Vreme nije na našoj strani

Među brojnim pokušajima objašnjenja uzroka savremenih ratova i nasilja, teško je naći pronicljiviji, hladniji i uverljiviji od teza Gunara Hajnzona (64), profesora na Univerzitetu u Bremenu i upravnika prvog evropskog instituta za istraživanje genocida i ksenofobije (Raphael-Lemkin Institut). NJegova knjiga “Sinovi i svetska moć” nedavno je za šest nedelja doživela četiri izdanja. Šta je pronašao Hajnzon? On tvrdi da su primarni uzroci savremenim (a i istorijskim) ratovima, masovnom kriminalu i teroru u prvoj liniji demografski. Rezultati analize iskustva u oko 70 zemalja – ne zaobilazeći ni Kosovo, kao najočitiji evropski primer društva “prekomernih sinova” – pokazuje da je nasilje neizbežno ako u jednom društvu nekoliko decenija više od 30 procenata muškog dela populacije čine muškarci starosti između 15 i 29 godina. Na primer, oko 1900. mali je evropski kontinent imao 400 miliona stanovnika, četvrtinu čovečanstva. Danas je evropski udeo pao na 10 procenata. U istom, XX veku, broj islamskog stanovništva povećao se sa 160 miliona (1900) na 1,2 milijarde (2001), čime je njegov udeo skočio sa 10 na 20 procenata. Dakle, islamske zemlje i bez islama ostaju za duže vreme zapaljive. Razvili ste jednu vrstu društvenog istorijskog obrasca. Teoriju ste nazvali DŽouth Bulge i koristite je i za analizu sadašnjice. Šta ona zapravo znači? - Prihvatio sam se pokušaja objašnjenja društvenog obrasca koji je Francuz Gaston Butul izložio 1970. godine. Ja sam ga razvio i na primeru preko 70 zemalja empirijski proverio. I rezultat glasi: svuda tamo gde majke decenijama, ili čak vekovima, rađaju u proseku šestoro do osmoro dece, dakle tri do četiri sina, tamo postaje opasno. Samo jedan, najviše dva sina, mogu se zbrinuti društvenom pozicijom. Prekomerni treći ili četvrti sinovi, ambiciozni i u najboljem borbenom dobu, emigriraju ili – zadobijaju poziciju nasiljem. Tamo gde je isuviše mladića, tamo se ubija. To vodi kriminalu, građanskim ratovima, genocidima nad manjinama, revolucijama, međunarodnim ratovima ili kolonizaciji. Sve dok se prekobrojni mladići međusobno ne usmrte ili dok ne opadne priraštaj. Zašto se teorija zove Youth Bulge? - Kada od čitave muške populacije jednog društva najmanje 30 procenata čine muškarci u dobu od 15 do 29 godina ili barem 20 procenata onih iz starosne grupe između 15 do 25 godina, tada imamo Youth Bulge fenomen. Na engleskom bulge znači izbočina i u ovom slučaju se misli na ispupčenje na populacionoj piramidi. Posle 1500. godine Evropa je u narednih 400 godina imala DŽouth Bulge fenomen. Nakon što je kuga dramatično smanjila broj stanovništva, u Evropi je došlo do demografskog naoružavanja. Lov na veštice, koji intenzivno počinje krajem srednjeg veka, istrebio je babice i sa njima gotovo sve znanje o kontracepciji. Stopa rađanja se u srednjem veku popela sa dva do tri deteta po ženi na konstantnih sedmoro do osmoro dece. Sa kakvim posledicama? - Evropska istorija je postala izuzetno krvava. Broj prekomernih sinova objašnjava zašto se svake godine išlo u rat, zašto je neprestano dolazilo do građanskih ratova, revolucija, istrebljivanja, kako je Evropa u to vreme zauzela svet i, hrišćanski motivisana, u toku 400 godina iskorenila i potčinila 90 procenata planete. U Španiji su se čak kolonizatori nazivali secundones, drugorođeni. Pod tim se takođe mislilo na trećeg i četvrtog prekomernog brata, koji su u Južnoj Americi činili pokolje i genocid. Švajcarska je, na primer, u pola Evrope izvozila prekomerne sinove kao plaćene vojnike. A šta su radile