Srbijo, ne ljuti se

Pozivajući se naročito na vreme bombardovanja Srbije 1999. godine, diplomate u Skoplju će vam listom posvedočiti da “Makedonci vole Srbe kao sebe same”, da je Makedonija prirodni strateški partner Srbiji, ali “da je Srbija odande odsutna i da drugi popunjavaju taj prostor svojim interesima”. Ipak nema dana da vesti makedonskih televizija prođu bez informacije iz Beograda, a ona sednica naše Narodne skupštine, od koje se nama još vrti u glavi, sa zanimanjem je praćena i u Skoplju, pa će vas Makedonci tim povodom samo sažaljivo gledati, puni razumevanja. I bez komentara. Svi u Skoplju, u kome je na delu politička kohabitacija između desničarskog premijera i socijaldemokratskog predsednika, znaju da se predsednik Srbije i predsednik Makedonije (oba tvrde da su socijaldemokrate) često čuju, a ponekad i vide, što se za premijere Srbije i Makedonije (oba malo desno od centra) nikako ne bi moglo reći. Svi znaju da su odnosi dve vlade duže vreme u slobodnom padu. Na čiju štetu, prosudite sami i nemojte se smejati: Srbiji je trebalo tri meseca da napravi vladu, Makedonija je popunjava već devet meseci. Inače, hvala na pitanju, Makedonci su dobro. Tako se kaže. Mada se oni sa time nikako ne bi složili. Kiro Gligorov je prvih dana maja proslavio 90. rođendan, sedam dana kasnije rođendanske slike zamenjene su po svim medijima svadbenim: aktuelni makedonski premijer Nikola Gruevski (VMRO-DPMNE) oženio se. Dugogodišnja kohabitacija između njegove partije i partije aktuelnog makedonskog predsednika Branka Crvenkovskog (SDSM) upravo kulminira u bespoštednom medijskom obračunu, pa svaki mogući marketinški izazov sa trenutno mnogo popularnije VMRO-strane ima marketinški odgovor sa druge: sedam dana kasnije oženio se i bivši makedonski premijer Vlado Bučkovski (SDSM). Rivalitet na makedonskoj strani političke scene (Gruevski - Crvenkovski) ima svoj bar naizgled ništa manje bespoštedan odraz u albanskom ogledalu (Ali Ahmeti – Arben Yaferi, odnosno DUI – DPA, gotovo izjednačenog rejtinga). Dok najjača makedonska partija VMRO-DPMNE i najjača albanska partija DUI (Demokratska unija za integraciju, bivšeg šefa ONA Ali Ahmetija) obaraju ruku oko tumačenja teksta ili duha Ohridskog okvirnog dogovora, kojim je okončana makedonska kriza iz 2001. godine, u Hagu je 16. aprila počelo suđenje tadašnjem makedonskom ministru unutrašnjih poslova Qubetu Boškoskom i tadašnjem policijskom komandantu Johanu Tarčulovskom. Ovaj intervju sa makedonskim premijerom Nikolom Gruevskim (37) vođen je samo dan pošto je on u Prištini nedvosmisleno podržao Ahtisarijev plan. Kažem mu da su me u Beogradu mnogi zadužili da ga pozdravim, novinari, naša bivša ambasadorka u Skoplju Biserka Matić... “Ali to je bilo pre nego što ste boravili u Prištini”, kažem. Mada dobro govori srpski, premijer je zamolio da na pitanja postavljana na srpskom jeziku odgovara na makedonskom, jer mu je lakše. Nije tražio da intervju autorizuje. I uglavnom naklonjene mu makedonske novine optužuju ga da je sujetan; malo u šali, više u zbilji brinuo se da li će se kajati što je tokom intervjua bio zaboravio da ga fotoreporter slika. Srbija je dobila novu vladu sa starim premijerom, ali sa novim ministrom inostranih poslova. Da li će izbor bivšeg Tadićevog savetnika Vuka Jeremića na mesto ministra inostranih poslova biti dovoljan da se pohladni odnosi između vlada u Skoplju i Beogradu poprave? - Mi smo kao vlada otvoreni za saradnju sa svim našim susedima. I sa drugim državama, ali sa susedima posebno. Želeli bismo da ti kontakti između Makedonije i Srbije budu češći, intenzivniji, moguće da bi iz toga proistekli neki dobri rezultati. Ali za dobre kontakte potrebne su dve strane. Nije dovoljna samo jedna. Moj utisak je da je u proteklom vremenu jedna strana te kontakte izbegavala. Ali to je prošlost, to neka ostane iza nas. Svaka zemlja ima svoje nacionalne interese i vuče poteze zasnovane na tim interesima. Ne očekujem ni da bi Makedonija ni