Ekonomija znanja ne stanuje u Srbiji

Zahvalan sam NIN-u što je u nekoliko brojeva otvorio pitanje korišćenja informatičko-komunikacionih tehnologija (IKT) za pokretanje ekonomskog rasta i razvoja. Najpre, izveštajem Svetskog ekonomskog foruma u Ženevi o svrstavanju Srbije na 75. poziciju u prošloj godini na listi 122 zemlje sveta, gde već nekoliko godina zauzima mesto među poslednjim zemljama u Evropi, daleko iza Slovenije, svrstane na 30. i Hrvatske na 46. poziciju. Zatim, prilogom iz podnaslova ovog teksta, autora prof. dr Slavka Vujovića, koji ukazuje na način prevladavanja ovog problema kroz obrazovni sistem visokoškolskih ustanova u Srbiji. Informatička ekonomija ili ekonomija znanja, nazvana i novom ekonomijom, čiju suštinu je uvaženi profesor temeljno objasnio, za autore naše stručne literature koja se odnosi na poslovnu ekonomiju i menadžment kao da ne postoji, iako je ova forma ekonomije primat počela da stiče pre petnaest godina u razvijenim zemljama. Još čudnije je da skoro ne postoje istinski autori univerzitetske literature o primeni IKT u poslovanju, iako se ekonomija znanja u infrastrukturnom i razvojnom smislu zasniva na IKT. U ovakvoj situaciji, za mene je bilo prijatno iznenađenje kada sam povodom pisanja prof. Vujovića, naišao na veoma bogatu i iscrpnu literaturu u on line knjižari njnjnj.knizara.com. napisanu od strane ovog profesora. U svojim knjigama profesor se do detalja bavi razvojem informatičke infrastrukture u poslovanju i na njoj zasnovane razvojne vertikale novih strategija poslovanja i njihove operacionalizacije. Budući da se u studijskom i istraživačkom smislu dotičem i ove teme na doktorskim studijama u inostranstvu, sa sigurnošću mogu tvrditi da je ova materija sistematizovana na najbolji način, kako za potrebe univerzitetskog obrazovanja, tako i za primenu u praksi. Mr Zoran Mirković, doktorand na Harvardu