ćerke? - Prekobrojne ćerke su prve u 20. veku uzele učešće u nasilju. Kada je Latinska Amerika prolazila kroz fazu diktatura i gerila, od 1950. do 2000. godine, i tako smanjila svoj DŽouth Bulge, tu su prvi put i devojke ubijale kao pripadnice gerile. Ako se kvantifikuje njihov udeo u ubijanju, vidi se da on ne iznosi više od pet procenata. To se otprilike poklapa sa udelom koji u zatvorima imaju žene osuđene za ubistvo. Istraživači mira uzrok ratu pre vide u gladi i bedi. - To bi bilo lepo, jer bismo onda imali rešenje kad bismo ih nahranili. Međutim, nasilje uzrokovano od strane Youth Bulge nema nikakve veze sa glađu. Upravo suprotno: onaj ko učestvuje u ubijanjima obično je dobro nahranjen. Za hleb se moli, a za društvene pozicije se puca. Dakle, reč je prosto o testosteronu? - Prekomerni testosteron ima i sin-jedinac. Kada dođe u pubertet, on prezire roditelje, svađa se sa ocem. Nadmetanje postoji i u zemljama koje stare, kao u Nemačkoj ili Švajcarskoj – za bolji posao, bolje mišljenje, lepšu sliku – ali, to nadmetanje se ne rešava krvavo. Pored testosterona i konkurencije, za nasilan DŽouth Bulge potrebna je i dodatna situacija, tj. da na deset mladih ljudi postoji samo jedna pozicija. I seksualna frustracija može da igra ulogu, ukoliko je u dotičnim društvima seks dostupan samo kao reprodukcioni čin u braku, a za sklapanje braka najpre mora da se izbori društvena pozicija. I bilo kakve ideje su, prema vašem gledištu, potpuno irelevantne za političke pokrete ili konflikte? - U pokret najpre dolaze mladi muškarci, to ih snažno gura napred. Oni žele da se domognu pozicija, a to je moguće samo ako se drugi sklone. U nekim slučajevima ubijanjem. To ih plaši, jer u pitanju su mladi ljudi sa sasvim normalnim moralnim sklopom. Oni znaju šta je dobro, a šta loše. NJima je za vlastite postupke nesvesno potrebna ideja, izgovor, pretext, kako se kaže na engleskom. I odgovarajuće “tekstove” i ideje nalaze uvek – bilo da je to Sveto pismo, Kuran ili Marks. Ideologije i religije rešavaju problem time što im kažu: ti ne ubijaš, ti presuđuješ. Ovde ima nešto zlo, neverno, što se mora iskoreniti. I mladi ljudi ubijaju za pobožnu zemlju, za pravednu zemlju, za veliku zemlju. Islamizam, socijalizam – marksistički rečeno, to je nadgradnja? Nagonska sila koja sve pokreće je demografska situacija? - Upravo tako. Uvek se pronalazila prikladna ideja za nasilje mladih muškaraca. I Sveto pismo je bilo pogodno za njega. Kada su Španci nekada davno pošli u Južnu Ameriku po zlato i slavu i zarad širenja jevanđelja, pružili su Bibliju vladaru Inka Atahualpi i rekli: ovo je Božja reč, uzmi to ili ćeš biti u ratu sa kućom Habsburga. Atahualpa je stavio Bibliju na uho, oslušnuo je i onda je bacio u pesak. Na to su Španci, njih 180, prilično samoubilački, pobili 5 000 Inka. Verujete li da bi Španci, da je Atahualpa prešao u katoličanstvo, otplovili kući sa blaženim osmehom zbog pokrštavanja? A danas kao povod za Youth Bulge nasilje i ubijanja ne služi skrnavljenja Biblije nego Kurana? - Tu je paralela sasvim uočljiva. Kada se nedavno izveštavalo o skrnavljenju Kurana, čitava zapadna štampa je odmah zaključila: kada se sveta knjiga obeščašćuje, tada će još više eskalirati atentati i ubistva u Iraku i u Avganistanu, to je samo po sebi razumljivo. Jednostavno, nije se prepoznalo da je islamizam samo izgovor. Verujete, dakle, da bi današnji Bliski istok i bez nafte, i bez islama i bez kolonijalne prošlosti bio nemirno područje? - Naravno. Osama bin Laden pominje nedavno samo još Alahovu omladinu. On je takođe shvatio da se u