da bi Srbija, pa ni bilo koja druga zemlja, vukle poteze protivne svojim nacionalnim interesima. Ali veoma često se mogu naći neki zajednički ciljevi na osnovu kojih bi bili povučeni neki potezi. Recimo, povezivanje na energetskom planu ili neki drugi projekti, recimo Koridor X, koji sa makedonske strane sasvim malo nije završen, sa srpske strane ima još dosta: negde južno od Niša pa do granice... Kažete da vi imate svoje nacionalne interese, mi svoje nacionalne interese. U Srbiji je postojalo uverenje da Srbija i Makedonija imaju neke zajedničke političke regionalne interese. Mislite li da imaju? - Svakako da imaju. Obe države, na primer, imaju strateški cilj da postanu deo Evropske unije, pa i deo NATO-a. Za nas znam da smo za NATO, verujem da je i Srbija. To je veliki posao. Prijem u NATO i EU sa njihove se strane često gleda pogledom koji je regionalan, pa je saradnja u tom pravcu mnogo važna. Mi smo, na primer, kad je u pitanju ulazak u NATO, deo takozvane Jadranske grupe u kojoj su Makedonija, Hrvatska i Albanija. Ta grupacija je upućena na blisku saradnju i česte kontakte. Srbija tu, nažalost, nije uključena. Možda će biti u budućnosti. Kažete mi da i na vladinom nivou imate intenzivnije kontakte sa Albanijom i Hrvatskom nego sa Srbijom? - Da, imamo intenzivnije kontakte i sa Albanijom i sa Hrvatskom nego sa Srbijom. Države na Balkanu su male, a NATO obično ne voli pojedinačne prijeme nego pakete. Zato je i napravljena Jadranska grupa. To nije samo naš izum, nego zajednički dogovor između NATO-a i ove tri države. Ali postoji veći prostor i za saradnju sa Srbijom i treba da se iskoristi. Partija vašeg premijera Koštunice je centar desno, mi smo isto tako centar – desno... Ali vi ste bili na predizbornoj konvenciji Demokratske stranke? - ...tako da imamo prostora i za partijsku saradnju, ne samo za državnu. Ali nemate ni partijske saradnje? - Nažalost, mnogo je slaba. Ne znam, ne mogu da odgovorim zašto. Nema nekog specijalnog razloga osim neaktivnosti. Ali, pitali ste za moje pojavljivanje na konvenciji Demokratske stranke, ja sam tamo bio na poziv gospodina Đelića, čiji sam bio konsultant 2003. godine, preko USAID-a, i sa kojim sam uspostavio ličnu komunikaciju i održavam prijateljske veze. Oni koji ne znaju za vaše lično prijateljstvo pitali su se otkud vi na konvenciji DS-a, kad vam je DSS programski bliži? - Da, to je prilično neuobičajeno i bio sam u velikoj dilemi da li da uopšte idem. A i tamo sam govorio samo o Đeliću, koji je bio kandidovan za premijera, lično. Dakle, ono što sam govorio nije se ticalo partijske saradnje nego je bila jedna lična relacija. Ali, nedelju dana pre nego što ću otići na konvenciju kod gospodina Đelića, za koga imam veliko poštovanje, intenzivno sam tražio prijem i kod gospodina Koštunice. Bio sam spreman da se pojavim i na njihovom mitingu ukoliko bi oni smatrali da bi moje pojavljivanje na konvenciji DS-a njima nešto smetalo. Naš ambasador u Beogradu sedam dana se svaki dan javljao u kabinet gospodina Koštunice. Nismo dobili odgovor. Dakle, krivicu na našoj strani ne mogu da nađem. Inače, za ovih devet meseci otkako sam premijer to je jedinstven slučaj da mi neki premijer nije ni odgovorio na poziv da se sretnemo. Dobro, verovatno je bila velika gužva, poslednja nedelja pred glasanje, pa mogu da razumem. Juče ste se na premijerskom nivou u Prištini sastali sa gospodinom Agimom Čekuom, a vaši ministri su pre toga nekoliko puta manje-više eksplicitno najavili da će Makedonija priznati status Kosova zasnovan na Ahtisarijevom planu. Vama je jasno da time mnoge u Srbiji ljutite, ali imamo i mi svoj odgovor, mi vas plašimo: ako Kosovo dobije status neprihvatljiv za Srbiju, Makedonija to neće preživeti duže od šest meseci, tvrde neki naši analitičari i političari. Pa šta kažete: imamo li mi razloga da se ljutimo, a vi da se plašite? - Baš sam hteo da kažem: niti mi želimo vas da ljutimo, niti vi treba nas da plašite. Makedonija nije faktor koji će