Mladi Indusi se vraćaju

Tarun Das je predsednik Indijskog udruženja industrijalaca. On je autentični predstavnik privatnog sektora u ovoj zemlji, koji je nosilac privrednog buma. Od sredine devedesetih privatni sektor u Indiji raste po stopi od deset odsto, što se odražava i na rast koji je već u ovoj godini iznad osam odsto, BDP-a oko 10 odsto, a broj milijardera je – 130. Gotovo 50 godina država Indija je bila vlasnik i upravljač infrastrukture, pa je usledio njen prenos na privatni sektor. Posle toga je privatni sektor finansirao uvođenje gasa u javni transport u Wu Delhiju, što je smanjilo zagađenja. U zdravstvu privatni sektor danas pruža ne samo komercijalne zdravstvene usluge već i one subvencionirane i besplatne. Privatni sektor je doneo i kodeks dobrog upravljanja firmom. Indijski privatni sektor je značajan segment u razvoju indijsko-kineske trgovine čiji je obim sa milijarde dolara u 1999. godini stigao do 20 milijardi 2007. Indijske firme informacionih tehnologija (IT), te biološke i automobilske firme investiraju u Šangaju. Prema Tarunu Dasu, prekretnica u razvoju Indije bio je veliki uspeh u informatičkim tehnologijama devedesetih godina prošlog veka i ogroman ljudski resurs – oko milijardu ljudi. Inače, kaže Das, u Indiji su očekivanja investitora ogromna: profiti visoki, dividende takođe, privatni sektor sve više ulaže u razvoj, poreska politika je prilagođena. “Naši porezi na dohodak firmi i pojedinaca su oko 33 odsto i smanjiće se na 30 odsto ili još niže.” Razgovor za NIN – koji je vođen na Bledu, Slovenija, gde je prošle nedelje održana dvodnevna redovna konferencija Svetske banke o razvojnoj ekonomiji za 2007. godinu, sa centralnom temom: “Privatni sektor i razvoj” – počeli smo pitanjem o rizicima privređivanja danas. - Najveći rizik za svetsku ekonomiju je rizik od terorističkog napada na značajne privredne objekte, koji može poremetiti ekonomske aktivnosti. Takve terorističke napade u Indiji smo imali u Bombaju, koji je poslovna prestonica Indije, ali naša privredna aktivnost nije bila poremećena. No, svakako, to jeste velika opasnost. Govori se da Kina devedesetih godina prošlog veka nije zapala u krizu jer je primenila potpuno suprotne metode od onih koje su nudili Međunarodni monetarni fond i Svetska banka. Da li je tako bilo i sa Indijom? - U Indiji smo imali ekonomsku krizu u devedesetim godinama. Svetska banka i MMF su pomogli Indiji kreditima i finansijskom pomoći, tako da smo bili sposobni da postignemo visok nivo privrednog rasta i otplatimo naša dugovanja MMF-u pre roka. Nismo imali teškoća pri oporavku i postizanju većeg rasta. Potrebna nam je bila pomoć Banke i dobili smo je. Otplatili smo dugove i nastavili sami bez problema. Imate privredni rast od osam odsto i spadate u brzo rastuće ekonomije. Kako vam to uspeva? - Postoje dve ili tri strategije za postizanje osam odsto rasta BDP-a. Prvo, investicije su išle u infrastrukturu. Velike investicije, 300 milijardi dolara, uložene su u infrastrukturu u periodu od deset godina. Drugo, izgrađena je mreža informatičke tehnologije. TV mreža se razgranala do neslućenog obima kao i drugi telekomunikacioni sistemi širom države, gde su bila obuhvaćena, pre svega, seoska područja. Sada je većina stanovništva povezana. Svako je postao potrošač. Zahvaljujući TV mreži, svako je mogao da dođe do informacije kako da dobije posao, da štedi novac, da primeni nova saznanja, posebno u poljoprivredi. Treće, 600 miliona ljudi u Indiji, ili 60 odsto od ukupnog broja stanovništva, zavisi od poljoprivrede. Zato je mnogo novca uloženo u tu granu privrede, u unapređenje njene produktivnosti, u primenu novih tehnologija. Rezultat je vidan. Nije čudo da se približavamo rastu od devet odsto.” Kako ste premostili izazov globalizacije? - U 1991. godini liberalizovali smo privredu, trgovinu, snizili uvozne carine i takse, liberalizovali strana ulaganja, tako da je privreda bila sve više otvorena. To je Indiji veoma koristilo. Povećali su se naša trgovina, izvoz, ulaganja u inostranstvu i s tim u vezi i rast. Zbog izuzetno niskih nadnica i visoke stručnosti radne snage, Indiju su otkrili američki proizvođači programske opreme. No, to je samo jedna strana vašeg uspeha. Koje su ostale? - Mi nemamo niske nadnice; našim ljudima plaćamo vrlo visoke plate ali, u poređenju sa Amerikom, to je manje. Amerikanci troše previše novca sami na sebe. Kod njih svako želi tri auta, tri kuće itd. Naše plate su danas dosta visoke. Drugo, naši su ljudi veoma talentovani, posebno mladi. Mi imamo 500 miliona ljudi mlađih od 30 godina. Zato imamo mnogo energije, preduzetništva, izazova, jer to su veoma sposobni ljudi. Treći razlog je državna politika otvaranja, koja nudi priliku i prostor za svakoga da slobodno posluje. To je veoma važno, jer