toku 100 godina broj muslimanskog stanovništva uvećao deset puta, od 150 milion na 1,5 milijardu. U islamskom svetu bilo je, recimo, oko 1950. godine u proseku oko šestoro do osmoro dece na jednu ženu, što će reći tri do četiri sina na ženu. Ako su rođeni 1950, oni su 1970. godine bili 20 godina stari. U tom periodu, između 1970. i 1990. godine u tim zemljama počinju veliki interni nemiri, počinje sa ubijanjima u islamskim zemljama. Primer Libana je upravo klasičan: tu se vodio građanski rat između 1975. i 1990. sa 150 000 mrtvih u zemlji sa tri miliona stanovnika. Tamo, naravno, postoji još oko šest različitih religioznih grupacija koje su dodatno zaoštrile bes mladih ljudi. Međutim, one su postojale i ranije, a postoje i nakon konflikta. Kako je prestalo ubijanje 1990. godine? Broj sinova se smanjio. Stopa rađanja se smanjila sa skoro šestoro dece na 1,95 dece po ženi. Nema više personala koji bi besneo i ubijao. A u palestinskom području personal i dalje ne manjka? - Palestinski Youth Bulge je jedan od najžešćih uopšte. Za to postoji poseban razlog: svi Palestinci koji žive u logorima su izbeglice. I sva njihova deca koja su tamo rođena, prvo ili deseto, automatski su takođe izbeglice i hrane se od pomoći za izbeglice, svetska zajednica ih školuje i medicinski zbrinjava. Međutim, ono na šta Zapad pri svom prijateljskom držanju ne pomišlja jeste činjenica da s jedne stane plaća porodilišta, ali da ne obezbeđuje strukture gde bi se mladi muškarci mogli skloniti. To znači da tamo postoje mladi ljudi, dobro nahranjeni i obrazovani, koji su u jednoj bezizglednoj poziciji. Interni konflikt do sada je uglavnom bio bez krvi, jer se nasilni potencijal može usmeriti na Izrael, Izrael međutim ne udara nasumice, nego u izvesnoj meri ciljano. Sa povlačenjem Izraela iz oblasti Gaze već sada postoje znakovi da bi se nasilje u budućnosti moglo interno pojačati i izliti u jedan građanski rat među Palestincima. Zar Youth Bulge ne bi jednostavno mogao da se apsorbuje bez krvi ukoliko bi se, recimo, putem ekonomskog rasta, stvorilo dovoljno novih pozicija? - Obično je obrnuto. Ekonomski razvoj vodi smanjenju stope rađanja. Ne postoji nijedno bolje kontraceptivno sredstvo od rada za platu – muškaraca, ali i žena. Govorite pred britanskim vojnim vrhom o strateškim izazovima do 2020. godine. Šta im kažete? - U islamskim zemljama danas ima oko 300 miliona sinova koji su ispod 15 godina. Oni su već rođeni, to nije nikakva prognoza. U sledećih 15 godina imaće od 15 do 30 godina. Od njih će se u najboljem slučaju 100 miliona zbrinuti kod kuće. Preostalih 200 miliona čine, međutim, nasilni potencijal. Najverovatnije u samim tim zemljama, ali eventualno i internacionalno. To je situacija u sledećih 15 godina, potom će se situacija smiriti. Kada stopa rađanja opadne? - Svakako, za to postoje znakovi. Sekularni trend je oborio stopu rađanja i u pojedinim islamskim zemljama. U Tunisu recimo, ili u Alžiru, gde se stopa od sedmoro dece smanjila na dvoje dece po jednoj ženi, a što je, uzgred, razlog što se stišao građanski rat u Alžiru između islamista i vojnog režima, zapaljen Youth Bulge fenomenom. Takođe je stopa nataliteta u Iranu pala sa sedmoro na dvoje dece. U Iraku još uvek nije. Ona tu iznosi oko petoro dece, u Avganistanu oko sedmoro, u Pakistanu petoro dece po jednoj ženi. Te zemlje ostaju zasada, pored Jemena i Saudijske Arabije, trusne oblasti. Šta onda konkretno savetujete britanske generale? - Da se uopšte ne mešaju bilo gde gde se odvija Youth Bulge konflikt. To Zapad upravo sada i čini. U Darfuru recimo, gde