odlučiti šta će biti sa Kosovom. Mi nismo velika sila i ne zavisi od nas da li će Kosovo u budućnosti biti nezavisna država ili nešto drugo. O tome će očigledno odlučiti velike sile. Mi u tom kontekstu gledamo interes Republike Makedonije. Na primer, Ahtisarijev plan, pored ostalog, sadrži jedan deo važan za Republiku Makedoniju, a to je demarkacija granice. Ta demarkacija još nije izvršena i godinama se odugovlači. Iako mi to tretiramo kao tehničko pitanje, ipak se plašimo da za nekoga može da prestane da bude tehničko pitanje i da postane potencijal za problem, za krizu. Ahtisarijev plan sadrži tačan vremenski okvir, u kom periodu, po kom mehanizmu i po kojoj metodologiji treba da se završi demarkacija granice prema Kosovu. Jer, mi imamo nekoliko pitanja koja nam toliko godina stoje otvorenim i kreiraju neizvesnost. Pored neobeležavanja granice prema Kosovu, tu je i problem sa Grcima oko imena, pa donekle i problem sa crkvom... Jedna neizvesnost, druga neizvesnost, treća neizvesnost... Je li srpska strana izbegavala da se demarkacija granice izvrši? - Mnogo je neizvesnosti i mi želimo da smanjimo njihov broj. To je jedan od razloga što Republika Makedonija smatra da je taj plan dobra baza da se to konačno reši. A i dosad nismo videli neki drugi dobro koncipiran predlog bolji od Ahtisarijevog predloga. Jedini predlog koji je ozbiljno pripremljen i ozbiljno prezentiran je predlog gospodina Ahtisarija. Imate li vi lično, a i vaša vlada, pred sobom scenario za Makedoniju za slučaj da Savet bezbednosti reši status Kosova i za drugi slučaj – da Priština donese deklaraciju o nezavisnosti za kojom bi sledila pojedinačna priznavanja. Imate li scenario ponašanja ili mislite da za Makedoniju neće biti posledica ni u jednom ni u drugom slučaju? - Mi pažljivo pratimo procese i temeljno analiziramo svaki potez jer se radi o našem neposrednom susedstvu. Trudimo se da održavamo dobre odnose i sa jednima i sa drugima. Ne bismo želeli ni da kvarimo odnose sa Srbijom niti da ih komplikujemo sa Kosovom. Sa druge strane, imamo 25 odsto albanskog stanovništva u Republici Makedoniji i to moramo da respektujemo. Oni su deo ove države, oni su naši koalicioni partneri, naše kolege u parlamentu, oni imaju tesne veze sa Kosovom. To je nešto pred čim ne možemo da zatvaramo oči. Tako smo mi u situaciji da moramo i želimo da gradimo dobre odnose i sa jednom i sa drugom stranom. Nije moguće da se pri tome postigne maksimum, ali koliko je moguće toliko to želimo da postignemo. Ja sam se tokom poslednjih nekoliko meseci tri puta video sa Čekuom, a nadam se da ću se uskoro videti i sa političarima iz Srbije. Dakle, ako dođe do pojedinačnih priznavanja Kosova, koji će biti vaši prvi koraci? Čekaćete – koga? - To ćemo oceniti tog momenta. Koga ćete čekati: Ameriku ili EU? - Ne mogu da odgovorim. Ne znate još? - Ne, ne mogu da odgovorim na takva pitanja. To su pretpostavke, a ovo je prekrupna stvar da bih pravio takve pretpostavke. Vi kažete da Makedonija ne može uticati na status Kosova, a može li Kosovo uticati na stanje u Makedoniji? - U ovoj situaciji u kojoj je Kosovo sada, mislim da su tamošnje vlasti svesne da bi, ukoliko bi Kosovo u bilo kojoj varijanti postalo generator krize, to bilo protiv njih samih. To je prvo. Drugo, Kosovo je previše okupirano samo sobom da bi se bavilo Makedonijom. I još mnogo godina će biti okupirano samo sobom, ako želi da izgradi jake institucije ma u kom statusu bilo. Treće, čini se da radikalne strukture na Kosovu nemaju podršku vlasti i teško da će moći da preduzmu neke korake. Radikalne strukture ni među Albancima u Republici Makedoniji nemaju neku ozbiljniju podršku, a bez nje teško da će nešto da naprave. I konačno, međunarodna zajednica je mnogo fokusirana na ovaj region i previše je značajno da se reši ovo poslednje otvoreno pitanje na Balkanu i da se region kreće ka EU i NATO. Pri vašem jučerašnjem susretu gospodin Agim Čeku je ponovio da mu sledeći cilj nije nezavisnost