Lidija Pilipenko

Rodila se u vozu, u snegu na stanici Lapovo. Otac Ukrajinac i majka po ocu Čehinja, po majci Austrijanka, kao umetnici, usmerili su kćer na balet, i tako je Lidija sa diplomom baletske škole “Lujo Davičo” dobila angažman u Narodnom pozorištu gde je igrala od 1957. do 1981. godine. Na početku karijere je počela da niže solističke uloge, preuzima potom glavne uloge iz klasičnog repertoara, a pod budnim okom velikog koreografa Dimitrija Parlića i uloge neoklasičnog dramskog opusa. Po povratku sa svetskog baletskog festivala u Osaki i Tokiju, 1965. godine odlazi na studije kod Ninet de Valua u Londonu. Lidija Pilipenko je igrala glavne uloge u baletima Labudovo jezero, Karmen, Darinkin dar, Čudesni mandarin, Don Kihot... a gostovala je na pozornicama Londona, Petrovgrada, Pekinga, Barselone, Tokija, Rima... Kada je poželela da se iskaže kao koreograf, šansu joj je pružio “divan čovek i pesnik”, upravnik Narodnog pozorišta Velimir Lukić. Nastaje njen prvi libreto Banović Strahinja, sa kojim na Baletskom bijenalu u LJubljani osvaja nagradu za balet, koreografiju i režiju. Samson i Dalila, Dama s kamelijama, Jelisaveta, Večiti mladoženja, Priča o konju, Kavez, Pesnik Čajkovski, i mnogi drugi mjuzikli, televizijske emisije i filmovi obeležili su njen koreografski opus. Za svoj umetnički rad dobila je veliki broj priznanja na koja je veoma ponosna. Kratko je bila udata za reditelja Arsu Jovanovića, iz braka sa književnikom i pozorišnim kritičarem Muharemom Pervićem ima sina Igora Pervića, glumca, a iz braka u kome je i danas, sa elektroinženjerom Milenkom Maternim, ima sina Andreja, ekonomistu. Radost i tuga Šta je vaša najveća nada? - Nadam se da će se vladari sveta urazumiti, izlečiti od sile jačeg, da će daleka budućnost zaustaviti strah i nepravdu. Nadam se. Šta je za vas najveća nesreća? - Generacije dece, još nerođene, mogu već danas postaviti pitanje: u koji ja to svet ulazim? Kad vam je neprijatno? - Neprijatne su mi: naučene političke fraze u predizbornim kampanjama, uz viku, gestikulaciju, brz govor, uglavnom bez smisla. Niko nikoga ne razume. Gomila uvreda i, naravno, obavezni pokliči – narode moj, za mnom! Ubrzo odlaze svi čvrsto rešeni da sve uzimaju u svoje ruke. Bravo. Aplauz. A sutra? Koju pesmu volite da pevate? - Nikada ne pevam, ali zato uživam slušajući kada peva moj sin Igor. Šta vas izluđuje? - Kada se udruže licemerje i laž, a ja ćutim. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Na svoje sinove, iskrenost i ljubav koju daruju jedan drugom, karijeru primabalerine i koreografa, publiku i njen sud, kao i na generacije igrača koji su ostali moji prijatelji, a šansu koju sam im dala – opravdali su. Prijatelji i neprijatelji Kome ćete večno biti zahvalni? - Bez mamine ruke koja me je uvela u baletsku salu, ne bi bilo mene. Moja ogromna zahvalnost pripada njoj. Svaki aplauz, veliki napor da se dođe do uspeha, opet pripada mami. Nisam je razočarala, njenu nadu sam ispunila. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Prijatelji? Apsolutno ne znam, ali pretpostavljam da se uspeh ne prašta, pa ni od prijatelja. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Nikada nisam bila u sauni. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Poznajem svoje neprijatelje, mislim da imaju teškoće sa svojom ljubaznošću, zato što vrlo dobro znaju da umem da izdržim Judin poljubac, kao njihovu veliku “brigu” o meni. Treba poznavati neprijatelje, život je zanimljiviji. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Da slikam. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Čuvam se situacija zbog kojih ću se kasnije izvinjavati. Ipak, za svaki slučaju, izvinjavam se. Privid i stvarnost Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Odgovornost u poslu, disciplina koju tražim najpre za sebe, pa tako i od drugih. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Ne mogu da zaboravim, ni da oprostim. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Moji sinovi. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Nisam uspela da izađem iz kruga gluposti i ostale su ozbiljne posledice. Koje su vaše skrivene slabosti? - Sklona sam verovanju, iako sve jasno govori da je u pitanju prevara. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Zamolila bih za kratak razgovor. To bi bilo dovoljno. Razum I želje Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Potražila bih kutak mira i dugo plakala. Ne samo zbog sebe i svoje nemoći, nego zbog priznavanja sebi da se ništa ne može uraditi za jedan dan, a tek oni... Ko će vladati Srbijom kroz deset godina? - Ista podela (kao i u pozorištu). Potrebno je vreeeme, kako reče Radovan III. Dug rad na sebi i narodu. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Ima ih mnogo, a oni sa kojima bih htela da se identifikujem za mene su nedostižni. O njima mogu samo da razmišljam i svesna sam da tu nemam šta da tražim. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Oni koji su tvorili svet, stvarali nauku, kulturu i umetnost oko nas, kao što su Mokranjac, Bora Stanković, LJubica Marić, Tesla, Andrić, Brana Petrović, Aca Popović, Kovačević, Kusturica, Domanović, Laza Kostić, Dis... Izvinite, toliko ih je... Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Ne priznajem politički projekat, već prirodni gde će čovek čoveku biti čovek. Za kog slikara biste dali najviše para? - Nemam novac, a i da imam pitanje je da li bih sebi dozvolila da uživam u nadmoći koju omogućuju pare da na mom zidu visi jedan El Greko. Život i večnost Kao dete hteli ste da budete... - Balerina. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Ceo moj život je san. Ne odričem se sanjanja ni kada hodam, razgovaram, brinem, radim, patim. Život je san, pulsira u meni. Kako biste voleli da umrete? - Ne planiram, daleko je to putovanje. Gde želite da budete sahranjeni? - O toj neminovnosti ne odlučujem ja. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Muzika, Rekvijem Kamija Sen Sansa s kraja moje predstave Samson i Dalila. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Molim za tišinu.