiljno kritičko izdanje Romana o Londonu snažno podstaći nova naučna tumačenja ovoga djela na potpuno autentičnim tekstualnim izvorima i doprinijeti dodatnim interpretacijama njegovih morfoloških, semantičkih, formalnih, stilskih i jezičkih aspekata”, kaže u već pomenutom tekstu profesor Maksimović, da bi odmah ukazao i na jedini ali svakako ozbiljan nedostatak ovog izdanja. Wega, kaže, predstavlja neshvatljivo odsustvo uvodne studije ili predgovora, u kojem bi tekst Romana o Londonu bio interpretiran na celovit način, a zatim sagledana i njegova geneza, recepcija, te mesto u kontekstu čitavog piščevog opusa i savremenog srpskog romana. Inače, Svetozar Koljević je priređivački rad na ovom izdanju započeo još 1987. godine u Britanskoj biblioteci u Londonu a u takav poduhvat, kaže danas, teško da bi se i upustio bez podstreka koji mu je svojevremeno pružio Živorad Stojković (1922-1998). Ovaj neumorni književni i kulturni poslenik je, uz doskorašnjeg predsednika Zadužbine Nikolu Miloševića, može se slobodno reći, i najzaslužniji za otpočinjanje tako zamašnog izdavačkog i naučnog projekta kao što je izrada kritičkog izdanja dela Miloša Crnjanskog. Nažalost, njegovo ostvarivanje nije nailazilo na odgovarajuću finansijsku i drugu podršku ministarstava kulture ni u Miloševićevo ni u postpetooktobarsko vreme, pa je devedesetih godina dragocena pomoć za objavljivanje pojedinih tomova dobijana od Soroša. Zadužbina je bila u pravom materijalnom kolapsu i pre nekoliko godina kada je bio pripremljen za objavljivanje Roman o Londonu. Simboličnu pomoć da se napravi bar mali pomak u približavanju njegovom štampanju pružili su tada redakcija našeg lista i Zavod za udžbenike i nastavna sredstva koji su u to vreme objavljivali jubilarnu NIN-ovu ediciju “Deset najboljih” (1945-2004). U njoj je 50-člani žiri Romanu o Londonu dodelio treće mesto, odmah iza Selimovićevog Derviša i smrti i Kišovog Peščanika, i za to izdanje NIN i Zavod su obezbedili kompjutersku izradu teksta kritičkog izdanja koji im je ustupila Zadužbina. Da to za tadašnju situaciju nije bila stvar bez ikakvog značaja, svedoče i sledeće reči iz “Napomene ovom izdanju” priređivača i pisca predgovora Mila Lompara: “Posebnu radost stvara saznanje da sada, zahvaljujući ovom izdanju, i u elektronskom obliku postoji tekst Romana o Londonu, koji se, uz izraze zahvalnosti, predaje Zadužbini Miloša Crnjanskog kao važan korak u pripremama za objavljivanje kritičkog izdanja poslednjeg romana Miloša Crnjanskog.” Tom izdanju prof. Lompar je napisao i veoma obiman predgovor, kakav bi, sasvim sigurno, priličio, da je neko na to na vreme mislio, da bude (pre)štampan i u upravo objavljenom kritičkom izdanju Romana o Londonu. Autor tog pogovora i NIN-ovog izdanja Romana o Londonu, da kažemo ovde i to, izabran je ovih dana za predsednika Zadužbine Miloša Crnjanskog, na čijem je čelu od samog njenog osnivanja pa do smrti bio Nikola Milošević.