Albanaca u Makedoniji nego članstvo Kosova u EU i NATO. To stalno ponavlja i gospodin Ali Ahmeti. Je l’ im verujete? - U Ahtisarijevom planu je decidno napisano da, ukoliko taj plan bude prihvaćen, Kosovo nema pravo da menja granice prema drugim teritorijama, posebno prema teritorijama sa albanskim etničkim stanovništvom. Znam, ali ja vas pitam, da li vi gospodinu Čekuu i gospodinu Ahmetiju verujete? - Da li im verujem? Čekuu i Ahmetiju? Znate šta, slušam šta oni govore i analiziram celokupnu situaciju i, u jednom takvom kontekstu, verujem da Republika Makedonija ima dobre šanse da sledeće godine postane članica NATO, da započne pregovore za puno članstvo u EU, a između 2011. i 2013. godine da postane punopravna članica EU. Najdalje 2014. godine. Ne može tačno da se predvidi godina, ali počev od 2011. godine, a to su četiri godine od danas. Znači Republika Makedonija u sadašnjim granicama? - Da. Vi ste već pomenuli taj naš problem oko crkve. Pa bih prvo htela da vas pitam: jeste li vi vernik? - Da. E, pa i naš je premijer. Odlično. Mislite li da biste kao vlada trebalo više da se angažujete da se problem oko crkve reši umesto što ga i jedna i druga strana zloupotrebljavaju? - Prvo, ja ne mislim da mi to zloupotrebljavamo. Ne mislite da je hapšenje sveštenika bila zloupotreba u političke svrhe? - Znate, u Makedoniji su sudovi nezavisni. Znam, i kod nas su... - Sud misli da je on prema makedonskim zakonima počinio krivično delo, krivično delo finansijskog karaktera, i to je to. Vlada se ne meša u rad suda. Mislite li da bi dve vlade mogle više da se angažuju u rešavanju tog spora i koliki je vaš uticaj u Makedonskoj pravoslavnoj crkvi? - Pa svaka politička volja može da bude od koristi. A sa MPC imamo dobre odnose. Kao partija i kao vlada stojimo iza autokefalnosti MPC. Mislite da je pitanje autokefalnosti MPC deo pitanja vaše državnosti? - Da, smatramo da jeste, da je to deo pitanja naše državnosti. MPC je vekovima unazad bila stožer naše državnosti i u trenucima kad smo bili pod raznim okupacijama, pa smatramo da problem crkve nije samo crkveni nego ima i političku dimenziju. Postoje države koje su zainteresovane da taj crkveni problem eskalira, ali ne bih sad navodio koje su to. Vi ste pažnju javnosti u Srbiji na sebe prvi put skrenuli kad vaš kabinet nije demantovao navode jednog skopskog advokata da ste odbili pokušaj jednog biznismena iz Srbije da vas podmiti. U Makedoniji se o pitanju korupcije mnogo raspravlja, pa jeste li pokušali da taj problem iz vašeg dvorišta prebacite u naše? - Ne bih o tome ništa komentarisao. Vidim da se ovde mnogo hapsi i sudi i tim korupcionaškim povodima, ali u Skoplju vam se zamera da još niste uspeli da razbijete te korupcionaške mreže? - Imamo tako mnogo akcija u borbi protiv kriminala i korupcije, tako da ste naišli na retku osobu koja tako misli. Ali u prošlosti je bilo mnogo kriminalnih i korupcionaških afera, dosta smo završili, ali ima još mnogo posla. Mislite li da je privatizacija u Makedoniji bila u većoj meri nego u drugim državama u tranziciji zasnovana na zloupotrebama? - Pa u većini zemalja u tranziciji bilo je zloupotreba. Makedonija je jedna od zemalja koja je po tome u samom vrhu. Ali te su zloupotrebe u velikoj meri bile i legalne. Tadašnja vlast je napravila zakon na taj način što su tadašnji komunistički menadžeri za simbolične sume kupovali kompanije kojima su bili direktori. Zakoni su bili napravljeni tako da nije mogao da ulazi strani kapital. To se odigravalo tokom ’95, ’96, ’97, ’98. godine. Menadžeri su iskoristili tu mogućnost i završili posao, a Makedonija je zbog toga trpela ozbiljne posledice. To je, recimo, razlog ekonomskog zastoja u prošlosti. Posledice trpimo i danas. Bili ste svojevremeno ministar finansija. Pa da vas pitam: ko je najbogatiji čovek u Makedoniji? - Ja sam ministar finansija bio pre mnogo godina, tako da se ne bavim time ko je najbogatiji čovek. Moj je cilj da stvorim klimu da što više ljudi bude bogato.