moraju da se oslobode ljudi i privreda. Porezi treba da su niski, da ljudi ne izbegavaju plaćanje poreza. To je politika koja podstiče rast. Kakvi su vaši sledeći ciljevi? Dalja modernizacija IT sektora ili i nešto drugo? - Naš sledeći cilj je još veća modernizacija poljoprivrede. S obzirom na to da smo postigli veliki uspeh u informatičkim tehnologijama i drugim sektorima usluga, zdravstvu, trgovini, ali i u proizvodnji, naš najviši prioritet je sada poljoprivreda. Šeststo miliona ljudi zavisi od poljoprivrede. Zbog brojnog stanovništva u Indiji imamo mnogo problema, pa moramo da radimo na više pitanja paralelno. U devedesetim godinama koncentrisali smo se na IT i liberalizaciju, u prvim godinama ovog veka na proizvodnju, a sada se koncentrišemo na poljoprivredu. Indijska poljoprivreda u odnosu na druge u svetu stagnira. Proizvodnja žitarica za ishranu se ne povećava. U prošlosti je Indija patila od nestašice žita, zatim je počela da proizvodi viškove. Danas imamo preko 15 miliona tona viškova žita u zalihama, ali one se ne povećavaju. Zato pokušavamo da uvedemo nove tehnologije iz drugih država, nove metode u navodnjavanju i snabdevanju vodom, veću primenu sredstava za zaštitu bilja itd. Na to se danas koncentrišemo. Udeo poljoprivrede u BDP bio je 26, a sada je 20 odsto. Koncentrišemo se i na turizam, koji u Indiji postaje sve značajniji jer otvara nova radna mesta. Objasnite fenomen Bangalorea! - Bangalore je centar Indije, peti grad po veličini, koji ima izvanredne obrazovne institucije. One pružaju znanje velikom broju mladih naučnika, inženjera, stručnjacima za rad u IT sektoru, u biotehnologiji, u nuklearnim istraživanjima. Bangalore je mesto najboljih mladih mozgova u Indiji. Indija se zalaže za neposredne strane investicije. Gde biste ih usmerili? U biotehnologiju, farmaceutsku ili automobilsku industriju, nuklearnu energiju? - Mi želimo strane investicije svugde. Najveći strani investitor u Indiji su SAD, zatim dolaze EU i Japan. Svakom sektoru naše privrede potrebne su strane investicije. Danas, nakon mnogo godina oklevanja, strani investitori dolaze u Indiju. Godišnje direktne strane investicije u Indiji iznose od 20 do 25 milijardi dolara. Da li imate problem sa “odlivom mozgova”, odnosno mlade radne snage? - Imali smo probleme u prošlosti, sada više ne, budući da se ljudi, koji su otišli da žive i studiraju u Ameriku, vraćaju. Imamo slučajeve starijih ljudi, koji su 20 godina živeli u Americi, radili na američkim univerzitetima i sad se vraćaju. Tako da to nije više problem. Na koja tržišta ste se usmerili? Koja još želite osvojiti? Ko vam je konkurencija? Rekli ste da su vam konkurencija čak i neke afričke države, na primer Kenija? - Afričke države nisu naša konkurencija. Naše najveće tržište su SAD, drugo EU i treće Kina. Naš izvoz u Kinu raste veoma brzo. Obim naše razmene sa Kinom, kao što sam rekao, prelazi 20 milijardi dolara. U konkurenciji sa Indijom različite države konkurišu različitim proizvodima. Ali, čak i sa Kinom nemamo prave konkurencije, budući da ne proizvodimo iste proizvode. U slučaju delova za automobilsku industriju, naša konkurencija je čitav svet, Kina, Kanada, SAD, ali naša industrija automobilskih delova je tako jaka da možemo da budemo bolji od drugih. Investiramo u Kini, osnivamo fabrike u Kini, politički odnosi sa Kinom su se takođe poboljšali, što je korisno za trgovinu. Korupcija u Indiji je stalno prisutna. Kako se borite protiv nje? - Korupcija je prisutna svugde u svetu, Indija nije izuzetak. Međutim, od 1947. do 1991. sve je bilo kontrolisano i regulisano. Previše kontrole i regulacije vodi u korupciju. Qudi žele da izbegnu regulaciju, zato plaćaju ljudima koji kontrolišu, ovi uzimaju novac i to je dvosmeran proces. Od kada je država liberalizovala privredu, dozvole, odobrenja i slično nisu više potrebni, zato se korupcija smanjuje. Danas može slobodno da se investira u indijsku industriju, bez dozvola. Proces smanjenja korupcije je spor, ali poverenje u Indiju se vraća. Koliko privatne banke utiče na fenomen vašeg razvoja? - Privatne banke su novost u Indiji. U početku smo imali samo državne banke, a onda su u poslednjih deset godina privatne banke dozvoljene zajedno sa stranim bankama. One igraju veoma važnu ulogu, budući da proširuju bankovne usluge po čitavoj Indiji. Dopunjavaju ulogu državnih banaka. Pristup bankovnim uslugama postao je mnogo lakši, Svakako, nove tehnologije doprinele su da banke postave bankomate svugde. Svedoci smo eksplozije bankarstva u Indiji. Milijarda ljudi treba bankovne usluge, treba bankovne račune. Još nismo dotle stigli, ali privatne banke igraju veliku ulogu u pružanju bankovnih usluga običnom čoveku, da otvori račun, da štedi... To takođe smanjuje crno tržište novca i korupciju.