mnogi misle da je posredi rasni rat, crnci protiv Arapa. Podela na rase i religije je, međutim, izgovor. Takođe se i u slučaju Liberije i Sijera Leonea čvrsto ostalo po strani. U jednom DŽouth-Bulge konfliktu lako se može dogoditi da oni koji su danas dobri sutra postanu loši. Za trajno smirivanje situacije mora se staviti na raspolaganje puno vojnika – a njih Zapad nema. On ima jednog sina po porodici, i njega se ne može lišiti nijednog sekunda. Ako on umre, više nema nijednog. Međutim, Treći svet očekuje od Prvog da mu pošalje jedinog sina, kako bi odvraćao njihovog trećeg ili četvrtog brata od ubijanja. Jedan smeo zahtev. Zvuči prilično cinično. - Ne zvuči samo cinično. Čak je i opasno, jer čovečanstvo od 1948. godine poznaje međunarodni zakon protiv genocida, koji obavezuje svaku pojedinačnu naciju da spreči genocid. Stajanje po strani, strogo uzevši, čak je kršenje zakona. Stoga se genocidi radije nazivaju građanskim ratom i javno osuđuju, ali bez posledica. Zapad je umarširao u Avganistan i u Irak. Te države je trebalo da oporavi i da u njima uspostavi demokratiju. Do danas izgleda kao da mu to neće poći za rukom. Zašto? - Pred očima je bila slika lepe politike okruglog stola, nešto kao u Ukrajini, Gruziji ili u drugim istočnoevropskim zemljama. Tamo je bilo ohrabrujućih napredaka i mislilo se: čoveče, treba nam još samo neki nemački filozof kao Habermas sa njegovom dijalog-teorijom i sve će da ide kako valja. Razlog, međutim, nije bio ni u Habermasu, ni u mentalitetu, ni u pameti istočnih Evropljana. Razlog je u tome što su to narodi koji implodiraju i stare. Svako ko je tamo došao do pregovaračkog stola, kasnije je imao vrhunski posao u zemlji. U Iraku ili u Avganistanu se već pet mladih ljudi bore da uopšte sednu za okrugli sto. Onda kad se Youth Bulge smanji, tada može da dođe do demokratije. To se dobro vidi na primeru Latinske Amerike, nakon što su se tamo marksisti i fašisti međusobno desetkovali i nakon što je stopa rađanja ponovo opala. Kako izgleda situacija u Evropi? Je li Evropa u današnje vreme miroljubiva zbog tako malog broja mladih muškaraca? - Da smo se mi u Nemačkoj umnožili onoliko koliko i Palestinci u oblasti Gaze, bilo bi danas 550 miliona Nemaca. I bilo bi 80 miliona mladića između 15 i 30 godina. Verujete li da bi 80 miliona mladih nemačkih muškarca bilo 10 puta onoliko pacifistički nastrojeno kao i sedam miliona, koliko ih danas imamo? Ili bi radije bacali bombe na Prag, Gdanjsk, Vroclav i – slično Palestincima – govorili: pa to je naša oblast, to su nama oduzeli zbog istorijskih događaja s kojima mi nemamo ništa? Nemate, dakle, nikakav strah od nemačkih neonacista? - Ne, uopšte. Oni doduše pune naslovne strane svuda u svetu. Međutim, razlog je u tome što stari fašizam nije bio shvaćen. Misli se da je on nastao od zlih misli, iako je poslednji nemački DŽouth Bulge između 1900. i 1914. bio taj koji zapalio ulice Vajmarske republike. Danas u Nemačkoj postoji oko 7 000 aktivnih neonacista i 270 000 ljudi u policiji, i tu ne može mnogo toga da se desi. Pomenuli ste poslednji nemački DŽouth Bulge od 1900. do 1914. godine. Zar nije postojao još jedan kasniji, koji izazvao nemire iz 1968. godine? - Postojali su, naravno, 1968. mladi ljudi koji su želeli da izbiju na pozicije. I bilo je malo ubijanja, kao recimo u slučaju ljudi iz Bader-Majhof grupe. To je, međutim, bio bejbi-bum, tek sasvim mali DŽouth Bulge. Gnevni mladi ljudi iz 1968. godine su brzo primetili da za sve ima dovoljno prihvatljivih pozicija u društvu. Prestali su sa borbom, a sa ubijanjem potpuno.